Pomalo je čudno pronaći svoju veru na sred aerodroma, ali stani… Nisu li aerodromi duhhovno prazni, ogromni prostori koji služe kao skladišta za dosadu, konfuziju i izgubljene duše? Zar ne ispunjavaju svačija grla nekom dozom rastuće panike? Zar ta estetika blago futurističke distopije ne čini da se osećate kao da je nešto nedefinisano pošlo naopako u vašem životu? Zar sve to ne čini aerodrom savršenim mestom za pronalazak Boga?

Kako je saopštio PEW, više od polovine država koje imaju velike aerodrome, poseduju neku vrstu ograđenog prostora za religiozne aktivnosti. Uglavnom su to protestantske i katoličke kapele, ali nađe se i po koja džamija i jevrejski hram. Aerodrom Džon F. Kenedi u Njujorku je jedan od retkih koji ima prostor za većinu religija, ušuškan iza prijavnice za Terminal 4. Tu je Kapela Nebeske Majke (katolička), Kapela Svetskog Hrista ( protestantska), Internacionalna sinagoga (jevrejska), i Internacionalni DŽFK islamski centar (muslimanska).

Pored redovnih okupljanja i grupnih molitvi, ljudi dolaze ovde kad im vreme to dozvoli – nosači prtljaga i aerodromsko osoblje svrate kada su na pauzi, putnici svrate za vreme presedanja, a nervozni piloti banu na predletačko Zdravo Marija. Sveštenik Internacionalnog islamskog centra mi je rekao da je džamija potrebna muslimanima na aerodromu. „Bilo da je u pitanju aerodrom ili neki drugi objekat, ako uprava ne obezbedi kapelu, muslimani će se i dalje moliti. To nam je veoma važno. Naše dnevne molitve su kao što je nekom konektovanje na vajfaj. To je ta veza, povezujemo se stalno sa Bogom kako ne bi zaboravili na našu veru. Nemamo skraćeno radno vreme“.

„Kao što postoje kupatila i štandovi sa hranom na svakom terminalu, i molitva je jako važna stvar“, dodao je sveštenik.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu