BG

Углавном минималне новчане казне по прекршајним пријавама због невакцинисања деце

У Прекршајном суду у Београду за 15 месеци (од 1. јануара 2018. до 1. априла 2019. године) формирано је 228 предмета по прекршајним пријавама које је због невакцинисања деце, у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести, поднела Здравствена инспекција при Министарству здравља. Највећем броју родитеља изречене су опомене с обзиром на то да су пре или у току поступка одлучили да вакцинишу своју децу. Родитељима који ни после подношења прекршајне пријаве нису одвели дете код педијатра и вакцинисали га изречена је новчана казна која је у просеку износила 30.000 динара.

Закон о заштити становника, како за „Политику” каже Милан Мариновић, председник београдског Прекршајног суда, прописује казну од 30.000 до 150.000 динара, а казне које су изрицане биле су у већини случајева минималне.

– У већини случајева, судије су изрицале опомене због тога што су родитељи пре или у току поступка пред Прекршајним судом одвели децу на вакцинисање. У случају када то нису урадили, изрицана је новчана казна. Поента закона није да онај који је учинио нешто што је супротно закону буде кажњен, него да по њему поступи, макар и накнадно. Ослобађајуће пресуде доношене су у случајевима када Здравствена инспекција није успела да докаже да је учињен прекршај – објашњава Мариновић.

Приликом одмеравања казне, наводи наш саговорник, судија мора да поштује закон, али мора да узме у обзир и друге околности: да ли је окривљени раније осуђиван, његове породичне прилике… Инспекција која је поднела пријаву има право да се жали на изречену пресуду, али то се досада никада није догодило.

На питање колико временски траје прекршајни поступак због невакцинисања, председник Прекршајног суда каже да правила – нема.

– То највише зависи од тога да ли можемо да дођемо до окривљеног. Дешавало се у пракси да се он одазове на први позив, али и да до њега не можемо да дођемо једну годину. Посебно у Београду ови поступци трају нешто дуже – објашњава Мариновић.

Наш саговорник каже да свака изречена санкција, па и опомена, улази у регистар прекршајних санкција.

– Оно што треба да се разјасни јесте да је опомена прекршајна санкција, али не и вид казне. Прекршајне санкције су мере упозорења, односно опомена, укор за малолетника и заштитне мере (на пример, забрана управљања моторним возилом). У казне се убрајају: казна затвора, рад у јавном интересу и новчана казна. За разлику од казни које се, када уђу у регистар, бришу четири године после правноснажности ако нисте учинили неки нови прекршај, опомена се брише после једне године – наводи Мариновић.

Извор: Политика

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh