Jogu su na Zapadu preotele mršave mlade bele žene opremljene njuejdž filozofijom, veganskim receptima i kompletom Instagram filtera. Do te mere je komercijalizovana da u Londonu više niko nije iznenađen ako naiđe na čas joge za 25 funti ili par helanki za 400. Pa ipak, tu raspravu o privilegijama i rasama prati povezano ali značajno različito pitanje: da li je joga verska ili kulturna aproprijacija?
Ovo nije nova briga. Xojane piše o tome pod naslovom „Svidelo vam se to ili ne, zapadnjačka joga je klasičan primer kulturne aproprijacije“, a Dženifer Šarf za VICE objašnjava kako su njeni besplatni nedeljni časovi joge na Univerzitetu Otava zabranjeni po osnovu kulturne aproprijacije. Studentska unija je tvrdila da je joga „izvor brojnih kontroverzi“, te da potiče od svetih duhovnih obreda iz kultura „koje su bile izložene represiji, rasejanju, i kulturnom genocidu za vreme kolonijalizma i zapadnjačke dominacije.“
Udruženje američkih hinduista od 2003. vodi kampanju „Povratimo jogu„, sa namerom da spreči pojavu novih oblika joge i zaštiti osnovno značenje, filozofiju, i svrhu joge odrazvodnjavanja na Zapadu. Sri Patabi Đois, čuveni indijski joga učitelj jednom je rekao: „Zapadnjaci koriste jogu radi zdravlja, i to je okej. Ali da bi se stvarno razumelo indijsko duhovno nasleđe, potrebno je upoznati tu drevnu tradiciju. Neki zanemaruju ovu kulturu i ne znaju ništa o korenima joge.“
Ovo zvuči tačno za 99% joga ratnica na Instagramu koje kače svoje slike dok u položaju vrane jedu puding. Zato smo kontaktirali stručnjaka da nam objasni kako je joga dospela na Zapad i šta bismo sve morali da znamo da ne bismo vežbajući ispali govnari.
Moderna joga je odgovor na kolonijalne stereotipe
„Pre kolonizacije, joga je uglavnom bila obred duhovne prirode, osim u slučaju prosjaka i uličnih izvođača. Ali negde u dvadesetom veku, počela je da se koristi kao fitnes metod za mlade,“ kaže Džejms Malinson, predavač sanskrita i klasične indijske kulture na SOAS. „Postojala je britanska propaganda po kojoj su Indijci lenji i slabi. U odgovoru na tu, hata joga je postala veliki nacionalni projekat u Indiji, sa ciljem stvaranja novog Indijca.“ To znači da su spajali jogu sa nekom vrstom borilačke veštine.
Joga se delom zasnivala i na zapadnom standardu fiskulture
Dok su Indijci gruvali mišiće, neki delovi zapadne kulture – Ling gimnastika i vežbe, vrlo popularne u Evropi tog vremena – ostvarili su uticaj na tradicionalnu jogu. „Indija je inkorporirala neke aspekte zapadne fiskultureu svoje joga rituale,“ kaže Džejms. „Kulturna aproprijacija sugeriše da postoji apstraktna čista suština, ali stvari se u oba smera pozajmljuju i usvajaju.“ Profesor Voltrod Ernst, indijski istoričar na Univerzitetu Oksford Bruks, kaže da se trenutno neki novi joga standardi uvode u Indiju „mahom za vesternizovane elitne grupe.“
„Autentična“ joga ne postoji
Kulturna razmena se odviljala ubrzanim tempom pa je danas nemoguće odrediti prave korene joge. „Istorija joga poziranja je toliko zapetljana tokom devetog i desetog veka da se ne može reći šta je tu tačno autentično,“ kaže Džozef Alter Stjuart, profesor društvenih nauka na Jejlu. „Jedno vreme je u pitanju bila alhemija, zatim je postala borilačka veština, onda nekakav verski obred, pa vrsta vežbe, pa meditacije, pa medicine.“ Položaji koji se danas koriste u joga vežbama – pas licem nadole, pozdrav suncu – postoje jedva stotinak godina. „Danas ne postoji nikakva izvorna drevna joga.“
Indijski učitelji su želeli da donesu jogu na Zapad
Takođe ne treba zaboraviti da je tokom ove konfuzne, labavo definisane razmene joga aktivno promovisana na Zapadu. Svami Vivekananda je bio jedan od indijskih jogina koji su adaptirali tradicionalne hinduističke ideje potrebama i pogledima javnosti na Zapadu, koja se posebno interesovala za transcendentalizam i ostale njuejdž ideje. Vivekananda je svoje ideje delio širom Evrope i Amerike, a 1896. je izdao knjigu „Radža joga“ na kojoj se bazirao razvoj joge na zapadu. „Imao je običaj da se oblači u orijentalnom stilu kad je bio na Zapadu, a moderno zapadnjački na Istoku,“ kaže profesor Ernst. „Dakle, neki od glavnih protagonista razmene vrlo su se svesno obraćali mušterijama na Zapadu.
Profesor Malinson kaže da su jogini „znali tačno šta rade: prilagodili su svoje obrede za publiku u kojoj je bilo Zapadnjaka, učinili su ih podnošljivijim. Štaviše, to samo odražava celokupnu istoriju joge. Vekovima se ova praksa prilagođava svakom kontekstu u kom se nađe. Ako neko tvrdi da je Zapad ukrao jogu, to samo znači da su mu motivi političke prirode. Ta tvrdnja čak poriče sposobnost Indijaca odgovornih za širenje joge.“
Novi joga trendovi čine duhovnost trivijalnom
Jasno je da mnoge ljude, na primer Udruženje američkih hinduista, uznemirava nova pozicija njihovog duhovnog legata u frivolnom i komercijalizovanom zapadnom svetu. Trendovi kao što su „voga“ i „naga joga“ osvajaju teretane i u isto vreme obezvređuju istoriju kolonijalizma. Imajući u vidu komplikovanu prošlost joge, ironično je što upravo neosnovana ideja da postoji neprekidan niz tradicije učitava određeni verski autoritet. Zapadnjaci žele osećaj da se bave nečim tradicionalnim, što sa jedne strane i rade, ali sa druge baš i ne. Taj paradoks je neophodno shvatiti da bi se sa potrebnim poštovanjem upražnjavala veština koja se sa religijom do te mere uzajamno prožima.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
