Новости дана: Интервју са државним секретаром у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, Татјаном Матић
Почетком 2016. године на снагу је ступио Закон о информационој безбедности, створено је Тело за координацију послова информационе безбедности и радна група за писање Националне стратегије о развоју информационе безбедности чиме је створен простор за унапређење правно-институционалног оквира.
Последња истраживања која је спровео УНИЦЕФ говоре да деца почињу да користе интернет пре шесте године. Скоро 90 одсто њих интернет користи у просеку 80 минута сваког дана, а свако треће дете изложено је некој врсти садржаја који је за њих узнемирујући.
Kада треба започети едукацију деце о безбедном коришћењу интернета? Да ли је неопходно прве кораке учинити и код деце предшколског узраста?
„Деца се рађају у дигиталном друштву и почињу да користе „паметне“ уређаје у најранијем узрасту, већ од 4. године живота, када још увек немају способност разумевања нити селекције садржаја са којима се сусрећу на интернету. При томе, чак око 70 одсто деце предшколског и млађег школског узраста користи ове уређаје самостално. Национални контакт центар за безбедност деце на интернету, као и бројни стручњаци и психолози, међутим, препоручују подршку, надзор и едукацију деце од њиховог најранијег узраста“, каже за Новости дана државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, Татјана Матић.
Kолика је у тој едукацији деце улога родитеља?
„Улога родитеља и старатеља у заштити деце на интернету је кључна, будући да иако су деца дигитално веома спретна, нису довољно дигитално писмена. Њихово знање није на завидном нивоу када је у питању безбедност, препознавање опасности и реаговање. Као што дете не би требало да буде без надзора родитеља, старатеља или наставника у физичком свету, тако на њега треба пазити и када је у онлајн окружењу, знати шта посећују на интернету, са ким четују, ко ступа у контакт са њима…“
Да ли су родитељи довољни обучени да такву едукацију деце заиста и изврше?
„Родитељи и старатељи би требало да развијају своју дигиталну писменост како би разумели „кретање“ свог детета на интернету. Они, на пример, могу да буду „пријатељи“ са дететом на друштвеним мрежама, да поседују шифре дететових налога, да прегледају историју претраживања, а за то су им неопходне елементарне дигиталне вештине. Такође, постоје апликације родитељске контроле (Parental Control) које могу да инсталирају на рачунар или мобилни телефон детета, како би пратили дететове онлајн активности, ограничили садржаје као и време које дете проводи на интернету. Међутим, напредна дигитална писменост, која подразумева и критички однос према дигиталним садржајима, није довољно присутна код грађана Србије.„
Kако ојачати родитељске компетенција у области безбедности деце на интернету?
„Национални контакт центар за безбедност деце на интернету путем бесплатног броја телефона 19833 пружа подршку, информације и савете о мерама заштите деце на интернету. На овом броју или путем портала www.pametnoibezbedno.gov.rs могу се и пријавити случајеви угрожавања или узнемиравања деце онлајн. Центар је до сада имао преко 6300 позива и формирано је преко 1300 предмета. Едукатори центра поред телефонске и онлајн едукације, спроводе и предавања широм Србије. До сада је одржано преко 250 презентација широм Србије, којима је присуствовало више од 8600 ученика и скоро 3000 родитеља.“
Увођење информатике у петом разреду колико је допринело унапређењу знања деце о безбедном коришћењу интернета?
„Ове године добили смо и другу генерацију петака који имају информатику и програмирање као обавезан предмет. Увођење овог предмета било је кључно за модернизацију наставног плана, и свакако ће допринети подизању дигиталне писмености деце, а тиме и развоју дигиталне безбедносне културе. Следећи корак је примена информатике и знања о новим технологијама и на остале предмете, што ће омогућити изградња стабилне информационо комуникационе инфраструктуре у школама.“
Сведоци смо дигитализације читавог друштва. Kако приступити у таквом окружењу заштити деце и омладине на интернету?
„Кључно је образовање и примена нових технологија у настави. Тек када деца разумеју начин креирања дигиталних садржаја, и развију креативност у коришћењу дигиталних технологија, моћи ће да буду активни, а не пасивни корисници, и тако ће знати и да се заштите. Министарство трговине, туризма и телекомуникација је овој области дало приоритет. У оквиру пројекта „Повезане школе“, који обухвата укупан развој е-образовања и који спроводимо у сарадњи са Министарством просвете, све школе су у претходне две године повезане на Академску мрежу Србије и тиме добиле безбедан интернет и могућност коришћења електронских сервиса у настави. До 2021. године, планирано је да у свих 1750 основних и средњих школа буде изграђена стандаризована и одржива бежична локална рачунарска мрежа. Тиме ће бити и трајно омогућена примена напредних електронских услуга у образовању за све, што ће допринети и укидању дигиталног јаза између ђака у руралним и урбаним срединама.“
Kако заштити децу од игара изазова током којих могу да несвесно науде себи и свом здрављу?
„Едукација и превенција су најважније у остваривању заштите деце у дигиталном добу. Такозване „игре изазова“ представљају само једну од бројних опасности које постоје на интернету и потребно је о њима разговарати са децом и код куће, и у школи, али и у јавности. Најважније је указати им на ризик било које врсте комуникације са непознатим особама и посебно прихватања захтева за учествовањем у опасним и неразумним радњама.“
Светска здравствена организација најавила је крајем прошле године, а сада је и службено објавила, своју нову, 11. по реду, верзију Међународне класификације болести, у којој је у делу менталних болести и зависности укључена и – зависност од играња видео игара. Болест под називом „Gaming disorder“ манифестује се као понашање у којем појединац нема контролу над својим навикама играња. Kао и код осталих зависности, „болесник“ даје приоритет видео играма насупрот осталим дневним активностима и то на начин да играње има предност над свим другим понашањима и доводи до негативних последица.
„Зависност од видео игара је такође вид злоупотребе технологије, на сопствену штету. Национални контакт центар за безбедност деце на интернету је имао неколико пријава из ове области, које су прослеђене надлежним домовима здравља. Овај проблем још увек није ескалирао код нас, али се трудимо да на њега укажемо што већем броју деце и родитеља и старатеља. Између осталог, упућујемо децу да уче да програмирају, па да на тај начин сами креирају видео игре и друге врсте садржаје за које су заинтересована да прате онлајн.“
Министарство трговине, туризма и телекомуникација покренуло је платформу за развој информационог друштва, под слоганом „Паметно и безбедно – Smart and Safe“. Шта је циљ ове иницијативе?
„Платформа је покренута пре више од две године, као одговор убрзаној дигитализацији друштва. Као што и сам слоган указује, ова иницијатива има за циљ информисање и едукацију јавности о опасностима које постоје услед злоупотреба нових технологија, али и о бројним могућностима које технологије пружају за лакшу комуникацију, брже и креативније учење, професионални развој, и уопште развој појединца и целокупног друштва. У оквиру овог програма три године за редом спроведена је школска кампања ИТ караван о паметном и безбедном коришћењу нових технологија.“
Kолики је домет ове акције?
„У оквиру ИТ каравана, осим програма за ђаке одржана су и предавања за родитеље, као и отворене, градске промоције. До сада смо обишли укупно 58 основних школа, више од 10.000 ђака, а директан пренос презентације који је ове године организован из Ниша и Новог Пазара, пратило је преко интернета још око 800 школа. И текуће школске године планирамо ИТ караван. Ова кампања није само корисна ђацима, наставницима и родитељима, већ и нама пружа прилику да чујемо њихова искуства из онлајн света, и да стекнемо бољу слику о нивоу опасности којој су деца изложена у дигиталу.“
Захваљујући новом закону, деца у Француској млађа од 15 година од овог понедељка више не смеју да користе мобилне телефоне у току наставе. Забрана коришћења мобилних телефона током наставе је актуелна од 2010. године, а са новим законом забрањена је њихова употреба и за време одмора, као и за време ручка. Да ли је то добра мера и за Србију?
„Полемике по овом питању се воде у многим земљама. Сматрам да забрана није решење, али да јесте потребно проналажење праве мере и сврхе коришћења мобилног телефона у школи. У том смислу је такође веома важно упућивање ученика на предности коришћења нових технологија у образовању.“
Драгана Костић
фото: МТТТ; Љ.К.
(Израду овог медијског садржаја суфинансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
