Индустрија Ниша пред распад Југославије
Ниш је, сећају се и средовечне Нишлије, некада био индустријски град.
Индустрија се у Нишу појављује још осамдесетих година деветнаестог века, по ослобађању од турске власти и изградњи железничких пруга према Београду, Солуну и Софији.
Пре Првог светског рата, три града у Краљевини Србији су имала више индустријски него занатски карактер: Београд, Ниш и Лесковац.
Индустрија се у Нишу развија између два светска рата, а нарочито после Другог светског рата.
Пред распад Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, 1989. године, у Нишу постоји читав низ озбиљних индустријских предузећа.
Највеће је, свакако, Електронска индустрија „Ниш“.
У овом предузећу се производе ТВ и радио пријемници, рендген апарати и други електро-медицински производи, клима уређаји и расхладни системи, машине за прање веша и други кућни електрични апарати, сигнални и регулациони електрични производи за индустрију и саобраћај, телефони и многи други производи.
Притом, Електронска индустрија није никаква „шрафцигер фабрика“. Компоненте, делови и склопови уграђени у финалне производе, као што су штампана кола, катодне цеви или електро-механички склопови, производе се у Нишу.
Друго велико индустријско предузеће је „Машинска индустрија“ које производи и ремонтује локомотиве и вагоне, опрему за хемијску и прехрамбену индустрију, машине за обраду метала, специјалне надградње за друмска и железничка возила, мостове и друге челичне конструкције, дизалице и друге системе индустријског транспорта, а у свом саставу је имала и ливнице сивог и челичног лива и ливницу обојених метала. Посебан, тада придружен, део „Машинске индустрије“ је фабрика пумпи „Јастребац“.
У Нишу је постојала Дуванска индустрија „Ниш“ која је баш у то време увелико продирала на тржиште Совјетског Савеза.
Радило је у Нишу и предузеће „Ђуро Салај“, садашњи „Нисал“, које је израђивало производе од алуминијума, текстилна фабрика „Нитекс“ („Ратко Павловић“), фабрика гуме „Вулкан“, предузеће за прераду коже „Ђука Динић“, и Пољопривредно-индустријски комбинат „Ниш“.
Постојало је и предузеће за производњу техничких гасова „Техногас“, фабрика боја и лакова „Поморавље“, циглана „Ћеле Кула“, фабрике трикотаже „Омладинка“ и „Трико“, модне конфекције „22. децембар“ и „Ниш“, столарско предузеће „Стеван Синђелић“, фабрике кожне обуће, фабрика кожне галантерије „Напа“, графичарска предузећа „Просвета“ и „Ситоштампа“, фабрика четака „Нада Томић“, пивара, млекара, млин „Житопромет“, индустријска пекара „Житопек“, у близини града хладњача и две земљорадничке задруге које су индустријски производиле алкохолна пића, као и друга индустријска предузећа. У индустрију Ниша тог времена спада и предузеће „Делиград“ које је упошљавало затворенике у Казнено-поправном дому, а производило белу технику и друге производе.
У складу с тадашњим концептом индустријског развоја, индустрија Ниша је била организована у радне организације, а тражила је своје место на домаћем и страном тржишту развијајући сопствене производе или користила лиценце страних реномираних произвођача.
Електронска и Машинска индустрија су имале своје научно-развојне институте, а све фабрике су организовале производни процес самостално. У то време је било незамисливо да дође страни инвеститор, изгради фабрику као монтажну зграду и упосли раднике да производе производе који се негде другде осмишљавају и дизајнирају, а затим продају на страном тржишту под именом управо тог инвеститора.
Из Ниша су на домаће и страна тржишта тада одлазили, између осталих, и индустријски производи највишег степена обраде и, за то време, највишег техничко-технолошког нивоа развоја, као што су колор ТВ пријемници, рендген апарати, пумпе за нуклеарне електране и сложени транспортни системи за руднике и површинске копове.
У индустрији Ниша је 1989. године радило око 45 хиљада радника, што је чинило око 46% укупно запослених радника у тадашњем друштвеном сектору. На улазу у Ниш са ауто-пута је писало „Добро дошли у град електронике“.
Индустрија Ниша данас изгледа много другачије.
Љубомир Костић
Фото: Н.Петковић
(Израду овог текста суфинансирао је град Ниш. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове и мишљења органа који је пројекат подржао.)
