Светски Дан борбе против дијабетеса (WDD) се обележава сваке године 14. новембра, на рођендан Сер Фредерика Бентинга, који је 1922. заједно са Чарлсом Бестом открио инсулин и представља највећу светску кампању усмерену на подизање свести о дијабетесу. Генерална скупштина је 2007. године усвојила резолуцију 61/225 којом је 14. новембар проглашен за Светски дан борбе против дијабетеса. У документу је препозната „хитна потреба да се уложе мултилатерални напори да се промовише и унапреди здравље људи и обезбеди приступ лечењу и здравственом образовању“. Резолуција је такође охрабрила државе чланице да развију националне политике за превенцију, лечење и негу дијабетеса у складу са одрживим развојем својих система здравствене заштите.
Дијабетес је главни узрок слепила, отказивања бубрега, срчаног удара, можданог удара и ампутације доњих екстремитета. Здрава исхрана, физичка активност и избегавање употребе дувана могу спречити или одложити дијабетес типа 2. Поред тога, дијабетес се може лечити и његове последице избећи или одложити лековима, редовним прегледима и лечењем компликација.
Тема Светског дана борбе против дијабетеса 2021-23. године је ПРИСТУП САВРЕМЕНОЈ ДИЈАБЕТОЛОШКОЈ ЗАШТИТИ. Она наглашава важност системске бриге друштва о особама са дијабетесом и подразумева приступ модерним, иновативним терапијама, технолошким решењима, као и одговарајућу доступност лекара пацијентима, како би им се омогућио нормалан живот. Милиони људи са дијабетесом широм света немају приступ лечењу дијабетеса. Људи са дијабетесом захтевају сталну негу и подршку како би управљали својим стањем и избегли компликације. Не можемо више да чекамо да: медицина, технологија, подршка и нега буду доступни свим особама са дијабетесом којима су потребни. Владе би требало да повећају улагања у негу и превенцију дијабетеса. Стогодишњица открића инсулина представља јединствену прилику да се донесе значајна промена за више од 460 милиона људи који живе са дијабетесом и милионе људи који су у опасности. Ако не сада, када?
Дијабетес је једно од најчешћих хроничних незаразних обољења и представља велики јавноздравствени проблем. Светска здравствена организација и Међународна федерација за дијабетес, које су успоставиле овај дан, процениле су да ће се број оболелих људи од дијабетеса у свету до 2045. године повећати на 629 милиона. Иако се највише стопе инциденције региструју у развијеним земљама, највећи пораст броја оболелих очекује се у земљама у развоју, међу којима је и наша земља.
У Србији, као и у развијеним земљама у свету, дијабетес је пети водећи узрок смртности и пети узрок оптерећења болешћу. У нашој земљи годишње умре око 3500 особа од ове болести. Процењује се да је готово половина оболелих у нашој земљи старија од 65 година, али и да око 38 % особа са типом дијабетес 2 нема постављену дијагнозу и не зна за своју болест.
Болести које су некада могле да се дијагностикују углавном код старије популације у последње време могу да се уоче и код деце, због чега се родитељи често изненаде када им лекар саопшти да њихов малишан пати од високог крвног притиска, дијабетеса, неке ретке врсте тумора или системског обољења. Стручњаци напомињу да су у порасту и алергијске болести и оне које изазивају поремећај имунитета, али да се обољења сада лакше дијагностикују и да је лечење у већини случајева успешно.
Како је изјавила агенцији Бета прим. др Снежана Лешовић, педијатар-ендокринолог Специјалне болнице „Чигота” на Златибору, учесталост дијабетеса типа 1 код деце у последњих 50 година знатно расте, а истовремено се уочава све чешћа појава болести и код малишана који имају мање од пет година. Тачан узрок ове болести још није познат, а сматра се да су фактори спољашње средине, вирусне инфекције, имунолошке реакције и наслеђе (генетска предиспозиција) значајни за настанак болести.
– Код старијих се релативно лако посумња на шећерну болест јер се јављају прилично јасни симптоми и знаци: узимање много течности, појачан апетит и узимање хране, а присутно је и чешће и обилно мокрење. Код деце важи правило – што је дете млађе, то је теже на време открити шећерну болест. Дијагноза се обично поставља на основу неколико клиничких симптома и анализа. Присутна је претерана жеђ, често мокрење, анализа која показује шећере и кетонска тела у урину, а шећер у крви је виши од 11,1 мол/л у било које доба дана, независно од тога шта дете једе. Трећина њих стигне у стању кетоацидозе, које је опасно по живот, са повраћањем, боловима у стомаку, отежаним дисањем, малаксалошћу и поремећајем свести – појашњава др Лешовић.
Малишане може да мучи и хипертензија, иако је у народу уврежено мишљење да висок крвни притисак могу да имају само старији људи. Искусни педијатри препоручују да се деци у четвртој години и пред полазак у школу обавезно мери притисак, а по потреби то треба чинити и чешће.
Кардиолог професор др Вишеслав Хаџи-Тановић напомиње да се у 90 одсто случајева не зна узрок хипертензије, а да су у 10 одсто случајева то проблем са функцијом бубрега, урођени проблем са бубрежним артеријама, штитастом или надбубрежном жлездом.
– Деци крвни притисак треба мерити код куће, јер се она унервозе када су код лекара, па ће он можда тада бити много висок. Уколико дете има неку урођену ману повезану са хипертензијом, уз терапију то може да се санира. Дешава се да се проблем појави и код деце у пубертету. Али, треба знати да терапија коју дете можда тада добије није доживотна, јер се током живота мењају хормонална активност, биоритам… Уколико је дете гојазно, најважније је да смрша и да почне здравије да се храни, јер променом животних навика и рекреативним бављењем спортом такође може да се стабилизује крвни притисак – каже др Хаџи-Тановић и додаје да је важно да бригу о здрављу детета води један лекар, а не да га родитељи воде од једног до другог лекара.
Искуства неких педијатара у Београду показују и да свака шеста девојчица школског узраста има Хашимотов тиреоидитис, односно аутоимуно обољење штитне жлезде. Узрок није познат, али се претпоставља да је стрес један од важних фактора. Такође, званична статистика показује да сваке године од малигних болести у нашој земљи оболи око 350 малишана, иако се често мисли да тако опака болест не може да погоди дете.
За разлику од ранијих генерација, које су биле доста физички активне, данашња деца већину слободног времена проводе испред рачунара играјући игрице или гледајући телевизор. Као последица таквог начина живота, офталмолози имају доста посла са децом којој су потребне наочаре за вид, али су им потребни и физијатри јер малишани кубуре са равним стопалима и кривом кичмом. И не само то. Некада су се на операционом столу налазили људи средњих година или у позној животној доби како би им се извадио камен из жучи, а данас је то случај и са тинејџерима. Пре пола века могли су се на прсте избројати другари који су имали вишак килограма, а данас у Србији готово свако пето дете има тај вишак, осам одсто њих је гојазно, а број пуначких дечака и девојчица из године у годину се повећава.
Људи широм света дуже живе, али се такође мање крећу. Исхрана и недостатак кретања доприносе повећању дијабетеса. То стање сада погађа 422 милиона људи и убрзано постаје главни проблем, посебно у сиромашним земљама.
„Улога електронике је да прати функцију ткива и да га активира када је потребно”, рекао је Тал Двир са Универзитета у Тел Авиву.
Осим испуштања лекова, тај апарат могао би да учини могућим да се срчано ткиво регенерише таложењем ћелија у оштећеном делу срца. Апарат би могао да обавести лекара који је далеко о пацијентовом стању.
„Пацијент се налази у својој кући и не осећа се добро, а лекар одмах може да види стање срца на свом компјутеру и може даљински да активира срце, може да пружи електростимулацију, може да убризга лекове”, објаснио је Двир.
За срце које је трајно оштећено због болести или срчаног напада, фластер може да постане алтернатива трансплантацији срца. А може да води и до нових, већих открића.
„Трудимо се да одштампамо у 3Д технологији читав орган, цело срце са уграђеном електроником. И верујем да ће у будућности, за 10 до 20 година, бити таквих бионичких органа.”
Срчани фластер тек треба да буде тестиран. И могло би да прође много година пре него што буде доступан.
Нанотехнологија би могла једнога дана да учини мерење нивоа глукозе у крви и узимање лекова много једноставнијим него до сада.
Два фактора су од кључне важности за успешан третман дијабетичара. Први је тачна дијагноза врсте болести, а други је одређивање правилног дозирања одговарајућих лекова. Лоша дијагноза, а самим тим и погрешно лечење могу да изазову бројне проблеме.
„Ако некога ко има дијабетес типа 2 означите као да има дијабетес типа 1, он ће наставити да узима инсулин до краја живота иако му није потребан. Још горе је ако некога ко има дијабетес типа 1 означите као да има тип 2, онда он можда неће узимати инсулин, који му је потребан, што би могло да доведе до компликација опасних по живот”, указао је Ричард Орам, из Националног института за здравље Велике Британије, пренео је Глас Америке.
Нови, јефтинији, тест развијен на Универзитету Екситер мери 30 генетичких варијанти ДНК пацијента и израчунава ризик за тип 1 или тип 2. Појединачне дијагнозе могу да буду готове уз уобичајени тест на антитела.
Научници се сада труде да развију још једноставнији тест заснован на ДНК, који би могао да се уради помоћу апликације на мобилном телефону.
У међувремену, истраживачи у Јужној Кореји развијају самолепљиву траку на бази нанотехнологије, која смањује бол и стрес свакодневних инјекција код дијабетичара.
„Апарат је врста налепнице која омогућава дијабетичарима да мере нивое шећера у крви путем зноја, без вађења крви и инјекција, као и за контролу нивоа глукозе убризгавањем лека”, рекао је Ким Дае Хјеонг, са Националног универзитета у Сеулу.
Налепница садржи микроигле које безболно улазе у поткожно ткиво. Када повезани чип осети да су нивои глукозе повећани, мали грејач раствара лек и испушта га у крвоток.
Тестови на лабораторијским мишевима обећавају, па се научници надају да ће ускоро почети да тестирају налепнице на људима. У овој фази, експерименти су и даље веома скупи, али научници сматрају да ће њихова цена почети да се смањује када налепница буде спремна за масовну производњу.
Диабетес се убраја међу најчешћа ендокринолошка обољења, са преваленцом у сталном порасту. Последица је модерног стила живота и повећања броја спољашњих етиолошких чинилаца, међу којима се посебно издваја гојазност, физичка неактивност и стрес.
Огроман број пацијената (око 50%) не зна или није свестан да болује од шећерне болести, чиме се излаже озбиљном ризику раног развоја многобројних компликација ове болести. Мерење гликемије (ОГТТ, целодневни профил), одређивање ХбА1ц, инсулинемије, само су неки од кардијалних фактора за превенцију, праћење, као и лечење ове болести, а нарочито за спречавање хроничних компликација које ова болест доноси са собом.
Kоји су симптоми дијабетеса?
Основни клинички знаци диабетес меллитуса су:
полидипсија (узимање велике количине течности)
полиурија (појачано мокрење)
полифагија (изразита глад)
губитак телесне масе.
Kоји су типови дијабетеса?
Етиолошка класификација дијабетеса:
Тип 1 дијабетеса (инсулинзависни облик дијабетеса)
Тип 2 дијабетеса (инсулиннезависни облик дијабетеса)
Други специфични облици дијабетеса
Гестацијски дијабетес
Kоји су најчешћи фактори ризика?
Гојазност
Слаба физичка активност
Генетска оптерећеност овом болешћу у породици
Стресна стања.
Дијагноза дијабетеса:
Висок ризик за дијабетес
Гликемија наште од 5.6ммол/л до 6.9 ммол/л (ИФГ)
Гликемија у току ОГТТ-а са 75 г глукозе у 120мин. Од 7.8 до 11,1 ммол/л(ИГТ)
ХбА1ц 5.7%-6.4%
Дијабетес меллитус
ХбА1ц ≥ 6,5%
Гликемија наште ≥ 7.0 ммол/л (126 мг/дЛ)
Гликемија у току ОГТТ-а са 75 г глукозе у 120 мин. ≥ 11.1 ммол/л
Гликемија у било ком случајном узорку крви( без обзира на оброк) ≥ 11.1 ммол/ уз присуство типичних дијабетесних симптома ( полиурија, полидипсија, губитак у тел.тежини)
Терапија:
Дијета –“Нека храна буде Ваш лек , а лек Ваша храна „– Хипократ
ОАД– орални антидијабетици
ИНСУЛИН
ФИЗИЧKА АKТИВНОСТ
ПРЕВЕНЦИЈА
Два мала корака су битна:
Промена начина живота и физичка активност (30мин.) на дан, 5 дана у недељи, редукује дијабетес за чак 50%, а доводи и до губитка телесне тежине за 5-7%.
Рана детекција предијабетеса, рутинска контрола гликемије у многоме доприноси превенцији настанка и развоја ДМ тип 2.
Важно је знати:
Смањењем прекомерне телесне тежине за само 10%, смањујете ризик за дијабетес за 50%, редукујете крвни притисак за 10 ммХг и укупни холестерол за 10%!
Физичка активност делује тако да снижава ниво шећера у крви, смањује потребу за инсулином, повољно делује на срце и крвне судове и доприноси одржавању и контроли телесне тежине. Препоруке су да се физичка активност спроводи у трајању од 30 минута бар 5 дана у недељи.
ДМ је болест која не боли – можете је имати више година, а да је не осетите!
Дијабетес је често наследан
Рано откривени дијабетес обезбеђује дуг и квалитетан живот уз поштовање неколико једноставних правила
Kасно откривени дијабетес озбиљно угрожава срце и крвне судове, бубреге, нервни систем, вид.
Новости дана/Бета/Глас Америке/Кардио медика
