Moj prvi pokušaj onlajn proricanja sudbine sprečili su tehnički problemi.
Pre nego što sam naletela na nemilosrdni beli „ site error “ ekran, dvadesetak minuta sam češljala kroz keen.com u potrazi za vidovnjakom spremnim da preko četa zadovolji moje potrebe. Kako su me Amazon i Yelp naučili, gledala sam rejtinge – neću valjda da traćim vreme na nekog bednika od tri i po zvezdice. Ipak, ispostavilo se da je svih osamdesetak vidovnjaka u ponudi zakićeno sa po pet zvezdica, a alternativni kriterijum bila je popularnost. Njih nekoliko je imalo po desetak hiljada korisničkih komentara, pa sam odlučila da i to može da bude neko merilo kvaliteta.
Cena je takođe bila faktor. Iako sam ciljala vrhunski kvalitet usluge, nisam bila spremna da izdvojim 19.99 dolara po minutu razgovora. Ograničila sam pretragu na one koji traže do dva dolara po minutu, i svela broj opcija na par desetina. Počela je da me hvata ona paraliza konzumenta koja ide uz donošenje važnih životnih odluka, tipa koji dokumentarac da gledamo na Netfliksu; osim što se ovde radilo o sudbini.
Pročitajte i: Razgovarali smo sa vešticom koja magijom isteruje viruse iz kompjutera
Kao pisac, momentalno sam eliminisala vidovnjake sa očiglednim greškama u pravopisu. Ako ne znaš gde ide zarez, kako možeš da znaš šta nosi budućnost? Takođe sam preskočila profile ispisane isključivo velikim slovima. Sad ih je već bilo manje. Izbacila sam još onog što je tvrdio da „muškarci bolje proriču“ i sve oni koji su se preterano oslanjali na „anđeoske glasove“.
Pitala sam se kako vidovnjaci ostvare ikakav kontakt preko indirektne i ograničene internet veze.
Na kraju, izbor sam svela na „ Vidovitu“ sa impresivnih 74,855 komentara prethodnih klijenata, o „ Savetnicu Belu Magnoliju “ koja je tvrdila da je veštica po nasledstvu. Nažalost, kad sam obavila ovaj detaljan proces eliminacije i skupila hrabrost da kliknem na „Pozovi odmah“, sajt me je obavestio da „traženu stranicu trenutno nije moguće prikazati“. Lupila sam F5 još par puta, bez uspeha.
Zanat
Kao i mnoge devojke devedesetih godina, bila sam slaba na vračare, gatare, i astrologe. U sedmom razredu smo drugarice i ja probale da skuvamo ljubavni napitak i plašile jedna drugu prizivanjem duhova. Jednog petka uveče, kad mi se nije išlo u bioskop, pratila sam neonske znake do vidovnjakinje koju sam zatekla kako pere veš u bade mantilu. Prorekla mi je da ću se baviti kreativnim zanimanjem jednog dana, što se valjda donekle obistinilo, iako sam u to vreme nameravala da postanem veterinar (čisto iz ljubavi prema kucama, ne zbog neke sklonosti ka medicini.)
Tokom godina koje su usledile, proricanje sudbine u raznim oblicima mi se povremeno vraćalo u život. Mi volonterke iz Mirovnog korpusa gledale smo jedna drugoj u dlan, a sa drugaricom Kelsi sam čitala tarot kad god bi smo se videle. Nedavno sam svratila kod vračare iz San Luis Obispa u Kaliforniji koja mi je prorekla da ću se zaljubiti u čoveka po imenu Kristofer. Pošto sam u ozbiljnoj vezi sa nekim ko se tako ne zove, a tata mi se zvao Kristofer, ovo me je malo uznemirilo ali sam joj uredno platila 45 dolara.
Sve ovo bilo je utemeljeno na direktnom ličnom kontaktu; nikad nisam zalazila u domen telefonskog spiritualizma. Delom zato što obožavam celu predstavu koju oni izvode – sveće, karte, šalovi, to preko telefona ne ide – a delom i zato što sam odrasla u doba Kleopatre i njene mreže psihosenzibilnih proroka, u koju je kasnije uhvatila razne tužbe . Kao da bar jednom godišnje naletim na niz članaka koji opisuju navodno razumne uspešne ljude koji su nekako spizdili 713,975 hiljada dolara na gledanje u šolju . Nikad nisam otišla dotle da nekom dam svoj broj kreditne kartice, a i ne nameravam.
Jednog dana sam pričala sa prijateljicom koja je pomenula da joj je se mama bavi spiritualizmom preko onlajn četa. Odmah me je to zaintrigiralo. Nisam imala pojma da takve usluge uopšte postoje; bila sam skeptična jer mi je zvučalo da je čet još dalje od intimnog direktnog iskustva koje je meni toliko značilo. Pitala sam se kako vidovnjaci ostvare ikakav kontakt preko indirektne i ograničene internet veze, kako to da digitalna granica ne oduzima prorocima moć i magiju? Bez uzbuđenja koje se oseti kad te stranac uzme za dlan, bez iščekivanja koje ide uz okretanje tarot karte, bez intimnih razgovora između prijateljima o budućnosti – šta tu ostaje?
Pozvala sam Duhovnicu Džuli.
„Profesionalno sam počela oko 1990.-’91., tada smo imali one brojeve na #900 ali oni su posle propali,“ kaže mi ona iz svog doma na Floridi. „Onda je stigao internet, a posao mi je procvetao. Onlajn proročanstva su čak iskrenija i poštenija prema klijentu, jer kad nekog uživo sretneš, odmah možeš da naslutiš svašta o toj osobi, a toga onlajn nema. Na četu te ne vidim, ne znam koliko si stara, koje si rase, ne znam koliko para imaš. Zato moram da osetim tvoju dušu, šta je blokira, šta je sprečava da zasija.“
Duhovnica Džuli je postala proročica posle neuspešne potrage za poslom kojim bi mogla da izdržava sebe i ćerku. Kaže da je oduvek imala dar, ali je na gatanje gledala više kao na hobi nego na karijeru. Ali onda je u lokalnom listu naišla na oglas: „Želite li da budete vidoviti? Pozovite ovaj broj.“ Pozvala je, našla se sa poslodavcem, odradila probno čitanje. Unajmio ju je na licu mesta da za 42 centa po minutu radi telefonska proricanja od kuće. Karijera joj je napredovala, čak je jednom prilikom nastupila kod Morija Poviča. Trećina njenih prihoda išla je posredniku koji je držao telefonske linije.
Pre desetak godina, jedan od klijenata predložio je Džuli da otvori nalog na Keen.com, onlajn platformi za proricanja budućnosti, tarot, horoskop, i ljubavne savete. Ona je jedva dočekala tu priliku da se osamostali.
„Radila sam ja i nastupe i konvencije, ali danas mi je to u javnosti dosta naporno. Kad sam na internetu, ne moram da se oblačim, da se šminkam, da nosim kristale. Imam 65 godina, to je obično potrebno; nama starima treba sve to kao fu-fu. Ali ovako mogu da radim od jutra do sutra. Mogu golišava da sedim u krevetu ako hoću.“
Internet je oslobodio Džuli baš one strane proricanja koju ja najviše vrednujem, i njoj to odgovara. Nikad ranije mi nije palo na pamet da razdaljina, prepreke, i smetnje na vezama mogu u stvari da doprinesu jasnijem čitanju. Reklo bi se da ljudi koji traže onlajn proricanje, za razliku od mene, ne cene previše „fu-fu“. Njima je stvarno stalo do odgovora.
Pogledajte i naš dokumentarac „Život posle hrane“:
Goruća pitanja
Kalisa Augustin je vidarka iz Njujorka koja nudi razne vrste energetskog isceljenja, kako uživo tako i onlajn. Terapiju kristalima – zalegneš na krevet u kom se nalazi sedam kristala kvarca koji ti pročiste energetske puteve – radi uživo, ali može i na daljinu da čisti energiju, što je jeftinije od seansi licem u lice i zgodnije za ljude koji žive daleko. Posebno me je interesovala njena usluga „gorućeg pitanja“ – ljudi joj pošalju pitanje mejlom, ona im za 50 dolara ponudi „intuitivne savete“ na tu temu.
„Volim intimne žive tretmane, ali volim i goruća pitanja jer mi prija da pišem,“ kaže Augustin dok pijemo čaj u Bruklinu. „Počela sam sa tom slugom pre tri meseca, jer sam tako pristupačnija za ljude kojima treba pomoć.“
„Moram da osetim dušu, šta je blokira, šta je sprečava da zasija.“
A
Augustin se energetskim isceliteljstvom bavi već 11 godina, a posao je započela 2013. Digitalno je aktivna i ulaže dosta truda u svoj sajt, svoje prisustvo na društvenim mrežama, i svoj brend u celini. Društvene mreže su joj omogućile da oko svog rada zasnuje određenu vrstu komunalne aure. Internet ne samo što joj ne suzbija, već joj potpomaže da gradi mistiku. Umesto da se oslanja na preporuke, ona klijente najviše privlači preko Instagrama .
„Dok sam istraživala ovaj svet, nisam razumela zašto su tako neukusni svi sajtovi i sve knjige koji se ovim bave,“ kaže Augustin. „Nisam htela da ostavim hipi utisak, kao neko mesečevo dete. Htela sam jednostavni, moderni minimalizam.“
fotografija: Kalisa Augustin
I Džuli i Kalista smatraju da im je internet pomogao da dopru do više ljudi i ponude im svoje usluge bez potrebe da izlaze iz kuće. Ljubav je jedna od najčešćih tema koju klijenti potežu, uz potrebu za savladavanjem stresnih vremena, ili krupnih promena u životu. Onlajn usluga ljudima omogućava da nađu savet gde god i kad god im to bilo potrebno. Kao i u toliko drugih delatnosti, anonimnost ljudima mnogo znači – ovako ih niko neće nazvati naivčinom, čudakom, ili sujevernom budalom.
Ono što nisam očekivala je tvrdnja Džuli i Kaliste da je internet povisio standarde profesije, da se sada radi odgovorno i transparentno. Putem Keen i Yelp kritika, tvrde da se iz branše lako eliminišu „ciganšture“ među vidovnjacima i vidarima.
„Tržište je preplavljeno ciganšturama – ne znaju da rade, pa se samo trude da zadrže klijenta na vezi što duže i ćaskaju sa njim, ali takvi brzo nestaju,“ kaže Džuli. „Sistem korisničkih kritika eliminiše ciganšture, ostanu samo pravi čitači. Ne potraju dugo.“
Pa ipak, ni ovaj sistem nije idealan. Džuli ponosno odbija da „laže i maže“ klijente, a ta iskrenost je par puta izazvalo poteškoće. Navodi primer žene kojoj je prorekla da se neće pomiriti sa dečkom, a ona joj se osvetila negativnom kritikom.
„Nekim ljudima je kriv glasnik koji donese loše vesti,“ kaže Džuli.
Ono što većinu privlači vidovnjacima je uzbudljiva prilika da se zaviri u nepoznato. Pa ipak, neki ljudi samo žele da ih neko posavetuje kako da izađu na pravi put; podršku umesto proročanstva. Ranije, kad ne bi čuli ono čemu su se nadali, nisu mogli nikako da odreaguju. Danas se okreću javnosti.
PREPORUČUJEMO: Novi putevi kokaina u Evropu
Čet format stavlja monetarnu prirodu proricanja budućnosti u prvi plan, što kod mušterija izaziva bes kad se ispostavi da usluga nije ona koju su mislili da kupuju. To se ne slaže sa originalnom motivacijom plaćanja vidovnjaka, što se navodno radi da bi se saznala istina koja inače ne bi bila dostupna. Takođe same vračare stavlja u nezavidan položaj, jer svaki loš komentar negativno utiče na njihov posao. Opsesivna povratna sprega poznata na internetu ni njih ne zaobilazi, a to po meni potkopava temelje samog iskustva. Zašto pričati sa vidovnjakom ako nisi spreman na loše vesti? Zašto, ako je proricanje samo direktna razmena novca za uslugu?
To valjda vodi do onog osnovnog pitanja, zašto uopšte pričati sa vidovnjakom, ali na njega vredi odgovoriti neki drugi put na nekom drugom mestu. Što se mene tiče, ja to radim zbog zabave, a nju ne mogu da pronađem putem četa.
Treća sreća
Pošto iz nekoliko pokušaja nisam uspela da stupim u kontakt sa jednim od vidovnjaka na keen.com, prebegla sam na Tara Medium sajt. Čim sam kliknula na „besplatno čitanje“, poverili su mi „trajnu zaštitnu čin protiv nesreće“. Da bih aktivirala ovu prvu liniju odbrane trebalo je samo da, dok sam sama u tihom okruženju u smiraj dana, izrecitujem sledeću mantru sedam puta: „Onor, Sobodor Mystici, Poseam Honoris Beatis Limpia“ .
BestPsychicDirectory.com očigledno zna kako se optimizuje pretraga.
Pošto sam htela nešto konkretnije, prešla sam na ostale sajtove koji nude vidovnjački čet, od BestAmericanPsychics.com do BestPsychicDirectory.com. Cunjajući okolo, otkrila sam medijuma po imenu Šeli koji mi se svideo. Posle registracije i logovanja u aplikaciju pod imenom Click4Advisor, željno sam iščekivala svoj red. Iščekivanje se odužilo, da bi mi onda mejlom stiglo obaveštenje da je Šeli obrisao moj zahtev za četom.
Ispostavilo se da nije tako lako doći do onlajn proricanja sudbine, ali treća sreća, rekoh sebi. Na sajtu BestPsychicDirectory dočekao me je „licencirani vidoviti medijum“ po imenu Milena. Koštala je više nego što sam u startu nameravala da potrošim, ali već sam bila očajna.
Pitala sam je o stanju moje veze, pošto je to izgleda popularna tema kod onih koji se obraćaju ovakvim službama. Rekla je „samo trenutak“, a ja sam gledala kako moj skromni depozit polako nestaje. Trideset sekundi kasnije, otkrila je da su joj se javile tri stvari: određeni mentalni konflikti trenutno utiču na moju vezu, zbog kojih je moj partner ponekad povučen i nekomunikativan. Super, to važi za svaku vezu na svetu.
Takođe sam saznala da će mi biti potrebna pomoć da partnera izvučem iz tog konflikta. Ali onda, gle čuda, isteklo je mojih tri minuta. Pomislila sam na šta sam sve mogla da potrošim tih dvadeset dolara. Ne mora se baš sve digitalizovati. Bolje da se sama igram tarot kartama u pidžami. To još nosi bar neki prizvuk uzbudljive utešne magije
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
