• Analize I Kolumne

    Србија у облику левка; КОМПЛЕТНЕ СРПСКЕ ФИНАНСИЈЕ У БЕОГРАДУ, НИШ НЕ ПОСТОЈИ!

    LEVAK 2

     

    Свим читаоцима је, зацело, познато какав облик на географској карти има драга нам отаџбина Србија. Додуше, има изопачених кругова који оспоравају нашој мајчици значајан део на југозападу њеног пространства, али овај чланак није о томе.

    Када се погледа друштвено, привредно и финансијско устројство једине земље која нам је расположива на свету, стекне се сасвим другачији утисак.

    У Србији је регистровано тридесет банака. (Не бројимо оне које су у стечају или ликвидацији.) Седишта ових банака су географски распоређена врло занимљиво – двадесет три има седиште у Београду, пет у Новом Саду, једна у Крагујевцу и једна у Косовској Митровици.

    У Београду је, рецимо, централа „АИК банке“ која је основана и дуго имала седиште у Нишу; такође „Халкбанке“ која се, до скора, звала „Чачанска банка“ и била регистрована у граду како јој име каже. Нема више „Нишке банке“, „Кулске банке“, „Лозничке банке“, „Ресавске банке“, „Српске комерцијалне банке“ из Ниша… Или су припојене некој другој банци, или су ликвидиране, или су пале у стечај.

    Слично је с осигуравајућим друштвима. Од двадесет пет друштава за осигурање и реосигурање, двадесет два имају седиште у Београду и три седиште у Новом Саду. У осталим срединама у Србији нема регистрованих осигуравајућих друштава. „Таково осигурање“ из Крагујевца је у ликвидацији, „НИОС осигурање“ из Ниша више не постоји, „Стрела осигурање“ из Ваљева је у стечају…

    У последњих петнаестак година, врло популаран облик финансирања набавке средстава за рад и трајних потрошних добара је постао финансијски лизинг. За даваоце финансијског лизинга постоје строга правила (слично као за банке и осигуравајућа друштва) те у Србији послује само шеснаест давалаца финансијског лизинга. Свих шеснаест су из Београда.

    Београдска берза има тридесет седам чланова – предузећа која се баве брокерским и дилерским пословима. Од наведеног броја, тридесет два су из Београда, четири из Новог Сада и једно из Суботице. „Капитал брокер“ из Ниша више не постоји.

    Ljuba

    Изнети подаци заслужују анализу, макар и површну. Уколико је територија Републике Србије јединствен привредни простор с јединственим тржиштем, логично би било претпоставити да су привредни субјекти у њој географски распоређени у складу с тржишним приликама. (Занимарићу, овом приликом, проблем Косова и Метохије и даље излагање ћу засновати на подацима који не укључују територију на којој тренутно држава Србија нема реалну власт.)

    Конкретно, седишта финансијских институција би требало да буду распоређена на територији Србије сагласно нивоу привредне активности у њеним појединим деловима. Следствено томе, за очекивати је да највећи број банака, друштава за животно и неживотно осигурање и реосигурање и давалаца финансијског лизинга буде концентрисан у највећим и привредно најактивнијим градовима у држави.

    Међутим, није за очекивати да у осталим срединама ниједна финансијска институција нема седиште. У Београду живи око 22% укупног становништва Србије, а у Новом Саду око 4%. Приближно ¾ становника Србије живи ван поменутих градова. Зар је могуће да не постоји никакво интересовање да и ван Београда и Новог Сада буде основана нека финансијска институција? Зар у градовима као што је Смедерево, Суботица, Сремска Митровица или Пирот, у којима се налазе нека од најзначајнијих предузећа у држави, нема потребе да постоји банка или осигуравајуће друштво?

    Град Ниш је најочигледнији пример неравномерног географског распореда финансијских институција у нашој земљи. У Нишу живи око 3½% укупне популације Србије. По свом положају, Ниш је центар коме гравитира велики део земље. Међутим, у Нишу нема седишта ни једне банке, ни осигуравајућег друштва, ни лизинг куће. И то што је од финансијских институција постојало у ближој прошлости, сада је угашено или пресељено.

    Међутим, у Нишкој чаршији постоје организационе јединице готово свих банака и осигуравајућих друштава које послују у Србији, као и представништва већине лизинг кућа. Финансијске институције су, дакле, сасвим присутне у Нишу и њима је Ниш потребан као тржиште на коме стварају профит. У Нишу има довољно становника и какве-такве привреде која чини клијентелу за обављање банкарских или других сличних послова, постоји довољно стручног кадра (у Нишу постоји Универзитет), постоје, дакле, услови да се заради новац. Врло слично или потпуно исто је и с осталим деловима Србије.

    Намеће се закључак да је финансијско тржиште у Србији тако конципирано да буде апсолутно подређено једном центру, што значи да је, највероватније, и добро контролисано и дириговано.

    Поставља се, наравно, следеће питање; питање силе која је деловала на тржиште и довела до описаног стања неравнотеже. Одговор се, уколико знамо шире друштвене прилике у земљи, намеће сам по себи. Токови новца у Србији су везани за власт. Тамо где је власт – ту је и новац. Није никаква случајност да су финансијске институције окупљене у Београду.

    Централизована држава, у којој се одлуке доносе, махом, на једном месту, ствара централизоване финансије. Није никаква случајност ни да је једина светла тачка ван Београда седиште Аутономне покрајине Војводина. Тамо има мало власти, па има и мало финансијских институција. Остатак Србије представља само једно осиромашено поље на коме се може још по нешто зарадити и слити у центар.

    LEVAK 1

    Према наведеном, наша отаџбина више нема границе какве познајемо са географских карата. Србија се претворила у један велики левак који слива новац у своје средиште.
    Као економиста, знам понешто о финансијама, те сам сачинио овај чланак у жељи да, на разумљив начин, представим широкој публици један озбиљан проблем. Волео бих уколико би се стручњаци из других области укључили у расправу и дали своје прилоге на наведену тему. Слично као новац, крећу се и људи, роба, информације…

    Можда успемо да предложимо неко смислено решење.

    Љубомир Костић,
    магистар економских наука

    3 Komentari

    3 Comments

    1. Дарко Лесковац

      29. јануара 2016. at 02:05

      СЈАЈНА АНАЛИЗА. СТВАРНО ЈЕ СРАМОТА ШТА СЕ ДЕШАВА СА ЈУГОМ СРБИЈЕ. КАТАСТРОФА ЈЕ У НИШУ АЛИ ВЕРУЈТЕ ДА ЈЕ ЈОШ ГОРЕ У ЛЕСКОВЦУ!

    2. Марко Јафгодина

      29. јануара 2016. at 02:07

      Најзад аргументована анализа и критика. Да неко нешто напише стручно а да није острашћено. Сајт Вам је озбиљан са јако квалитетним анализама. Право освежење у овом медијском муљу. СВАКА ЧАСТ!

    3. maksa

      31. јануара 2016. at 12:44

      Hvala Bogu da neko posteno kaze sta se radi u ovoj zemlji. Ovo je neodrzivo stanje

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com