(kadar iz Kim Kardashian: Hollywood)
Ove 2016., punim 27 godina. Ne tako davno, živela sam udobno i imala svetlu budućnost. Ali sve sam to bacila u vodu zbog igre Kim Kardashian: Hollywood.
Poslednji put sam se na neku video igru stvarno navukla početkom veka; sate bih provodila u sobi za Dell desktop računarom, izigravala boginju svojih Simsa. Roditelji su mi kompjuter kupili da bi mogli da dođu na red za onaj koji su držali u radnoj sobi, a koji bih ja noću i vikendom okupirala navodno zbog domaćeg, u stvari zbog AIM četa. Simsi su tog leta od mene napravili asketu; dan i noć sam bdela nad njima da bih bila sigurna da lepo spavaju i redovno se tuširaju.
Pročitajte i: Kim Kardašijan me je avionom povela preko sveta da upoznam Kanjea
Kim Kardashian: Hollywood igru za mobilne telefone skinula sam u junu 2014., čim je izašla. Mesecima pre toga sam je željno iščekivala, a do danas se iz petnih žila borim da ne potrošim sav novac koji imam na in-app kupovine. Igru sam bezbroj puta obrisala sa telefona i ponovo skinula, uzalud pokušavajući da se oslobodim zavisnosti. Pokušala sam i da postavim sebi uslove: „Ako poklekneš i kupiš energetske poene, obrisaćeš Hollywood na nedelju dana.“ Nikad nisam istrajala toliko.
U svetu igre, sve što radiš troši energetske poene. Aktivnosti uključuju izlaske, žurke, foto sesije, šetnje pistom, snimanje reklama, trening za uloge u filmu, razne usluge za ostale sestre Kardašijan, i ponekad borba na lažnom Tviteru sa stvarnim neprijateljima. Baš kao i u životu, bez potrošnje novca sve u Kim Kardashian: Hollywood kreće se užasno sporo.
Igranje zahteva jednu retku veštinu – strpljenje. Dugo mora da se čeka da bi se energija obnovila. U zavisnosti od trenutnog nivoa, koji samo obeležava spor napredak a ne promene u igri, energija se ne može skupljati preko određene granice. Dakle, efikasno igrati „Holivud“ značilo bi da se uloguješ svakih sat-dva, odigraš po pet minuta, i tako do kraja života. Ali ljudi tako ne igraju video igre.
Kim Kardashian: Hollywood funkcioniše po takozvanom freemium modelu; iako je samu igru moguće besplatno skinuti (i obrisati i skinuti i obrisati, i tako do iznemoglosti) sve unutar igre motiviše igrača da kupuje razne sitnice stvarnim novcem. Model je efikasan – „Holivud“ je zaradio preko 62 miliona dolara u prvih godinu dana. (To je praktično u rangu najuspešnijih igara za konzole. Poređenja radi, NFL Madden u izdanju EA Sports prošle godine je zaradio 76 miliona.)
The Sims, koji su 2002. bili najprodavanija PC igra svih vremena , inspirisali su nekoliko ekspanzija, nastavaka, i spin-ofova. Kupovali su se u radnjama u CD-ROM obliku, za nekih pedesetak dolara (danas četvrti deo Simsa u UK košta oko 25 funti), a zabavi nije bilo kraja. Ekspanzije su bile jeftinije, a nudile su vašim Simićima romantične odnose, kućne ljubimce, godišnje odmore, čak i status zvezde.
Iako je zavisnost of Simsa mogla da košta čoveka par stotina dolara, postojala je neka razumna granica potrošnje. Pritom, potrošen novac je osnovnoj igru je dodavao dinamiku, činio je većim i interesantnijim izazovom. Kupiti ekspanziju bilo je uzbudljivo, umesto da me tera da se zapitam da li sam normalna, da li uopšte imam volje, i da li ću preživeti.
U Kim Kardashian: Hollywood, sve živo mora da se plati. Kuće, ljubimci, odeća, deca. Trenutno su moje rezidencije locirane u Los Anđelesu, Holivudu, Kalabasasu, Malibuu, Majamiju, Njujorku, Firenci, Tokiju, Parizu, Londonu, Milanu, Dubaiju, Sidneju, Punta Miti, Nju Orleansu, San Francisku, i neimenovanom mestu u Montani. Posedujem devetoro pasa, jednu mačku, jedno prase, jednog papagaja, privatni avion i usvojeno dete. Takođe sam vlasnica brojnih krznenih kaputa, frizura, ogrlica i kostima.
Svi ovi čisto estetski dodaci mom virtuelnom holivudskom životu u stvarnom svetu su me poslali u solidan minus na računu. Ali pravi problem je konstantna potreba da se kupuju energetski poeni. A ne da sam ih kupovala. Bar 25 dolara mesečno trošim na energiju od kako sam igru prvi put skinula pre godinu i po dana. Toliki deo svojih primanja šaljem Kris Džener, matrijarhu–menadžeru klana Kardašijan, da imam osećaj da sam i sama jedno od njene dece.
Pogledajte „Pravi ‘Better Call Saul'“:
Na nivou 28, plafon energije mi je 34 poena. Po jedan poen se sam dopuni svakih pet minuta. Aktivnosti u proseku koštaju preko 100 poena, pa im zato treba osam sati da se obave. Igrati ovo konstantno, puževim korakom napredovati niz beskrajnu listu aktivnosti, košta toliko novca da bih i sama već mogla da živim i hranim se u Los Anđelesu.
Vels Fargo je počeo da mi šalje ponude za refinansiranje kredita za otplatu duga.
Sa ovim problemom se ne suočavaju samo fanovi Kim Kardašijan. League of Legends, najpopularnija freemium igra na svetu, zaradila je preko milijardu dolara prošle godine, a najveći deo ove sume su upravo mikro-transakcije unutar igre. Jedan LoL igrač se našalio na Reditu , „Ja platu kad mi stigne samo prosledim u Riot Games.“
Čak je i izvesni Kanje Vest, muž i otac, iznerviran konstantnim sugestijama trošenja u besplatnim igrama prošle jeseni zakukao na Tviteru : „Jebo ja kompaniju koja u dečje igre stavlja mikro-transakcije!!!“
PRERORUČUJEMO: Kako sam zamrzeo sladoled i naučio da volim sebe
Svesna sam da je vreme da zauvek obrišem Kim Kardashian: Hollywood sa telefona. U neku ruku, imam osećaj da ću izneveriti samu Kim, tog nezaustavljivog mogula. Najveća prepreka da se „Holivud“ batali je Kim Kardašijan koja ga konstantno reklamira preko svog Instagrama, Tvitera, lajfstajl aplikacije, sajta, i lajv strima. A Kim je nemoguće bataliti. Nema se gde pobeći od nje, osim ako bih se nekako potpuno distancirala od sveta medija i zabave.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
