Шта је то савремено и важно данас у стваралаштву Боре Станковића током наредна два и по месеца пропитиваће ансамбли Драме и Опере Народног позоришта у Београду. Драма ће радити дело „Нечиста крв” по мотивима Борисава Станковића из пера Маје Тодоровић у режији Милана Нешковића са чак седам првака ансамбла Драме и младом Јованом Стојиљковић у лози Софке. Опера ће поставити „Коштану” у режији Југа Радивојевића, у кореографији Владимира Логунова и диригента Ане Зоране Брајовић, са целом плејадом оперских певача од Драгољуба Бајића, Небојше Бабића, преко Софије Пижурице, Сање Керкез које ће у алтернацији тумачити Коштану.

Рад на два нова сценска пројекта агилна Ивана Вујић, в. д. управнице националног театра и мајстор за проналажење амбијенталних позоришних позорница, најавила је јуче у занимљивом будућем сценском простору ове националне куће, у Сликарници Народног позоришта на Гундулићевом венцу. Реч је о аутентичном здању од дрвета и цигала из 1921. године у којем ће заживети амбијентална сцена „Радионица” на којој ће публика имати прилику да гледа нове представе сва три ансамбла куће.

– После Првог светског рата није било једноставно набављати декоре и реквизите из Беча, па је наша влада решила да направи своју радионицу за прављење декора и реквизита за Народно позориште. Ево нас овде да одамо почаст Јовану Стојиљковићу који је осликао први декор за Народно позориште 1835. године у Крагујевцу – нагласила је Ивана Вујић уз напомену да је њена жеља да столари, вајари, сликари, мајстори гвожђа који стварају у Сликарници раде у бољим условима него што је то случај у овом тренутку.

Прва проба драме „Нечиста крв” одржана је пре два дана. Ово је уједно трећа поставка Станковићеве „Нечисте крви” на сцени националног театра на којој је, да подсетимо, ово дело и праизведено 23. фебруара 1933. године у режији Јосипа Кулунџића.

– Имали смо премијере 1933, па 1975. и ево пре два дана смо почели рад на нашој представи. Ово је прва верзија где је драматизацију радила жена. Реч је о веома значајном делу наше књижевности, о нашој Ифигенији, Хеди Габлер, Мадам Батерфлај са једном од најбољих подела, односно екипи у којој сам ја међу најмлађим ауторима. Без икакве сумње имамо најбољу женску поделу које наше глумиште може да понуди. Међу најмлађима сам у екипи и још увек не знам како ћу се изборити са свим тим околностима – казао је Нешковић уз коментар да су у адаптацији Маје Тодоровић сви Станковићеви јунаци задржали своје карактеристике али им је дат савремени додир кроз говор и ситуације. Тако ће Софка, на пример, остати жена која је свесна себе, али и своје лепоте и порекла, Марко богаташ који може да приушти себи да купи младу жену, а Мита човек који је пропао у транзицији, каже Нешковић и додаје: „У суштини наша трагедија је да се нисмо много мрднули”.

Станковићеве јунаке тумачиће: Небојша Дугалић, Наташа Нинковић, Ненад Јездић, Душанка Стојановић Глид, Павле Јеринић, Златија Ивановић, Љиљана Благојевић, Радмила Живковић, Танасије Узуновић и Никола Вујовић. Премијера „Нечисте крви” је најављена за 12. април.

Баритон Миодраг Д. Јовановић најавио је рад на оперској представи „Коштана” композитора Петра Коњевића у режији Југа Радивојевића. Премијера је 6. априла на великој сцени националног театра.

– Петар Коњевић је по многима најзначајнији српски композитор. Опера „Коштана” спада међу најбоља дела српских композитора. Текст драме Борисава Станковића у највећој мери чини и либрето опере. „Коштана” је почела свој сценски живот као комад са певањем који је Коњевић осавременио модерним музичким језиком. Он је све народне мотиве успео да укомпонује у оперу. Реч је о делу које је обележило нашу историју, делује јако комплексно и радује ме што се после 60 година враћа на сцену Народног позоришта – подвлачи Јовановић.