BG

Могуће противмере за робу и путнике с Косова и Метохије

На­вр­ши­ло се тач­но по­ла го­ди­не от­кад је При­шти­на уве­ла так­се од 100 од­сто на ро­бу из Ср­би­је, па се на­ме­ће пи­та­ње ка­кве ме­ре Ср­би­ја мо­же да уве­де Ко­со­ву, ако се од­лу­чи на та­кав ко­рак. Љу­бо­драг Са­вић, про­фе­сор Еко­ном­ског фа­кул­те­та, сма­тра да би Ср­би­ја тре­ба­ло да уз­вра­ти ре­ци­проч­ним ме­ра­ма, уво­ђе­њем так­са на пре­воз њи­хо­вих љу­ди и ро­бе. Сва­ки ка­ми­он ко­ји пре­ко на­ше зе­мље пре­во­зи ро­бу ка Ко­со­ву или у обр­ну­том сме­ру тре­ба­ло би да пла­ти так­су.

– Нај­ве­ћа ште­та ко­ја би њи­ма мо­гла да се на­не­се упра­во се од­но­си на пут­ни­ке. Ко­со­во има ве­ли­ку ди­ја­спо­ру, али бу­ду­ћи да ни­ко од њих у цен­трал­ну Евро­пу не пу­ту­је пре­ко Цр­не Го­ре, Ср­би­ја би мо­гла да уве­де тран­зит­ну так­су. Ср­би­ја је по­ка­за­ла до­бру во­љу, али они ни­шта ни­су пред­у­зе­ли да уки­ну так­се на срп­ску ро­бу – ка­же Са­вић.

Упу­ће­ни, ме­ђу­тим, ка­жу да би др­жа­ва мо­гла да уве­де још дра­стич­ни­је ме­ре, по­што пре­кид ди­ја­ло­га с При­шти­ном ни­је имао ефек­та. Јед­на од њих би­ла би уво­ђе­ње та­ко­зва­ног са­ни­тар­ног кор­до­на. Ње­га су сво­је­вре­ме­но ство­ри­ле са­ни­тар­не ин­спек­ци­је на гра­нич­ним пре­ла­зи­ма, та­ко што би за­у­ста­вља­ле пут­нич­ки про­мет ка­ко би спре­чи­ле ши­ре­ње за­ра­зних бо­ле­сти. У прак­си та „оса­вре­ме­ње­на” ме­ра се че­сто ко­ри­сти и у по­ли­тич­ко-еко­ном­ске свр­хе, као вид санк­ци­ја пре­ма од­ре­ђе­ним со­ци­јал­ним гру­па­ма или гра­ђа­ни­ма од­ре­ђе­не др­жа­ве, као вр­ста при­ти­ска на др­жа­ву.

Ме­ра се ис­ка­зу­је та­ко да им ца­рин­ски и по­ли­циј­ски слу­жбе­ни­ци на пре­ла­зи­ма тра­же да има­ју ми­ни­мум нов­ца као обез­бе­ђе­ње, да има­ју „па­ре за пут” или пак, ако има­ју вред­ну ро­бу са со­бом, по­пи­шу ро­бу и пла­те де­по­зит ко­ји би им био вра­ћен при из­ла­ску с об­ја­шње­њем да је то ме­ра ко­ја спре­ча­ва шверц или про­да­ју с не­ле­гал­ном за­ра­дом. Та­ква ком­пли­ко­ва­на и успо­ре­на про­це­ду­ра у прак­си има ефек­та јер иза­зи­ва не­га­тив­ну ре­ак­ци­ју оних на ко­је је при­ме­ње­на. У склоп ме­ра спа­да и че­сто и отег­ну­то ле­ги­ти­ми­са­ње пут­ни­ка из те обла­сти или др­жа­ве ко­ји про­ла­зе у тран­зи­ту, спо­ре и те­мељ­не ца­рин­ске про­це­ду­ре, за­др­жа­ва­ње ро­бе и ка­ми­о­на, стрикт­но по­што­ва­ње фор­ме, оду­го­вла­че­ње и, украт­ко ре­че­но, тра­же­ње дла­ке у ја­је­ту.

Чи­ње­ни­ца је да срп­ска при­вре­да због так­са днев­но гу­би ви­ше од ми­ли­он евра. Про­шле го­ди­не је на тр­жи­ште КиМ пла­си­ра­но ро­бе у вред­но­сти од 440 ми­ли­о­на евра. Да је с Ко­со­ва ку­по­ви­на ро­бе из Ср­би­је об­у­ста­вље­на, ви­ди се из по­да­та­ка аген­ци­је за ста­ти­сти­ку Ко­со­ва, пре­ма ко­ји­ма је на КиМ пла­си­ра­но ро­бе у вред­но­сти од 578.000 евра, док је у мар­ту про­шле го­ди­не на том тр­жи­шту про­да­то ро­бе у вред­но­сти од 36,5 ми­ли­о­на евра. То се уоста­лом од­ра­зи­ло и на наш БДП у пр­вом тро­ме­сеч­ју, ко­ји је био 2,3 од­сто. Пре­ма пре­це­ни ди­рек­то­ра За­во­да за ста­ти­сти­ку Ми­ла­ди­на Ко­ва­че­ви­ћа, да нафт­на ин­ду­стри­ја ни­је ре­мон­то­ва­ла сво­ја по­стро­је­ња, али и да ни­је би­ло ко­сов­ских так­са тај раст би био пре­ко три од­сто.

– Без об­зи­ра на то што ви­ди­мо ин­ди­рект­но да је до­шло до ком­пен­за­ци­је от­пре­ма­ња те ро­бе пре­ма Ко­со­ву пре­ко дру­гих из­во­зних де­сти­на­ци­ја, ко­сов­ске так­се има­ле су ефек­та на бру­то до­да­ту вред­ност јер ту се на­до­гра­ђу­ју по­сред­ни­ци и та­ко да­ље – ре­као је Ко­ва­че­вић пре два да­на на пред­ста­вља­њу но­вог бро­ја МАТ-овог бил­те­на.

Да срп­ска ро­ба сти­же на Ко­со­во ре­ек­спор­том пре­ко тре­ћих зе­ма­ља или швер­цом, ре­као је пре не­ко­ли­ко да­на пред­сед­ник при­вре­ме­них ор­га­на Ко­со­ва и Ме­то­хи­је Ха­шим Та­чи. Срп­ски ми­ни­стар тр­го­ви­не Ра­сим Ља­јић је пре два да­на та­ко­ђе из­ја­вио да срп­ску ро­бу углав­ном швер­цу­ју ал­бан­ски тр­гов­ци ко­ји ро­бу ку­пу­ју у Ма­ке­до­ни­ји, Цр­ној Го­ри, чак и Ал­ба­ни­ји, и он­да је уво­зе на Ко­со­во и Ме­то­хи­ју. Ка­да се по­гле­да зва­нич­на ста­ти­сти­ка, ви­ди се да Ма­ке­до­ни­ја про­да­је дво­стру­ко ви­ше ро­бе на Ко­со­ву не­го про­шле го­ди­не, да је Сло­ве­ни­ја утро­стру­чи­ла пла­сман, а по­ве­ћа­ње из­во­за бе­ле­же и Хр­ват­ска, Ал­ба­ни­ја, Бу­гар­ска, Ма­ђар­ска…

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh