Навршило се тачно пола године откад је Приштина увела таксе од 100 одсто на робу из Србије, па се намеће питање какве мере Србија може да уведе Косову, ако се одлучи на такав корак. Љубодраг Савић, професор Економског факултета, сматра да би Србија требало да узврати реципрочним мерама, увођењем такса на превоз њихових људи и робе. Сваки камион који преко наше земље превози робу ка Косову или у обрнутом смеру требало би да плати таксу.
– Највећа штета која би њима могла да се нанесе управо се односи на путнике. Косово има велику дијаспору, али будући да нико од њих у централну Европу не путује преко Црне Горе, Србија би могла да уведе транзитну таксу. Србија је показала добру вољу, али они ништа нису предузели да укину таксе на српску робу – каже Савић.
Упућени, међутим, кажу да би држава могла да уведе још драстичније мере, пошто прекид дијалога с Приштином није имао ефекта. Једна од њих била би увођење такозваног санитарног кордона. Њега су својевремено створиле санитарне инспекције на граничним прелазима, тако што би заустављале путнички промет како би спречиле ширење заразних болести. У пракси та „осавремењена” мера се често користи и у политичко-економске сврхе, као вид санкција према одређеним социјалним групама или грађанима одређене државе, као врста притиска на државу.
Мера се исказује тако да им царински и полицијски службеници на прелазима траже да имају минимум новца као обезбеђење, да имају „паре за пут” или пак, ако имају вредну робу са собом, попишу робу и плате депозит који би им био враћен при изласку с објашњењем да је то мера која спречава шверц или продају с нелегалном зарадом. Таква компликована и успорена процедура у пракси има ефекта јер изазива негативну реакцију оних на које је примењена. У склоп мера спада и често и отегнуто легитимисање путника из те области или државе који пролазе у транзиту, споре и темељне царинске процедуре, задржавање робе и камиона, стриктно поштовање форме, одуговлачење и, укратко речено, тражење длаке у јајету.
Чињеница је да српска привреда због такса дневно губи више од милион евра. Прошле године је на тржиште КиМ пласирано робе у вредности од 440 милиона евра. Да је с Косова куповина робе из Србије обустављена, види се из података агенције за статистику Косова, према којима је на КиМ пласирано робе у вредности од 578.000 евра, док је у марту прошле године на том тржишту продато робе у вредности од 36,5 милиона евра. То се уосталом одразило и на наш БДП у првом тромесечју, који је био 2,3 одсто. Према прецени директора Завода за статистику Миладина Ковачевића, да нафтна индустрија није ремонтовала своја постројења, али и да није било косовских такса тај раст би био преко три одсто.
– Без обзира на то што видимо индиректно да је дошло до компензације отпремања те робе према Косову преко других извозних дестинација, косовске таксе имале су ефекта на бруто додату вредност јер ту се надограђују посредници и тако даље – рекао је Ковачевић пре два дана на представљању новог броја МАТ-овог билтена.
Да српска роба стиже на Косово реекспортом преко трећих земаља или шверцом, рекао је пре неколико дана председник привремених органа Косова и Метохије Хашим Тачи. Српски министар трговине Расим Љајић је пре два дана такође изјавио да српску робу углавном шверцују албански трговци који робу купују у Македонији, Црној Гори, чак и Албанији, и онда је увозе на Косово и Метохију. Када се погледа званична статистика, види се да Македонија продаје двоструко више робе на Косову него прошле године, да је Словенија утростручила пласман, а повећање извоза бележе и Хрватска, Албанија, Бугарска, Мађарска…