На територији Града Ниша постоји једно градско насеље (сам град Ниш) и 69 сеоских насеља. Од око 260 хиљада људи који живе на територији Града Ниша, око 73 хиљаде живи у околним селима.
Град Ниш располаже, према подацима за 2012. годину, пољопривредним земљиштем површине око 27 хиљада хектара, од чега се користи мање од половине, око 13 хиљада хектара. Сви подаци о земљорадничкој производњи јасно показују смањење у претходном периоду: од 2004. до 2013. године производња пшенице је опала 19 на 16 хиљада тона, производња кукуруза са 27 на 21 хиљаду тона, број стабала јабуке је опао са 175 на 155 хиљада, број стабала шљиве са 523 на 421 хиљаду, број чокота винове лозе са 24 на 15 хиљада…
Подаци о сточарској производњи су још неповољнији. Од 2002. до 2012. године број говеда која се узгајају у нишким селима је опао 7 156 на 2 870, број свиња са 20 на 15 хиљада, број оваца са 13 на пет и по хиљада и слично.
У Граду Нишу је 2015. године у пољопривреди био запослен 231 радник.
У 2014. години је у Граду Нишу остварено инвестиција у нове основне фондове у вредности од око 5 милијарди динара. Од тога је око 14,5 милиона динара, или око 0,28%, усмерено у инвестиције у пољопривреду! На 100 динара инвестиција, око 28 пара се улаже у пољопривреду!
Очигледно је да смо пољопривреду као делатност потпуно запоставили. Чињеница да смо, у једном тренутку, дошли до тога да користимо мање од половине расположивог пољопривредног земљишта је на нивоу скандала!
Наведено у многоме појачава притисак незапослености на друге, непољопривредне гране привреде. Сеоско становништво, уколико не може да обезбеди средства за живот бавећи се пољопривредом, мора да потражи друге изворе прихода.
Поучени вишедеценијским, у време социјализма стеченим, искуством живота на селу, а рада у градским индустријским и другим предузећима, наравно да ће становници околних села покушати да нађу посао у оближњем граду. Међутим, тамо их чека озбиљно разочарање. Посла нема довољно јер је индустрија, као ванпољопривредна привредна делатност која је протеклих деценија упошљавала највише људи, на коленима.
Пошто не може да нађе посао ни у селу ни у граду, радно способан становник села ће се окренути решењу које је такође деценијама већ
присутно – потражиће посао у иностранству.
Позови телефоном рођаке који су се већ поодавно иселили у неке ближе или даље земље, прибави пасош, купи аутобуску карту и – за дан или два си у неком другом свету где су њиве обрађене, а индустрија ради. Тамо те лепо дочекају јер им баш такав радник треба – навикао да живи и ради и под условима мало тежим него што су навикли становници високоразвијених урбанизованих земаља. Убрзо схватиш да би се тамо далеко могао наћи посао и за супругу, да ни деци не би ништа фалило да иду у школу у којој су просторије лепо уређене, а мршаву пољопривреду код куће могу да одржавају и родитељи, бар још неку годину.
Како превазићи овакво стање које би се слободно могло назвати и катастрофалним? Ево шта нам је одговорио Александар Милићевић, вршилац дужности директора Регионалне привредне коморе Нишавског, Пиротског и Топличког управног округа.
„Пољопривреда у наредном периоду на подручју које покрива РПК Ниш треба стратешки развијати у два правца.“
- „Укључивањем нових сорти или раса у процес производње, и то оних које су знатно отпорније на новонастале климатске промене, а које тренутно постоје на тржишту. Омогућити произвођачима повољне финансијске аранжмане за изградњу система за наводњавање уз помоћ државе, то јест надлежног Министарства и тако елиминисати или смањити негативне ефекте климатских промена.“
- „Преоријентисати у наредном периоду производњу која је тржишно прихватљива, то јест повећати оријентацију на западноевропско тржиште и што је могуће више заменити конвенционалну производњу органском производњом уз много бољу политику субвенционисања државе него до сада.“
Шта заиста чинимо да бисмо опоравили пољопривреду? Стиче се утисак да чинимо управо супротно од онога што би требало. Произвођач пумпи и система за наводњавање, предузеће „Јастребац“ из Ниша, више физички не постоји – опрема је продата у извршним поступцима и производња је обустављена, што се десило у последњих неколико месеци. Производња вина у погонима у Горњем Матејевцу и у Сићеву је потпуно замрла, а само се у Малчи одржала у мањем обиму него раније. Центар за виноградарство и винарство у Нишу годинама већ тавори. Млекара у Нишу се све више претвара у складиште производа произведених у другим фабрикама.
Што је, можда, још већи проблем, у Нишу не постоје школе пољопривредног смера. Нема ни средње пољопривредне школе (најближа је у Алексинцу), ни високе пољопривредне школе (најближа је у Прокупљу) ни пољопривредног факултета (оснива се у Крушевцу). Џаба финансијски аранжмани и субвениције, џаба нове сорте и системи за наводњавање, када нема школованог кадра који би све то применио.
Када ћемо схватити да би оживљавањем пољопривреде запослили бар десетак хиљада незапослених?
Љубомир Костић
Фото: Н.П.
(Израду овог медијског садржаја суфинансирао је град Ниш. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове и мишљења органа који је пројекат подржао.)
