Nacionalne Novosti

Комисија Савета за штампу пресудила сама себи

Седница Комисије Савета за штампу – фото ГЗС

Чачак, Београд, Горњи Милановац – Ако неко изнесе неистине у медијима тако што сабере 300.000 + 580.000 = 16,1 милион, за Комисију Савета за штампу НИЈЕ ПРЕКРШАЈ КОДЕКСА.

 По њиховом мишљењу, сада би неко ко је оптужен (у овом случају ГЗС) требало да доказује да наведена рачуница није тачна. То би било исто као када би убијени требало да доказује да је мртав.

Управо то је епилог синоћње седнице Комисије Савета за штампу која је гласањем одлучила да кодекс у случају текста Озон преса, који је „овлаш“ сабирајући оптужио ГЗС да „локмаши народни новац“ није прекршен.

Озонову тезу покушао је да оправда једино Петар Јеремић који се својски трудио да прикаже како је ГЗС  за информисаоње на конкурсима узео 150.000 динара у Ариљу 300.000 у Новој Вароши и Ивањици и што, све када се сабере, буде мање него што је добио медиј у Горњем Милановцу, стар непуну годину, где је речени Јеремић етички уредник (можете мислити!).

Никада јасније није било да је кодекс прекршен, а никада јединственија одлука да није.

Шта нам то говори? Па да је то тело иструментализовано против чега се својски бори члан комисије Владо Мареш, како сам рече на синоћњој седници.

Ипак, изгледа је та битка изгубљена, јер је велико питање да ли је то већ учињено од стране  Стојана Марковића, председавајућег, и његовог ортака из сумњивих комисија и пајташа из давних дана.

Ова двојица тотално су урушила кредибилитет овог тела уз дужно поштовање осталим члановима.

Зашто?

Стојан Марковић још није објаснио да ли му је суђено и да ли је осуђиван за крађу хуманитарне нафте у Чачку.

Да ли је његово предузеће платило милионске дугове по судским пресудама?

Шта мисли о кодексу, рекао је и Петар Јеремић када је притискао члана комисије за пројектно финансирање у Чачку, да прогледа кроз прсте његовом пајташу Марковићу, и да не затеже због тога што не испуњава услове конкурса, па да му свему упркос додели новац.

И на крају, њих двојица (Марковић, Јеремић) седе заједно у комисији у Пријепољу и толико су „савесно“ одрадили посао да је општина добила тужбу јер је новац за пројектно финансирање додељен телевизији која, како стоји у тужби, није била уписана у регистар медија.

Да не помињемо штампање дивљег издања Чачанских новина и Озон преса, са злоупотребљеним симболима Савета за штампу и Локал преса, што су у свом ставу јасно саопштили Управни одбори ових удружења, о чему председавајући Комисије Стојан Марковић наравно „нема појма, нити има везе“ (његова изјава).

„Нелагодност је висила у ваздуху. Свим члановима комисије било је више него јасно да је кодекс  апсолутно прекршен.

Једино је имала снаге да то јавно каже уредница Курира и чланица ове комисије Јелена Спасић.

Али, не замерам онима који су гласали можда и против своје савести, иако су на тај начин пресудили сами себи, односно Комисији.

То тело за нас више не постоји.

Њихове одлуке више нико не може узимати за озбиљно, поготово када се узме у обзир  кључна улога двојице мускетара,“ каже Гвозден Николић, власник Гласа западне Србије који је присуствовао синоћњој седници.

„Ускоро ћемо држати седницу Удружења медија и медијских радника и предложићу да се  игнорише Комисија Савета за штампу све док се стање не промени, и то тело постане оно што би требало да буде. Та комисија је потребна, али мора се водити рачуна ко у њој одлучује о кодексу и туђем поштењу. Ту сигурно нема места за Марковића и Јеремића,“ нагласио је Николић.

Глас западне Србије

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh