Prošle godine, VICE je pisao o trendu „Sologamije“, praksi venčavanja sa samim sobom, kao načinu za podizanje i potvrđivanje samopouzdanja. Pristizali su izveštaji o ženama od Kalifornije do UK, uglavnom u tridesetim godinama, koje su napravile naredni korak same sa sobom, govoreći, „U redu, uzeću vašu zastarelu tradiciju, vaš patrijarhalni put u propast, i pretvoriti je u nešto što će se na svaki mogući način ticati samo mene“.
Sologamija nije priznata u SAD, niti u Evropi. Međutim, iako možda nije pravno obavezujući savez, deo je sve jačeg pokreta samoovlašćenja. Koristi su mnogobrojne – nema pritiska da promeniš svoje savršeno pristojno prezime, nema seksa samo sa jednim telom, nema gunđanja oko zamršenog rasporeda kućnih poslova. Radi se o pravoj ljubavi prema samom sebi. S toga možete da shvatite zašto se ljudima toliko dopada.
Pročitajte i: Kako mu skinuti nevinost: Žene koje vole seks sa muškim devicama
Saša Kejgen je lajf kouč koja nudi lekcije o tome što ona naziva „vrcavo-samački“ način života: način bitisanja za one koji su terminalno sami i samo žele da cene to što su sami, dok im se ne dogodi savršena romansa, ako se ikada i dogodi. Kejgen se zalaže za samovenčanje, na koje gleda kao na neophodni ritual sazrevanja, koji može da posluži kao bar micva ili ispit zrelosti. Napisala je knjigu o začetku samovenčanja na severu Kalifornije pre deset godina, i sada joj je taj ritual posao. Mnoge žene su se venčale same sa sobom inspirisane njenim idejama i vođstvom.
Takođe ima i mnogo kritičara ove koncepcije, koji u velikoj meri misle da je to narcistički metež i istinsko otelotvorenje svega što je pogrešno u društvu koje je fokusirano na lično ispunjenje i samovažnost. Međutim, pored narastajućeg broja mladih ljudi koji ostaju sami, to će verovatno ostati potez koji će nekima biti primamljiv.
Ali da li je to ubedljiva ideja? Da li to zaista čini da se osećaš bolje, ili to samo znači da će se tvoja fotografija pojaviti kada neko u Guglu ukuca „žena se udala sama za sebe“? Razgovarala sam sa Kejgenovom i drugim ženama koje su se udale same za sebe u proteklih godinu i nešto, da čujem šta sada misle o svojoj obavezivanju i kako je to, ako je uopšte, sve promenilo.
Sofij Tener, Brajton, spisateljica
VICE: Da li si tokom medenog meseca bila potpuno zaljubljena u sebe?
Sofi Tener: Da, bila sam. Šest meseci pre venčanja sam se preselila u jednu garsonjeru, i prvi put u životu živela sama. Osećala sam se veoma usamljeno i čudno. Ali tokom medenog meseca, došlo je do promene. Bila sam više u fazonu, Znaš šta? Večeras ostajemo kod kuće. Imala sam osećaj da čašćavam sebe i da udovoljavam sebi. Kada me ljudi pitaju da li želim da se udam, mogu da kažem, „Zapravo, već sam udata za sebe“. Više ne moraš da brineš. Ne čekaš da se pojavi neko, jer si ti taj neko. Našao si tu osobu.
Da li imaš uobičajene uspone i padove u braku?
Bila sam mnogo bolesna: uobičajene zimske bolesti, prehlade, grip, takve stvari. A ona fraza mi je stalno prolazila kroz glavu – „i u zdravlju i u bolesti“. Kada sve vreme ležiš u krevetu, ume da postane veoma depresivno i dosadno. Očekujem ozbiljne svađe i loše faze, zato što se ljudi menjaju, i očekujem da ću se i sama i dalje menjati, i moraću ponovo da upoznajem sebe i prihvatim tu promenu. Mislim da će uvek biti momenata kada ću izneveriti sebe ili se ponašati sramotno. Ali ja ću to jednostavno da prihvatim i da time ne mučim sebe.
Ako se budeš zabavljala sa drugima, kako će to uticati na tvoj brak? Da li bi se i drugi put udala?
Ljudi misle da udajom za sebe stičeš status kaluđerice, ali naravno, ako si kaluđerica, onda si telo posvetila bogu. Ovde se radi o posvećivanju samoj sebi. I dalje možeš da voliš nekog drugog. Neki me pitaju da li bih se razvela od sebe, ali to bi bilo nešto najgore što može da se dogodi. To znači da više ne želiš da živiš sama sa sobom, što je slično samoubistvu, u stvari. Neću doći do te tačke. I da li bi to bila poligamija? Ne znam kako se to uklapa, ali otvorena sam za nove veze i potencijalni brak.
Da li misliš da brak sa samom sobom nailazi na kritike zato što je ekstremni oblik samoljublja koje je mnogima teško prihvatljivo?
Da. Stajlist je pisao o tome kada sam se udavala, i iako sam se često bavila pitanjem narcizma, mnogi su komentarisali da je to narcistički čin. Postoji ogromna razlika između taštine i samoljublja. Zašto ljudi misle da je to najtaštija stvar koju možeš da uradiš u ovom društvu – kada selfiji toliko preovlađuju i ljudi se toliko bave time da se predstave u najboljem svetlu – stvarno ne znam.
Imaš li planove za godišnjicu?
Možda ću otići u Francusku, u planine, i nagovoriti neke ljude koji takođe žele da se venčaju sa sobom da i oni pođu sa mnom. I da napravimo veliki banket. Mislim da bi bilo lepo da sarađujem sa nekom dobrotvornom organizacijom za siromašne mlade žene i da im pomognem da stasaju i stekni moć.
Grejs Gelder, London, fotograf
VICE: Zašto si želela da se udaš za sebe?
Grejs Gelder: Počinjala sam da bivam srećna po pitanju toga kakva sam, ali sam htela da se pozabavim i stvarima koje nisu tako dobro išle – u suštini, da preuzmem svu odgovornost i da moji zaveti za budućnost budi zasnovani na tome. Bio je to sjajan pokazatelj da sam u stanju da podvučem crtu i vidim šta funkcioniše, a šta ne.
Pogledajte i naš dokumentarac o kineskim elitnim telohraniteljkama:
Šta si naučila posle venčanja?
Ono što me je iznenadilo je to što je postalo viralno, i išla sam u Holivud, i na Bliski istok, i gostovala na televiziji u ne znam koliko zemalja. Tada sam naučila mnogo toga o tom konceptu. Za feminističke aktivistkinje u Libanu, samovenčanje predstavlja pobunu protiv ograničavajućih očekivanja od braka, a Amerikancima je to bilo, „Kul, neverovatno. Voliš sebe – svi mi volimo sebe!“ Tada sam počela da učim – kada sam morala o tome da diskutujem u različitim kontekstima. Da sam imala ikakve sumnje o tome što sam učinila, ne bih podnela medijsku kampanju – ponekad je bilo grozno. Tako sam shvatila koliko sam bila ubeđena u svoju ideju i koliko sam i dalje ubeđena.
Kada oko nečega u svom životu nisam sigurna, uvek mogu ponovo da razmislim o svom zavetu i razmotrim stvari koje su mi zaista bitne, zato što provodim mnogo vremena razmišljajući o njima. Uvek imam te jasne rasprave sama sa sobom, i šta god da se ispostavi, i kakvu god odluku da moram da donesem, oslanjam se na njih. I to mi je užasno mnogo pomoglo.
Da li si ikada zažalila što si to učinila?
Nikada. Na skali od jedan do deset, rekla bih da je to moje bitisanje u svetu promenilo za devetku – način na koji se predstavljam, i kako određujem prioritete. Mnogo mi je jasnije šta mi je bitno, i to utiče na način na koji se ponašam i na moju interakciju s drugima. Imam mnogo jasniju predstavu ko sam i mnogo sam jača i manje zavisna od drugih. To je definitivno uticalo na moj kreativni rad, jer dosta fotografišem rituale, kao što je doček Nove godine – vidim šta ljudi žele od nastupajuće godine, i to uključujem u fotografiju. Ritual mi je postao veoma bitan.
Da li misliš da će brak sa samim sobom ikada postati potpuno normalna stvar?
Da. Znam mnogo ljudi koji su se venčali sami sa sobom u sklopu meditacije, ali tom prilikom nisu svi obavezno imali svedoke. Odluku da ljudi budu pristuni sam donela zato što sam znala da ću tako verovatnije biti posvećenija tome, ali ja sam takva. Najbliži prijatelji sada mogu s vremena na vreme da me smatraju odgovornom. Ove godine su ljudi već tražili od mene da govorim ili pišem o tome, tako da je to ovde sve popularnije, naročito među mladim ženama. Uvreženo je mišljenje da bez obzira da li si u vezi ili ne, ako nemaš dobar odnos sa samim sobom, život ti nije ispunjen.
Saša Kejgen, instruktorka življenja i autorka koja se zalaže za „vrdavo-samački“ način života u braku sa samim sobom
VICE: Okej, hajde da se uozbiljimo. Kako ti se život promenio otkako si stala na ludi kamen?
Saša Kejgen: Život se posle toga nastavlja, znaš – na svakom braku treba raditi. Naravno, to je putovanje na koje si krenula sama, ali imaš zavete i obećanja koje si dala samoj sebi i koji te veoma obavezuju. Mislim da je meni najveća razlika burma ili verenička ogrlica koje stavim, i svaki put kada posumnjam u sebe, to me stvarno umiri ili me fokusira, kada moram da budem sigurnija u sebe. To pokriva sve, od romantičnog udvaranja do neke poslovne situacije. Stvarno mislim da je udati se za sebe nešto najbolje što možeš da učiniš za sebe, zaista.
Kako to utiče na tvoj ljubavni život?
Pa, neki muškarci razumeju, a neki ne. Tako manje toga moraš da podnosiš: teže ćeš se skrasiti, i više će te zanimanje samopoštovanje, i nećeš se zadovoljavati malim, u suštini. Mnoge žene upadnu u zamku i veruju da su veze bolne i da u njima ne dobijamo ono što želimo. Kada se udaš za sebe, ti zapravo stvaraš standard onoga što veza jeste, i počneš da se pripremaš da tražiš finije ljude.
Ako stvari krenu naopako, hoćeš li da se razvedeš?
Ne ( smeje se). To je najbolje u svemu: Jedini način da se razvedeš od sebe je da se ubiješ; u suprotnom ne možeš da odeš. Recimo da zanemarim sebe, počnem da poboljevam i ne spavam dobro, to bi značilo da zanemarujem svoj brak sa samom sobom. Jedan od mojih zaveta je da svoj život stavljam ispred posla. Kada se nađem u situaciji kada se ponašam kao radoholičar i ne staram se o sebi, onda ne poštujem sopstveni zavet. Ali to samo znači da treba tome da se vratim, a ne da se razvedem od sebe.
PREPORUČUJEMO: Jedan od prvih privatnih pogrebnika u Beogradu o biznisu i smrti
Mislim da sve to ima mnogo smisla. Misliš li da se ovde radi o brizi za sebe?
Da, mislim da je tako, i to na toliko dubokom nivou, da stvara promene u društvu. Brak se nekada sklapao u slavu sazrevanja, ali sada živimo u drugačijem svetu, u kojem ljudi ostaju sami. Brak sa samim sobom je ritual odrastanja i zaista je predivan: posvetiti se sebi znači poređati svoje prioritete na dubljem nivou. Mislim da je to korak ka tome da žene zaista cene sebe. Većina ljudi misli da je to zaista ludo, ali meni to potpuno ima smisla. Ljudi će za 50 godina da uhvate priključak sa nama i to će da postane sasvim normalno.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
