Извор: Н1, https://rs.n1info.com/Biznis/a670715/Pavle-Petrovic-Fiskalni-savet-Budzetski-deficit-bi-morao-da-bude-manji-netransparentni-rashodi.html?utm_campaign=ug.contentexchange.me&utm_medium=referral&utm_source=ug.contentexchange.me&utm_term=ug.contentexchange.me
Председник Фискалног савета Павле Петровић изјавио је данас да је већи буџетски дефицит неизбежан у кризној години, али да би због мањег пада него у земљама Централне и Источне Европе, он морао да буде мањи, а не скоро девет одсто БДП-а. Истиче и да су расходи повећани за 850 милиона евра у односу на ребаланс из априла и да је највећи део њих оправдан, али да постоје и сегменти у којима се не види на шта тачно то повећање иде.
Петровић каже и да не би коментарисао наводе везане за политику које је против њега и савета изнео посланик Српске напредне странке Верољуб Арсић.
На питање да ли је оправдан дефицит од 483 милијарде динара који је убедљиво највећи откад се објављују извештаји, Патровић за Н1 каже да је највећи део дефицита неизбежан, јер година јесте кризна и све земље су са правом реаговале државном подршком пре свега приватном сектору да би се смањили негативни ефекти.
„У том смислу оправдано је правити висок дефицит, али оно што нисмо очекивали је да тај дефицит који износи скоро 9 посто БДП-а и да је он знатно већи од дефицита у земљама Централне и Источне Европе. Просек ће тамо износити 7,5 посто. Дефицит би код нас због мањег пада требало да буде испод тога“, каже председник Фискалног савета и објашњава да би с обзиром на чињеницу да је код нас мањи пад него у тим земљама, као да су приходи мање пали, код нас највећи дефицит требало да буде 6,5 одсто.
Истиче и да је највећи разлог за толико повећање дефицита мера од 100 евра која је подељена сваком грађанину Србије и да је на то дато око 600 милиона евра.
Он подсећа да је савет и раније то оценио као неоправдану меру и да та средства није требало да оду свима, већ само онима којима је помоћ била неопходна.
И други разлози постоје који нису везани за кризу а довели су до већег дефицита, наводи Петровић и додаје да су инвестиције у здравство у Србији дуго биле веома ниске и да се тек у последње две три године повећавају, па се и њихов ниво приближава оном у Централној и Источној Европи.
Проблем је, наглашава, што су у дугом периоду пре тога улагања била мала, због чега су болнице и опрема на незадовољавајућем нивоу у смислу у капацитета и сада би инвестиције требало да престигну ниво од оних у Централној и Источној Европи да би се заостатак надокнадио.
„Ове године релативно се више инвестирало и то је добро него у другим земљама, али то је повећало дефицит и и то је последица тога што се раније није инвестирало“, каже Петровић.
Упитан за критику посланика Арсића да је заборавио на ранија улагања у КЦ Ниш, Петровић каже да би Арсић требало да гледа макробројеве – саберу се све инвестиције и онда се види колики је то однос према дохотку земље.
Недовољно се инвестирало у инфраструктуру и раније, каже Петровић и додаје да је Савет година упозоравао на мање инвестиције у просвету, здравство и заштиту животне средине, од оних у одбрану и полицију, и да су већ три године на Одбору за финансије износили и показивали податке.
Он је похвалио као значајно достигнуће то што је упркос изузетним околностима у којима није било лако да се инвестира у путно железничку инфраструктуру, инвестиције остварене и чак премашене и то јесте добар резултат и намера.
Оцењује и да на део резултата утиче чињеница да Фискални савет три четири године скреће пажњу да држава мора да подстиче привредни раст.
Говорећи о нетранспарентности у расходима, каже да су у односу на ребаланс у априлу расходи повећани за 850 милиона евра и да је највећи део њих вероватно оправдан, али да се у неким деловима не види тачно на шта то повећање иде.
Као примере је навео 150 милиона нето буџет позајмице у којима није дефинисано на шта ће ићи (могуће на Аир Србију).
„Поента Фискалног савета је да обезбеди јавност о државним трошењима да би посланици и јавност могли да дискутују. Морате да кажете на шта ће те паре ићи“, рекао је Петровић.
Он је као примере нетранспарентности навео још 100 милиона евра који иду на Канцеларију за изградњу – и ту није излистано на шта ће те паре ићи, као и 100 милиона евра за Министарство одбране.
„Ни ту није речено на шта ће паре да се троше, можда је то за ковид болницу, али неопходно је да се то каже да би посланици могли да одлучују и кажу то је одлично што су те паре предвиђене или не“, наглашава Петровић.
Оцењује и да се и у ставци нове субвенције за енергетику опет не зна где то иде, као и субвенције за аеросабраћај.
„Спорно је што не знамо где иде тај новац, а онда када не знамо где иде новац, онда посланици који треба да усвоје буџет а и јавност чије су то паре не знају на шта тај новац иде, да ли иде на корисне или не тако корисне ствари“, каже Петровић.
Он је оценио и да је повећање пензија од 5,9 одсто које је за 2021. најавио министар Синиша Мали јесте оправдано повећање и да је у складу са швајцарским моделом за који се Фискални савет залаже, као и да је то оно што законски следи пензионерима.
„У питању је оправдано повећање, уређено законом које није резултат дискреционих ad hoc мера“, казао је.
Са друге стране, Фискални савет има примедбе на повећање плата у јавном сектору.
„Највећи издаци буџета су пензије, инвестиције у инфраструктуру, па плате у државном сектору. Оно што ће се десити следеће године – пензије ће порасти нешто више него што ће бити доходак земље, уз то јавне инвестиције неопходно је одржавати, на то је савет година упозоравао да су неопходне инвестиције у здравство, просвету, заштиту животне средине и путно железничку инфраструктуру. Додатни трошак су веће исплате за камате јер је наш дуг порастао на 60 посто БДП-а. Када имате све то задато постоји још велики износ који треба дати за плате. Једино где може да се закочи раст државне потрошње и да се заустави раст јавног дуга је да ви контролишете тај раст плата“, каже Петровић.
Истиче да је предлог савета нешто што Влада три – четири године не успева да спроведе – а то су платни разреди, реформа платних разреда касни, а да је спроведена знали би смо који сектори су мање плаћени, као здравство и просвета на пример.
„И онда би могли да оним деловима који су потцењени да дају повећање а другима не“, каже Петровић и додаје да се кад тога нема мора да контролише укупан фонд плата – да оне не расту уопште или да расту колико и инфлација.
„Ове године плате су порасле за 10 посто, и оне су планиране буџетом као да ће ово бити нормална година, и тада када су планиране раст плата је био изнад оног што је привреда могла да плати, али ми сад имамо пад дохотка у земљи а плате су порасле као да је била нормална година, и сада са тим релативно високим платама, које су 20 посто веће него у приватном сектору улазимо у 2021 и опет се инсистира на њиховом повећању. Било би у реду да остану неувећане због тога што су веће него у приватном сектору, али и због тога што је сигурност посла много већа у јавном него у приватном сектору“, каже Петровић.
Петровић је и поручио посланику Арсићу да пита ММФ да ли су извештаји Фискалног савета ти који праве проблем држави пред том међународном институцијом, а као грубу неистину је одбацио наводе Арсића да се савет залаже за приватизацију ЕПС-а.
Оно што савет јесте предлагао је значајно реструктурирање ЕПС-а који је неефикасно предузеће и уместо да буде генератор привредног раста он ускоро неће успети ни да понуди довољно електричне енергије за равој наше индустрије, а он је, поред тога и један од највећих загађивача.
„Кључно питање које постављамо од 2014. је реструктурирање ЕПС-а и потреба да постане локомотива развоја, а не никада његова приватизација“, рекао је Петровић.
Он није желео да коментарише Арсићеве наводе да за време претходне власти Савет није реаговао као сада и додао да је „то за њега испод нивоа“.
