Foto: Guliver/Getty images/Thinkstock„Otkud dugovi za račune za komunalije ili za kredit koji nikad nismo ni imali, a rešenje o prinudnoj naplati glasi na naše ime! Vrlo jednostavno, Zakon o nasleđivanju je regulisao ovu stavku – onaj ko nasledi imovinu, nasleđuje i sve obaveze po toj imovini, kao i eventualna dugovanja“, navodi se u tekstu.
Sporost pravnog sistema je, kako se dodaje, ono što dovodi do situacija da naslednici tek posle više godina nakon smrti bliskih osoba saznaju za zaostale dugove.
Iako se u samom postupku ostavinske rasprave naslednicima ukaže i na obaveze koje imaju po osnovu primljenog nasledstva, posebno pokrenuti postupci za naplatu dugovanja putem suda ne mogu ni biti spomenuti u ovakvom procesu.
Nekad se desi da se postupak naplate od preminulog preko suda pokrene još za vreme njegovog života, a ako se desi da se pokrene posle smrti, onda se procedura dodatno usporava.
Provera poverilaca koji potražuju dugovanja o tome da li postoje zakonski naslednici, da li je završena ostavinska rasprava i ko su zakonski naslednici, u nekim slučajevima može trajati i duže od godinu dana.
Dakle sa smrću osobe ne prestaju i njegove obaveze, pogotovo ako iza te osobe ostaje imovina iz koje se mogu naplatiti te obaveze. U ovo ulaze i porezi prema državi, koja će neplaćene obaveze naplatiti do visine nasleđene imovine, a razliku ukoliko postoji otpisati na sopstveni teret.
Banke i javnokomunalna preduzeća imaju već uigrane procedure kada dođe do ovakvih situacija. Naslednik će pre ili kasnije biti opterećen za iznos dugovanja koji je ostao i morati platiti sva dugovanja – od računa za komunalije, poreza državi, preko neisplaćenih kredita, kartica i dozvoljenog minusa.
Jedini način kojim se može izbeći ovakav nemili scenario je odricanje od nasledstva na ostavinskoj raspravi, zaključuje „Kamatica“.
