Тужени је дана 29.04.2016. године објавио конкурс Општине Пријепоље за суфинансирање медијских пројеката, на који су се заинтересовани могли пријавити до 13.05.2016. године а којим је висина буџетских средстава предвиђена за суфинансирање пројекта за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији Општине Пријепоље износила 1.200.000 динара, а истим конкурсом је предвиђено да најмањи износ средстава који се може одобрити по пројекту износи 50.000 динара, а највећи 600.000 динара.

Истим конкурсом је било предвиђено да се одлука о расподели средстава доноси најкасније у року од 90 дана од дана закључивања конкурса. Што заправо значи да 11.08.2016.године чини 90-ти дан као дан до када је морало бити одлучено о конкурсу односно до када је одлука о расподели средстава морала бити донета. Побијено решење број: 403-278/16-5 од 18.08.2016. године је донето након истека рока предвиђеног самим конкурсом а што указује да је доносилац одлуке поступио супротно конкурсним условима и на тај начин повредио правила поступка. Такође, доносилац побијене одлуке на страни 3. исте одлуке констатује „благовремено, тј. до дана 20.05.2016.године, на конкурс је пристигло 13 пријава…“ одакле се очигледно види да је доносилац одлуке на очигледан начин прекршио конкурсна правила односно конкурсни рок за достављање конкурсне документације јер крајњи рок за достављане документације није био 20.05.2016. године већ 13.05.2016. године, да доносилац ожалбене одлуке намерно крши рокове предвиђене конкурсом може се закључити и из табеларног приказа на страни 3. ожалбене одлуке, рубрика један, из које се може видети да ниједна конкурсна пријава није стигла након 16.05.2016. године, узимајући у обзир да су конкурсне пријаве након 13.05.2016. године пристигле поштом.

Доносилац ожалбене одлуке доделио је буџетска средства по наведеном кункурсу у износу од 150.000 динара предузећу за услуге и информисање Екран ОД, Енвер Исламовић и др, Нови Пазар супротно правилима конкурса, обзиром да је у одељку четири конкурсних услова предвиђено да на кокурсу може учествовати издавач медија чији је медиј уписан у регистар медија који се води у АПР, уколико се медијски садржај емитује и дистрибуира на територији Општине Пријпоље. Исто предузеће не поседује дозволу за емитовање свог програма на територији општине Пријепоље што указује да су истом предузећу средства додељена мимо конкурсних правила. Такође у одељку 7. конкурса под насловом `Пријава на конкурс` је прописано да је уз пријаву подносилац пројекта дужан да приложи између остале документације и решење о упису у регистар медија који се води код АПР-а што у моменту подношења конкурсне документације исто предузеће није поседовало те је документацију предало као непотуну. Решење о упису у регистар медија који се води код АПР-а је накнадно добијено од Агенције за привредне регистра тек 08.08.2016. године, након што су истекли сви могући рокови за допуну документације, а када је достављено Општини Пријепоље није нам познато“, наводи се у тужби.

У тужби у којој су приложени докази за наведене тврдње даље се каже: „На погрешан начин доносилац побијене одлуке на страни 6. констатује да пројекат под називом `До активног и информисаног градјанина Пријепоља-јавним информисањем и остваривањем јавног интереса у медијима кроз подршку раду тв Нови Пазар“, у појединим својим сегментима излази из оквира траженог обима програмске продукције и предвиђени трошкови пројекта знатно превазилазе буџет конкурса, обзиром да је у својој конкурсној документацији Радио телевизија Нови Пазар конкурисала за износ од 600.000 динара предвиђених конкурсом. Наиме, највећа вредност пројекта према конкурсу је дефинисана на износ од 600.000 динара што смо ми у пројектној документацији и прецизирали. Вредност нашег пројекта је укупно износила 7.049.000 динара а од Општине Пријепоље смо тражили износ од 600.000 динара чиме нисмо прекорачили буџет конкурса како су у побијеној одлуци погрешно утврдили. Све остале трошкове изнад 600.000 динара предвиђено је да финансира РТВ Нови Пазар.

На погрешан начин доносилац побијене одлуке на страни 6. утврђује да пројекат под називом `До активног и информисаног грађанина Пријепоља-јавним информисањем и оствривањем јавног интереса у медијима кроз подршку раду тв Нови Пазар` не одговара циљу пројектног суфинансирања јер истим пројектом није предвиђена подршка одређеном медију већ подршка производњи одређеног медијског садржаја од јавног интереса. Наиме, исти наслов пројекта је предвиђен само као пројектни наслов док се из саме садржине пројекта предатог на конкурсу јасно види да је циљ пројекта јавни интерес грађана Пријепоља а не подршка медију, а сама општина је била дужна да од подносиоца пријаве затражи објашњење какав смисао има сам назив пројетка РТВ Нови Пазар.

Ако је наслов пројеката био један од одбијајућих разлога онда би и пројекат  предузећа за услуге и информисање Екран ОД, Енвер Исламовић и др, Нови Пазар под насловом `Информисање јавности о раду локалне самоуправе и друштвеним дешавањима у Пријепољу` морао бити одбијен јер информисање јавности о раду локалних самоуправа није јавни интерес грађана“, наводи се у тужби коју је ова телевизија покренула пред Управним судом у Београду.

Ко је одлучивао и ко су били чланови комисије у Пријепољу?

„По нашим правилима Стојан Марковић није могао бити у комисији јер није прошао обуку евалуације која се бави оцењивањем пројеката што је предвиђено нашим интерим правилником. То је услов да би неко наш био у некој таквој комисији“, казала је у изјави за Глас западне Србије Снежана Милошевић генерални секретар медијског удружења Локал прес чији је Марковћ високи функционер и испред којег је делегиран у Савет за штампу где је председавајући Комисије за жалбе. Није јасно како се Марковић у овој комисији појављује испред НУНСА.

Стојан Марковић и Петар Јеремић

Са друге стране  Марковић још увек јавности није одговорио на питање да ли је тачно да му је суђено за крађу хуманитарне нафте, и да ли је његово медијско предузеће чији је оснивач намерно ставио у стечај како би избегао да плати судске обавезе штампарији Бајић која је штампала Чачанске новине. Наравно за очекивати је и одговор зашто више од 30 месеци није платио динара кирије чачанском Дому културе.

Овај партијски следбеник Саше Радуловића још увек није објаснио због чега је напустио претходне  три – четри странке и покрета, шта му се то код њих није допадало? Дакле велико је и морално питање да ли такав члан може учествовати у одлучивању?

Са друге стране занимљиво је да се у истој комисији  нашао Петар Јеремић, близак пријатељ Марковића, који је ту делегиран испред УНСА. Приговоре на његов рад имају  бројни медији са југа али и запада Србије. Последњи случај  десио се у Горњем Милановцу где се питамо како је  Јеремић пре свих, чак и пре чланова Општинског већа, знао одлуке Комисије у којој је седео Миодраг Попов. Како? Поставља се такође питање да ли се ту можда ради о намиривању дугова из Апатина и да ли је можда и тамо Јеремић умешан у рад комисије? Наравно да су све ово питања и за медијска удружења у којима су се на волшебан начин на важним местима нашли људи за које многи тврде да им није ту место ни под тачком разно.

Глас западне Србије