U istorijskom Govoru o stanju nacije iz 1964. godine, predsednik Lindon Džonson je objavio „Rat protiv siromšatva“, želeći da pronađe način da značajno promeni živote onih koje je američki san ostavio na cedilu. Verovao je da Amerika ima mogućnosti da pobegne iz ekonomske oskudice i poslužio se vojnom retorikom kako bi skupio što više ljudi oko ovog plana. Centralna Apalačija bila je prvi cilj ove inicijative. Ova regija obuhvata celu zapadnu i delove jugozapadne Virdžinije, istočni Tenesi i Kentaki, jugositočni deo Ohaja, i zapad Severne Karoline – veliko parče zemlje koje se proteže sve do Apalači planina.

Mnoštvo novinara se spustilo u ovu regiju kako bi se suočili sa „Ratom protiv siromaštva“. Opisali su ovaj deo zemlje kao neprikladano mesto za život i takav stav je progonio stanovnike ove oblasti od tada. Odgovorni za to su verovatno imali najbolje namere, ali su ipak doprineli stvaranju nekih ne baš fer stereotipa o ruralnoj grupi ljudi koji su se već osećali odbačeno od prava na američki san.

Pedeset godina kasnije, većina programa koji su pokrenuti kako bi se smanjilo siromaštvo, okončani su ili umanjeni zbog nedostatka sredstava.

Fotografisala sam u ovoj oblasti pet godina. Prošlog leta sam sarađivala sa VICE ekipom i lokalnim novinarima Žulijet Eskorijom, Ketrin Mur i Džejkobom Knebom da bismo ispričali priču koja nudi složeno i slojevito objašnjenje o tome kako centralna Apalačija izgleda pedeset godina nakon što je postala razglednica siromaštva.

Usredsredili smo se na posledice propadanja industrije uglja, probleme u zdravstvenom sistemu, borbu protiv uništavanja planina zbog rudarskih eksploatacija, epidemiju droge i istoriju i značenje termina rednek i hilbili.

Nisam želela da uradim fotografije priča koje bi osnažile viđenje medija o Apalačiji kao siromašnom regionu. Takođe ne mislim da je korisno ignorisati siromaštvo, i selektivno pokazivati pozitivne strane. Obe strategije ne pokazuju kompleksnost življenja u bilo kom regionu. Ako želimo da nateramo medije da demisitfikuju stereotipe, a predstave kulturu, tumače sećanja i istoriju, svi zajedno moramo priznati da ovakve priče ne nude pravi pogled. Centralna Apalačija je previše prostrana i složena za to.

Uprkos prethodnim neuspesima portretisanja mesta, postoji neka vrednost u izveštavanju koje istražuje kako to izgleda kada ta politika ne funkcioniše. Korisno je videti i saznati koliko se neke marginalizovane zajednice bore. Važno je podsetiti se da su postojala vremena kada je predsednik mislio da može da iskoreni siromaštvo u Sjedninjenim Američkim Državama. Novi izbori su na pomolu, a novoizabranom predsedniku će biti važno da zna šta se zaista dešava u pojedinim delovima Amerike. Važno je predstaviti kakav je život u Apalačiji, i kakav će uticaj te predstave imati na one ljude koji tu žive.

Kirk pije pivo „Kod Badija „, jedinom preostalom baru koji radi u Medisonu, na zapadu Virdžinije.Većina regije se dugo borila sa velikim padom potražnje za ugljem. Rudari su otpušteni u rekordnom broju, a lokalna preduzeća su se pozatvarala.

Kendra i Džejla, posle festivala Boone Countyposvećenom uglju. Nose slične majice kako bi pokazale koliko se vole. Ovo slavlje okuplja sve manje ljudi zbog velikog broja otkaza u industriji uglja.

Brajan Danlep, 39 godina, radi kao geometar za Patriot Coal. Nekada je radio za šest kompanija, od kojih su tri bankrotirale.

Dakota Vorkmen je lični trener jednoj teretani u Medisonu. On je takođe mladi lider u lokalnoj crkvi i predvodi volontera u biblioteci ovog grada. Veruje u budućnost regiona i smatra da je njegova uloga u građenju zajednice jako bitna.

Centar grada Logan u Zapadnoj Virdžiniji. Slikovit gradić sa istorijskim zgradama od crvene cigle koje su smeštene između brda i reke. Veliki procenat stanovništva živi u siromaštvu ili od državne pomoći. Rasprostranjena je upotreba droge.

Šon, sin prostitutke i narkomanke, odrastao u Čarlstonu, Zapanda Virdžinija. Počeo je da prodaje drogu sa 14. Skoro je pušten iz zatvora nakon što je deset godina proveo tamo zbog droge. Nada se da će iskoristiti svoje iskustvo i pomoći mladima koji su siromašni.

Termoelektrana blizu Nju Hejvena pretvara ugalj iz regiona u električnu energiju. Ove biljke polako postaju prošlost, dok mi tragamo za čisitijim alternativama struje.

Linda i njen komšija Alen u Loganu. Linda jedva može da prišti sebi raspali stan gde njene ćerke spavaju na podu. Alen je u invalidskoj penziji zbog povrede u rudniku, koja mu je omogućila 600 dolara mesečno i recept za analgetik Norco.

Džef Barker na rendgenskom snimanju u Vajzu, Virdžinija. Cilj ovog medicinskog centra sa 1,200 volontera je da obezbedi besplatnu zdravstevnu zaštitu za ovdašnje stanovništvo.

Sobe za preglede su zapravo štale za životinje kojima je pormenjena namena. Tokom tri dana u julu RAM je izvršio 7 035 zubnih intervencija i poklonio 840 pari naočara.

Pacijenti kampuju kako bi stigli među prvima u red u šest ujutru i osigurali besplatnu medicinsku pomoć.

Briga o zubima je najtraženija u RAM medicinskom centru. Pacijenti čekaju satima u šatorima kako bi pregledali zube. Volonteri brzo rade kako bi imali vremena da očiste opremu.

Heršl živi u ulici Straton u Loganu. Pošto je u penziji, ceo dan provodi organizijući rasprodaju svojih stvari na verandi. Kao i mnogi ljudi koji žive u ovoj ulici, on kaže da se ne oseća bezbedno. Upozorio nas je da ne ostajemo na ulici kada padne mrak zbog prostitucije, pljački i nasilja.

Džo Ford je bio prvi crni šef policije i gradonačelnik Lagera, Zapadna Virdžinija. Grad ima 300 stanovnika od kojih 98 odsto čine belci. Džoov otac, rudar, nije želeo da njegova deca rade u rudniku. Džo se tako odlučio za sporvođenje zakona, a dvanaestoro njegove braće i sestara otišlo je u Detroit da bi radilo u automobilskoj industriji.

Kasandra Stejsi, iz okruga Megis, Ohajo, opisuje sebe kao brđanku pankerku. Živi u bajker klubu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu