• Društvo

    Sutra je Dan ekološkog deficita

    BRISEL – Dan ekološkog deficita ove godine stiže sutra i označava datum kada ljudska godišnja potrošnja prirodnih resursa prekorači ono što Zemlja može da obnovi u jednoj godini.

    Pet dana ranije nego prošle godine, čovecanstvo će sutra potrošiti budžet prirodnih resursa za čitavu godinu, poručuje međunarodna istraživačka organizacija Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network).

    Ova Mreža prati potrošnju prirodnih resursa od strane čovecanstva (ekološki otisak) u odnosu na sposobnost prirode da obnovi te resurse, i nastoji da promeni način na koji svet upravlja prirodnim dobrima i na koji reaguje na klimatske promene.

    Dan ekološkog deficita pomera se svake godine unapred. Tako je 2000. godine on bio početkom oktobra, dok je prošle godine pao 13. avgusta.

    To se događa zato što u atmosferu emitujemo sve više ugljen-dioksida nego što naši okeani i šume mogu da apsorbuju, iscrpljujemo zalihe ribe i sečemo šume brže nego što se one mogu da se reprodukuju i ponovo izrastu, poručuju iz Mreže.

    Ekološki otisak predstavlja odnos potreba za resursima i potrošnje prirodnih resursa (vode, zemljišta, vazduha, uglja, nafte, ruda, itd.), i što je veća njihova potrošnja veći je i ekološki otisak, jer priroda nema mogućnost da istom brzinom nadoknadi svoje resurse.

    U razdoblju od 1961. do 2012. godine, Srbija je od zemalja iz okruženja imala najniži ekološki otisak od 2,7 globalnih hektara po stanovniku (gha), a za njom sledi Bosna i Hercegovina sa 3,1 gha i Hrvatska sa 3,9 gha.

    Najveći ekološki otisak u regionu u tom periodu imala je Slovenija, čak 5,8 gha, prema podacima objavljenim na sajtu Mreže za globalni ekološki otisak.

    Emisije ugljen-dioksida najbrži su rastući faktor prekomerne potrošnje i karbonski otisak čovečanstva sada čini 60 odsto potražnje čovečanstva od prirode.

    Ukoliko želimo da postignemo zadate ciljeve klimatskog sporazuma, koji je u decembru 2015. u Parizu usvojilo gotovo 200 zemalja, emisije ugljen-dioksida moraće postepeno da padaju blizu nule do 2050. godine, što zahteva novi, odnosno drugačiji način života na našoj planeti, poručuju iz Mreže.

    Srećom, neke zemlje su prihvatile taj izazov. Kostarika je, na primer, u prva tri meseca 2016. godine čak 97 odsto svoje električne energije proizvela iz obnovljivih izvora.

    Portugalija, Nemačka i Velika Britanija takođe su dostigle nove nivoe upotrebe obnovljivih izvora energije, dok je vlada u Kini osmislila plan za smanjenje potrošnje mesa svojih građana za 50 odsto. To će emisiju ugljen dioksida iz kineske stočarske industrije smanjiti za jednu milijardu tona do 2030. godine.

    Foto freeimages-Ćaris Tsevis

    novostidana.rshttp://www.novostidana.rs

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com