„Где одсести у Горњем Милановцу?“, је питање на које смо одговор потражили у Туристичкој организацији Горњи Милановац.
Директор Туристичке организације, Десимир Ћаласан, стари привредник, прима нас у новим просторијама своје куће, на најлепшем месту у граду, у самом центру, насупрот зграде Општине.
„У Горњем Милановцу постоји тренд раста туристичког промета, али постигнути ниво није задовољавајући.“, каже директор Ћаласан, и додаје: „О туризму се овде годинама није размишљало, нити се радило на прави начин. Од наших празних прича нема много користи.“
„На жалост, немамо ни поуздане податке о броју посета и ноћења туриста у општини. Сеоска домаћинства која се баве туризмом често не пријављују своје госте, а таква појава је присутна и међу овдашњим хотелијерима. Не можемо, из наведеног разлога, правилно ни да сагледамо туризам који постоји у Горњем Милановцу.“
„У самом Горњем Милановцу постоје три хотела – ,ИГ хотел`, ,Дона` и ,Парк`. Ни један од поменутих хотела нема довољне капацитете ни да смести госте из једног пуног туристичког аутобуса. Највећи хотел је ,Неда` на Руднику који има око 190 постеља. У последње време, хотел ,Неда` на Руднику врло лоше ради, о чему, на жалост, немамо потпуне податке.“
„На Руднику постоји и Центар дечјих одмаралишта (популарно ,Земунско одмаралиште`) с око 150 лежајева у коме се оствари до 30 хиљада ноћења годишње.“
„Боравишна такса у Горњем Милановцу је само 50 динара, али је највећа група наших посетилаца, деце у поменутом дечјем одмаралишту, не плаћа јер за то не постоји обавеза.“
„На територији општине Горњи Милановац, која има 836 километара квадратних, с развојем сеоског туризма се почело давно, међу првима у Србији. Данас имамо 46 сеоских туристичких домаћинстава. Међутим, има и нерегистрованих сеоских домаћинстава која примају госте; када прође трогодишња категоризација, домаћини је не обнове, а и даље примају туристе.“
„Постоји доста и институционалних проблема. Домаћини са села, који су физичка лица, не могу сами да издају рачун за своје туристичке услуге. С друге стране, не може се очекивати од госта и његовог домаћина да путују по тридесет километара до Горњег Милановца само да би добили рачун у Туристичкој организацији или некој туристичкој агенцији, а за услугу пружену у неком од удаљених села. Из тог разлога, велике наде полажемо у доношење нових Закона о туризму и Закона о угоститељству.“
„Понуда ресторана и сличних угоститељских објеката је у Горњем Милановцу и околини развијена; могу истаћи, рецимо, Кућу југословенско-норвешког пријатељства или ресторан ,Луњевица`, али ови објекти не нуде преноћиште.“
„Горњи Милановац и околина су, иначе, препуни историјско-културним споменицима јер је овде почетак стварања модерне државе Србије. Међутим, до сада није урађено ни близу онога што бисмо морали да урадимо како бисмо госте ваљано дочекали. У оближњем Такову, рецимо, постоји Комплекс ,Таково` у коме, осим споменика, нема готово ничег за посетиоце. Многобројне ђачке екскурзије посећују ово место, али нема пратећих садржаја.“
„Председник Александар Вучић је обећао поновну изградњу Дворца Обреновића у Такову, али ни то, само по себи, неће бити довољно. Посетиоцима дворца се морају пружити и друге услуге.“
„Сматрам да Горњи Милановац, у Стратегији развоја туризма Србије, није правилно сагледан. Нисмо, још увек, донели ни Програм развоја општине који би сагледао, на прави начин, туризам и угоститељство.“
„Општини Горњи Милановац су потребне озбиљне инвестиције у изградњу хотела у самом Горњем Милановцу и у изградњу угоститељских објеката у Такову и на другим местима.“
„Оно што смо успели да урадимо је да обезбедимо широку лепезу сувенира који су на располагању нашим посетиоцима.
До пре неколико година, ни тога није било, а да не говорим о скандалозној чињеници да су се просторије Туристичке организације налазиле на периферији града, на петом спрату једног овдашњег посрнулог предузећа.“
Указујемо директору Ћаласану да у центру Горњег Милановца, стотинак метара од просторија Туристичке организације, налази велики и врло леп хотел, наменски изграђен пре више деценија, с великим рестораном и свечаном салом.
„Друштвено предузеће које је било власник хотела је приватизовано и власник сада хотел претвара у стамбену зграду.
Остала је само свечана сала за прославе.
Ту, на жалост, не можемо ништа, ма колико сматрамо да би хотел требало да остане – једноставно хотел.“
После обављеног разговора, у свести вашег репортера се, ипак, јавља горчина.
Према званичним статистичким подацима (како смо сазнали, ипак непотпуним) Општину Горњи Милановац је прошле 2017. године посетило близу 13 хиљада туриста који су остварили близу 54 хиљаде ноћења. Сложићете се, добар резултат за општину која има око 44 хиљаде становника.
Међутим, од наведених 54 хиљада ноћења, готово 30 хиљада остваре деца у једном дечјем одмаралишту!
Зар је могуће да Горњи Милановац, са свим својим могућностима, не може да привуче већи број туриста из других категорија, који би остварили већу ванпансионску потрошњу него деца у дечјем одмаралишту? Како је дошло до тога да у самом Горњем Милановцу нема више од сто постеља на располагању посетиоцима?
Све наведено, у време узлета српског туризма.
Простора за развој туризма у Горњем Милановцу има много. Горњомилановчани би требало да извуку поуке из судбине многих места у Србији која су, када је раније развијена индустрија спала на ниске гране, доспела у тешку ситуацију без перспективе даљег развоја. Ослањати се само на један правац развоја, то је економска историја безброј пута показала, је врло опасно за сваку средину. Сетимо се, рецимо, Крагујевца, Трстеника или Бора од пре петнаестак година.
Надамо се да се ништа слично неће догодити у Горњем Милановцу.
Драгана Костић
Фото: Љ.Костић
(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Горњи Милановац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
