Пишем вам – деценијама, апелујем, указујем на могућност бољег живота у Србији. Не само да ништа не предузимате по том питању него – не одговарате на те моје многобројне апеле!
И да се у Србији живи добро, било би нормално да ми бар неко одговори, да не кажем и да ми одбруси, да су моји предлози нереални. Али – у Србији се живи ОЧАЈНО!
Да су моји предлози нереални, било би логично, и пре свега – хумано, да ми неки већи стручњак то и докаже. Али, чињенице које износим су – стручне, логичне и реалне, и до сада их нико није демантовао!
Да су моји предлози сулуди, неко би требало да предложи надлежним лекарима из области психијатрије да постави дијагнозу! Али, ја сам већ три деценије на слободи па и даље пишем! Докле?
Да ово што ја предлажем већ не постоји у свету –било би логично да посумњате у моје стручне тврдње! Али – СЕОСКИ ТУРИЗАМ, највећа могућност Србије за бољи живот, постоји и у највећим туристичким велесилама, Француској, Шпанији, Италији, Аустрији, Швајцарској…
Не пишем било коме – пишем онима за које сматрам да су најодговорнији за живот у некој земљи, региону, општини – политичарима и новинарима…!
На сва моја писма реаговање је – нико не реагује – сви забијају главу у песак – као да живимо у земљи нојева! Да ли је то нормално?! Наравно да није!
Уједно – сведоци смо великог броја хуманитарних акција, емисија, догаћаја, фондова…, то је у реду. Али, кад су у питању медији, поставља се питање због чега нико неће да се посвети питању могућности Србије за бољи живот, чиме би се знатно смањио број људи којима је потребна нека материјална помоћ? Знамо да у Србији не постоји истраживачко новинарство али – овде није потребно нико да било шта истражује – довољно је само да се провере чињенице које наводим!
Српска села нестају, број становника рапидно се смањује и ускоро ћемо бити национална мањина у сопственој држави… Разлог томе је веома лош живот појединаца, породица, читавог друштва… да Србија нема могућности за бољи живот било би нам лакше.
Србија има изванредне природне потенцијале за развој пољопровреде и туризма – то нико не може демантовати. Оно што посебно истичем је СЕОСКИ ТУРИЗАМ и – Само Село Спашава Србију.
Да је сеоски туризам наша велика могућност за бољи живот овде нећу елаборирати, до сада сам то довољно указивао. Али, ми тога не желимо да будемо свесни!
Стидимо се села, за нас је сељак увредљива реч. Тон томе дају управо сељаци, који су дошли у градове, новопечени малограђани, раније или касније и сањају о индустрији (можда и не сањају него само спавају)…
Да није тога онда би се у Србији јавно расправљало о овом нашем потенцијалу. Указивало би се на то да су уске обале топлих мора већ одавно препуне туриста, да број туриста у свету рапидно расте, да би корист од развијеног сеоског туризма била огромна… онда би требало да је јасно да су и наша села веома погодна за овај вид туризма.
Овде треба нагласити да нас ускоро очекују преговори с ЕУ у погледу поглавља 27, екологија, да ће нам требати донети много закона и уложити 10.5 милијарди евра… То је изванредна могућност и да се уреде наши водотокови (спрече поплаве…), да среде наша села (изграде путеви, уведе струја, вода…) како за живот становника тако и за бављење туризмом. Тада не би било исељавања из села, градови би се ослободили притиска све већег броја придошлица…
Сеоски туризам већ три деценије постоји и у Србији, али у веома кржљавом облику. Странци не долазе у Србију јер их нико не позива, нико их не позива јер наша села нису спремна да приме веома захтевне стране туристе, села нису спремна јер ми нисмо свесни тих наших потенцијала…
Велика срамота за све је баш то да ми нисмо свесни да је управо потреба туриста да се одмарају у неким другим условима, у селима, а живимо у доба моћних медија…
Говорите да у Србији нема независног новинарства! Могуће је. Гледаоци препознају два стила извештавања, једни су за опозицију а други за позицију! Одлично, због чега онда они који су за опозицију не критикују позицију због тога што не користи ову нашу велику могућност за бољи живот кроз развој сеоског туризма?
Дипломирани туризмолог пензији
Бранислав Бајагић
