Foto: Beta/Miloš Miškov
Sertić je, u Skupštini Srbije, rekao da na republičkom nivou ima 37 javnih preduzeća i 691 na lokalnom nivou i istakao da je najviše problema, kao i najviše zloupotreba, uočeno u funkcionisanju preduzeća na lokalnom nivou.
Prema njegovim rečima, donete su dve strateške političke odluke, a prva je da socijalna politika ne može da se vodi preko javnih preduzeća.
Ministar privrede Sertić izjavio je danas da se Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji produžava rok za reprogram duga za preduzeća čija dugovanja ne prelaze iznos od dva miliona dinara. On je u Skupštini Srbije rekao da že tim zakonom biti omogućeno da oni koji su do sada imali pravo da sa Poreskom upravom sklope dogovor o reprogramu duga u roku od najviše 24 meseca, sada imaju rok od 60 meseci. Kamata na poreski dug, kako je predloženo biće u iznosu referentne kamatne stope koja je sada 4,25 odsto. Porez če moći da se plati predajom stvari, odnosno kompenzacijom, ali i konverzijom poreskih dugova u vlasnički udeo u kapitalu poreskog dužnika.
Ona moraju da budu održiva, ili profitabilna, ako imaju uslove za to, ili da budu na pozitivnoj nuli sa subvencijama ili sa svim davanjima koja država čini za njih ili pravima koja im daje, rekao je Sertić.
On je naveo da ova preduzeća moraju da imaju profesionalni menadžment i svi građani Srbije moraju da budu ubeđeni da nisu izvor korupcije i leglo samo za političke kadrove, nego da budu u funkciji interesa građana Srbije i privrede.
Drugi važan deo je odluka da država izađe ili da polako izlazi iz privrednih aspekata, rekao je Sertić i dodao da je predloženim zakonom predviđen niz mera kojima će se ozbiljnije poslovati javnim preduzećima, sa profesionalnim i odgovornim rukovodstvom.
Sertić je rekao i da su garancije i dugovi javnih preduzeća iznosili skoro 2,2 odsto BDP u 2014. godini, što je ogroman minus koji opterećuje budžet i naveo da bi po planu koji je usvojilo Ministarstvo finansija 2018. godine izdvajanje za ove potrebe „trebalo da padne na 0,5 odsto“.
On je istakao da su gubici javnih preduzeća ogromni, da su u 2013. godini iznosili preko 55 milijardi dinara, u 2014.godini preko 40 milijardi dinara.
Dodao je da podaci za 2015. godinu nisu svi gotovi, ali da će „po svim efektima koje do sada imaju za prva tri kvartala prošle godine“ uspeti da smanje gubitke na oko 35 milijardi dinara.
U ovom zakonu se, između ostalog, predlaže da direktor javnog preduzeća ne može da bude član organa političke stranke, odnosno da mu je određeno mirovanje u vršenju funkcije u organu političke stranke.
Na početku sednice poslanici Socijaldemokratske stranke (SDS) i Nove stranke negodovali su zbog objedinjavanja 14 tačaka dnevnog reda zato što nemaju nikave veze jedna sa drugom.
Šef poslaničke grupe SDS Marko Đurišić tražio je da predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković obrazloži zašto je ova sednica sazvana u roku kraćem od sedam dana i naveo da je sednica sazvana za manje od 48 sati.
Gojković je rekla da je, kada je u pitanju rok za zakazivanje sednice, zasedanje sazvano u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. Poslovnika zbog potrebe da parlament što pre razmotri predložene zakone.
OBEĆANJE MMF-U: NEMA PRODUŽETAKA ZA GUBITAŠE
Ministar privrede Željko Sertić danas je u razgovoru sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) potvrdio da neće bi produžen rok za zaštitu preduzeća od poverioca, koji ističe 31. maja ove godine.
On je istakao da je ostalo 10 takvih preduzeća za koja se traže optimalna rešenja, a najveći problem su RTB Bor i Resavica.
„Problem ovih preduzeća nije samo ekonomski, već i socijalni i politički. Želimo da nađemo najoptimalnija rešenja i zato se rade temeljne analize i sagledavaju svi aspekti i moguća rešenja. Videćemo koja će se mogućnosti pokazati kao najbolje za državu, preduzeća i radnike, ali ono što je sigurno, država više neće finansijski pomagati ova preduzeća“, rekao je Sertić.
Vlada Srbije, kako kazao, u saradnji sa Svetskom bankom intenzivno radi na unapređenju sistema i institucija za sprovođenje stečaja kako bi ti procesi bili efikasniji i u službi ozdravljenja privrede.
