• Novosti online

    Судар Русије и Ирана у сиријској кризи

    Низ чарки између руских снага и проиранских милиција у неколико стратешки важних сиријских области покренуле су нагађања да Кремљ жели да искористи тренутну слабост режима у Техерану, који због америчких санкција наводно остаје без довољно новца за финансирање операција у иностранству, како би науштрб њега учврстио своје позиције у Сирији. Да је тако нешто могуће, нарочито уз подстицај, изгледа да су поверовали и у Белој кући. Последња сазнања листа „Асхарк ел Авсат” и Ројтерса говоре да се припрема састанак на којем ће САД и Израел предложити Русији да им, уз надокнаду, помогне у ограничавању иранског утицаја у Сирији, у перспективи и у Ираку, Либану и Јемену.

    О томе би овог месеца у Јерусалиму требало да разговарају Николај Патрушев, Џон Болтон и Меир Бен Шабат, руски, амерички и израелски саветници за безбедност. Ако би пристала на понуду, Москви би било узвраћено укидањем неких економских санкција које су јој заведене, као и америчким и израелским поступним признањем режима Башара ел Асада.

    Делимично међународно легитимисање његове власти за Асада би овде било само још један мамац ако су тачни наводи да су и његови војници ионако већ помагали руским у барем једном њиховом судару с шиитским милицијама које контролишу Иранци. За сиријског председника се верује да му се потпуно окретање Русима више исплати, јер Иранци не могу више да умпумпавају онолико новца у функционисање његове власти колико су то могли пре последњег круга америчких санкција, усмерених првенствено на онемогућавање извоза иранске нафте. У последњих шест месеци, како је пренела Ал Џазира, само за једну нафтну пошиљку из Ирана потврђено је да је стигла у Сирију, која и даље мора да увози око 80 одсто енергије за своје потребе. Несташице струје и горива су, према мартовском писању „Вашингтон поста”, подболе демонстрације против Асада и у областима где му је становништво остало лојално током осмогодишњег рата.

    Према процени коју је објавио амерички невладин институт Група за безбедносне студије, Иран је за опстанак сиријског режима од 2011. трошио око 15 милијарди долара годишње док се сматра да је Русија само у своју војну интервенцију, од 2015, уложила више од пет милијарди долара. Асад им се одужио разним концесијама и уговорима, махом за луке, аеродроме и енергетику. У надметању за те аранжмане су између његових покровитеља у појединим случајевима избијале варнице.

    Последњи такав случај је закуп дела цивилне луке у Латакији, који су, како је писао „Џерузалем пост”, сиријске власти одобриле Ирану. Руси, међутим, то наводно нису хтели да дозволе пошто је у близини, осим њихове војне луке, још и ваздушна база Хмејмим. На крају су последњих недеља, према наводима израелског листа „Једиот ахронот”, руске трупе избациле проиранске милиције из тог краја. Поједини извештаји тврде да је до окршаја Русије и Ирана дошло и близу Дамаска, Алепа и Деир ел Зора.

    О томе да Руси не желе да се Иранци претерано дубоко ушанче у Сирији можда сведочи и то што нису реаговали на нападе израелске авијације на шиитске милиције које помажу Асада. Руски противваздушни систем С-400 није био активиран у њихову одбрану. Тај систем, према недавним сазнањима агенције Блумберг, Москва је одлучила да не испоручи Техерану да не би, како је објашњено, додатно потпаљивала регионалну напетост у овом часу, када прича о евентуалном војном сукобу Ирана и САД још није замрла.

    Нови круг притисака Вашингтона на Техеран компликује још једну тачку на којој се разилазе његови и руски интереси. Ирански непријатељ Саудијска Арабија и Русија лане су били почели да да подижу ниво производње и продаје нафте. То није ишло у прилог Ирану ни пре него што су му последње америчке санкције потпуно забраниле извоз тог енергента. Повећана производња у осталим државама с резервама црног злата, наиме, глобалном тржишту може надокнадити губитак иранске нафте, тиме чинећи амерички ембарго одрживим.

    Додуше, опречни су сигнали у погледу тога да ли ће нафтни договор Ријада и Москве остати на снази и надаље, задајући муке Техерану. Још мање је извесно то да ће Кремљ лако прихватити предлог да сузбије Иран у Сирији. Уз све њихова размимоилажења, Иранци и Руси још користе једни другима, тако да би америчко-израелска понуда морала бити више него издашна.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com