Посетили смо Школску управу у Лесковцу и обавили разговор с руководиоцем Марином Илић, професором разредне наставе.
Госпођа Марина Илић је од скора на челу Школске управе, али је врло дуго у просвети. За њом је 35 година рада, а радила је као васпитач, учитељ, наставник музичке и ликове културе у основној школи… У Школској управи је већ петнаест година.
У Школску управу у Лесковцу смо дошли да бисмо разговарали о јасно одређеној теми – о демографији Града Врања. Зашто баш овде, у Лесковцу, разговарамо о броју становника Врања, читаоцима ће постати јасније током читања текста.
Госпођо начелниче, коју…
„Нисам ја, још увек, начелник. Привремено руководим Школском управом, док не буде постављен начелник.“, јасно каже госпођа Илић и показује акт Министарства Просвете, науке и технолошког развоја о свом постављењу.
Коју територију покрива Школска управа у Лесковцу?
„Школска управа у Лесковцу покрива подручје Јабланичког и Пчињског управног округа, свега тринаест локалних самоуправа.“
Колико има основних школа и истурених одељења основних школа које су у надлежности Школске управе у Лесковцу? Да ли се тај број последњих година мењао и зашто?
„На подручју наше школске управе има 95 матичних основних школа и 343 издвојена одељења. До сада, није било случајева да се основне школе угасе, али се увелико ради на постављању нове мреже основних школа, тако да је тако нешто у будућности могуће.“
„Број издвојених одељења се није мењао битно последњих година. Дешава се да се издвојена одељења у селима угасе јер нема довољно ученика, али се отварају и нова где се укаже потреба.“
Колико има средњих школа и истурених одељења средњих школа које су у надлежности Школске управе у Лесковцу? Да ли се тај број последњих година мењао и зашто?
„Имамо 36 средњих школа и две школе које су, истовремено, и основне и средње школе. (Једну у Лесковцу и једну у Врању, школују децу с посебним потребама.) Музичка школа у Лесковцу, такође, има карактер и основне и средње школе. Немамо издвојених одељења средњих школа.“
Колико има приватних основних и средњих школа на територији коју покрива Школска управа у Лесковцу?
„На подручју Школске управе у Лесковцу постоје две приватне средње школе. У Врању постоји приватна средња школа, али она не ради и нема ученике. У Бујановцу постоји средња школа ,Хипократ` која ради, а настава се изводи на српском језику.“
Колико радника (наставних и ваннаставних) има у основним и у средњим школама на територији Школске управе у Лесковцу? Да ли се њихов број последњих година мењао и зашто?
„На подручју школске управе Лесковац ради укупно 6 467,08 обрачунских радника. У школама има радника који немају довољан број часова и који не раде с пуним радним временом, а изнети података се односи на прерачунати број радника који би радио када би сви имали пуно радно време. У ствари, број радника у просвети је већи јер многи немају пуно радно време. Има вишкова међу просветним радницима.“
„Јасно се уочава тенденција да број радника опада.“
Колико одељења и колико ученика има у основним школама на територији Пчињског управног округа? Да ли се њихов број последњих година мењао и зашто?
„На подручју Пчињског управног округа има 16 523 ученика у основним школама у 1 052 одељења.“
„Приметно је да опада број ученика и број одељења у основним школама. Пошто имамо велики обухват, око 95%, деце укључене у припремни предшколски програм, можемо јасно да сагледамо – сваке године имамо за 150 до 200 деце мање.“
„И некада демографски врло виталне националне заједнице, као што су Албанци у општинама Бујановац, Прешево и Медвеђа, имају све мањи број деце.“
„Приметно је и да постоје случајеви да основци одлазе из школе због емиграције. Нарочито је одсељавање присутно међу Ромима, али и међу Албанцима и већинским Србима.“
Колико одељења и колико ученика има у средњим школама на територији Пчињског управног округа? Да ли се њихов број последњих година мењао и зашто?
„На подручју Пчињског округа има 8 317 средњошколаца у 329 одељења. Број ученика опада, слично као у основним школама.“
Колико има основних школа и истурених одељења основних и средњих школа у Граду Врању? Да ли се тај број последњих година мењао и зашто?
„На територији Града Врања има петнаест основних школа с 43 издвојена одељења и шест средњих школа.
У Граду Врању, у просвети, ради укупно 1 093,5 обрачунских радника (број радника прерачунат на пуно радно време) и тај број опада јер се смањује број ученика и број одељења.“
Колико одељења и колико ученика има у основним и средњим школама у Граду Врању? Да ли се њихов број последњих година мењао и зашто?
„У основним школама Града Врања има 6 385 ученика у 339 одељења, а у средњим школама 3 590 ученика у 132 одељења. Опада број ученика и број одељења.“
Да ли међу радницима школа на територији Школске управе и у Граду Врању има вишкова и како се они запошљавају?
„Из података о опадању броја ученика и броја одељења у школама, које сам изнела, сасвим је јасно да мора да дође и до појаве технолошких вишкова међу наставним и другим радницима у школама.“
„Успевамо да решимо проблем вишкова на сасвим задовољавајући начин јер постоји стални природни одлив радника из просвете.
Користи се, као и у целој земљи, Информациони систем ,Доситеј`, тако да је запошљавање технолошких вишкова транспарентно и нема прикривања радних места.
Радник који нема довољно часова сам бира где ће конкурисати да допуни радно време.“
„Немамо ни једног запосленог који је остао потпуно без посла.“
„Јавља нам се други проблем. Наставним радницима у просвети треба обезбедити посао за који су стручни.
Имамо мањак посла за професоре ликовне културе и за наставнике практичне наставе за одређена занимања у средњим школама. (Ово се нарочито дешава када се у некој средњој школи угаси неки образовни профил. Наставник математике или биологије може да предаје и бравару и столару. Наставник практичне наставе из подручја обраде дрвета не може да држи практичну наставу обраде метала.)
Неке од њих смо морали да запослимо као курире, домаре… С друге стране, мучимо се да нађемо довољно радника с одговарајућом школском спремом за наставнике математике и физике.“
Да ли је приметно исписивање ученика из школа због пресељења у друге делове државе или у иностранство?
„Да, имамо ученике који напуштају школу јер се преселе у други град у Србији или у иностранство. Има оних који се одселе привремено, али и оних који отпутују трајно.“
Има ли ученика – странаца? Да ли се ради о досељенима из земаља бивше Југославије, досељенима из других земаља, избеглицама из удаљених земаља?
„На подручју Пчињског управног округа има ученика из страних држава. Има и ученика који су се доселили из бивших југословенских република и из других држава, рецимо у ОШ ,Радоје Домановић` у Врању имамо два таква ученика.“
„У Бујановцу, Прешеву, Босилеграду и Врању имамо прихватне центре за избеглице из удаљених земаља и ту се већ јављају деца коју морамо да школујемо. У Врању у дечијем вртићу имамо дванаесторо деце избеглица.“
Шта бисте поручили на крају разговора?
„Школска управа у Лесковцу има око 2 200 средњошколских и око 4 300 основношколских наставних радника. Толики број људи је сасвим могуће упослити, али треба пратити потребе привреде и друштва. Међу наставницима постоји
инерција – желели би да раде како су навикли, да ништа не мењају, а да им неко обезбеди довољан број ђака да би сачували посао.“
„Треба поступати другачије. Треба да прате промене у окружењу, да прикупљају информације, да питају децу шта им је потребно у образовању.“
Лесковац, новембар 2018. године
Љубомир Костић
Фото: Љубомир Костић
(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Врање. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
