Društvo

НОВА НАДА ЗА ПАРОВЕ БЕЗ ДЕЦЕ

Природни прираштај у готово читавој Србији и даље је у паду.

Проблем беле куге поготово је изражен на истоку земље, у општинама Књажевац, Сврљиг, Бољевац.

Сваке године у Србији смо у минусу за више од 35.000 људи.

Скоро три деценије Србија константно бележи негативни прираштај, у чему ни 2017. година неће бити изузетак.

Алармантни су подаци да је 2015. године број становника Србије смањен је за чак 38000. То је уједно био и највећи негативни природни прираштај у Србији у последњих 70 година.

Сличан тренд настављен је и прошле године.

Иако негативни природни прираштај у 2016. има тенденцију смањења у односу на 2015, то није последица тога да се у прошлој години више рађало, већ што се мање умирало.

Демографи кажу да се пад броја новорођене деце у Србији бележи се од 60-их година прошлог века. Да би се обезбедила проста репродукција броја становника Србије, било би потребно да стопа рађања износи 2,1 одсто, а у овом тренутку она је 1,46.

Србија је 2008. године донела Стратегију подстицања рађања, али она никад није примењена.

Многим паровима са репродуктивним проблемима једина нада је донирање јајних ћелија.

Прва банка репродуктивних ћелија и ембриона у Србији биће формирана на Kлиници за гинекологију и акушерство Kлиничког центра Србије.

То улива наду за 500.000 парова који не могу до потомства и поред више покушаја инсеминације или вантелесне оплодње.

Лекари тврде да новинари у терминологији често греше јер је уместо термина вантелесна оплодња много исправнији биомедицински потпомогнута оплодња.

Само 4.000 парова моћи ће 2017. године о трошку државе да обави поступак вантелесне оплодње у некој од пет државних и десет приватних установа.

Нови закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи  (објављен је у „Сл. гласнику РС“, бр. 40/2017.) и који се примењује од 5. маја 2017. године донет је у нади да ће допринети да се ситуација побољша.

Назначајнија новина овог закона, да ће се и у Србији формирати банка репродуктивних ћелија и ембриона.

О тим питањима су се појавила различита, дијаметрално супротна мишљења у јавности, па и током скупштинске расправе.

Постављане су чак и етичке дилеме о исправности донетих решења.

– Новоусвојени закон забрањује трговину репродуктивним ћелијама и ембрионима, тврди проф. др Иван Тулић, члан Републичке стручне комисије за вантелесну оплодњу и члан тима који је радио на изради текста закона.  Ова врста биолошког материјала прикупљаће се од супружника или ванбрачних партнера који су одустали од својих репродуктивних ћелија или ембриона уз писану сагласност. Банке ће се формирати при здравственим установама.

Поступак биомедицински потпомогнутог оплођења (БМПО) јесте поступак који се спроводи у складу са савременим стандардима биомедицинске науке у случају неплодности, као и у случају постојања медицинских индикација за очување плодности. Циљ је спајање мушке и женске репродуктивне ћелије ради постизања трудноће на начин другачији од сношаја.

Даном ступања на снагу Закона о биомедицински потпомогнутој оплодњи  (објављен је у „Сл. гласнику РС“, бр. 40/2017.), тј. 5. маја 2017. год. престао је да важи Закон о лечењу неплодности поступцима биомедицински потпомогнутог оплођења („Службени гласник РС”, број 72/09).

Након периода примене овог закона утврђена је потреба да се побољшају и прецизирају постојећи услови, организација и делатност биомедицински потпомогнутог оплођења, као и надзор над обављањем делатности биомедицински потпомогнуте оплодње на територији Републике Србије.

Према образложењу Предлога Закона разлози за доношење новог закона садржани су у потреби да се област биомедицински потпомогнутог оплођења заснива на највишим стандардима медицинске науке и праксе, с обзиром да се ради о области медицине која се интензивно развија.

У образложењу Предлога Закона је стајало да претходни закон уређујући област лечења неплодности поступцима биомедицински потпомогнутог оплођења, није препознао значај дефинисања и уређења делатности биомедицински потпомогнутог оплођења као и услове под којима се та делатност може обављати (у које спадају тестирање, добијање, обрада, замрзавање, одмрзавање, очување, складиштење и дистрибуција репродуктивних ћелија, зигота и ембриона, као и увоз, односно извоз репродуктивних ћелија) што је проузроковало лошу дугогодишњу праксу да се у здравственим установама обављају поступци биомедицински потпомогнутог оплођења, али без дефинисања услова на националном нивоу како ће се они обављати, те је свака здравствена установа која спроводи поступке биомедицински потпомогнутог оплођења унутар своје установе дефинисала те услове прилагођавајући их себи, чиме се одмакло од једног од основних циљава важећег закона, који је указивао на потребу да се створе услови за обављање лечења неплодности поступцима биомедицински потпомогнутог оплођења у складу са савременим стандардима медицинске науке и праксе

Нови закон је проширио дефиницију поступака биомедицински потпомогнутог оплођења који се важећим законом спроводио у складу са савременим стандардима биомедицинске науке само у случају неплодности, док је новим законом проширен и на случајеве постојања медицинских индикација за очување плодности.

Новина уведена новим законом је да и приватне клинике учествују у пружању здравствене услуге овог типа уколико испуњавају услове прописане законом.

Новим законом је на јасан начин уређен надзор над спровођењем овог закона који је остао у надлежности Управе за биомедицину, с тим да је прецизиран инспекцијски надзор над радом здравствених установа које обављају делатност биомедицински потпомогнутог оплођења.

Утврђена је и потреба да се одређени стручни термини другачије и прецизније дефинишу, а у циљу потпуне хармонизације домаћег права у овој области са правом Европске Уније.

Најпознатија и највећа банка сперме данас у свету, која је такође и најстарија у Европи, отворена је крајем осамдесетих година 20. века у Данској,  тврди докторка Зорица Црногорац Илић, један од водећих стручњак за лечење стерилитета у Европи. По њеним речима, оснивач је Оле Скоу, студент из Орхуса. Он је сањао је море на чијим таласима је плутала замрзнута сперма. Позајмио је новац од мајке и отворио банку сперме, коју је назвао „Криос“ (мраз).

Данас иза себе ова банка има 23.000 рођених беба, читав један градић новорођенчади.

Љиљана Петковић

(Овај медијски садржај суфинансиран је од стране општине Књажевац.  Ставови изнети у подржаном медијском пројекту  нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.)

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh