Zabava

Upoznajte profesora koji je napisao čitavu knjigu o mestu čmara u kulturi

Fotografija: Flickr korisnik Kakei.R

Čmar je kao stav: svako ga ima – ali niko nema više stavova o čmaru kao Džonatan Alan.

Za kanadskog naučnika, anusi su kapija za razumevanje kulture, jezika, društvene anskioznosti, humora, politike i smisla života, verovatno. Dupeta su rodno neutralna i imaju niz pozitivnih i negativnih konotacija, i kao takva su fascinatan predmet proučavanja. Alan je dve i po godine istraživao i filozofirao o anusu, i na kraju je napisao knjigu „Čitanje otpozadi: kulturološka analiza anusa“. Izlazi u martu ove godine, i govori o dupetu u literaturi i kulturološkim kritikama.

Počevši od rada Sigmunda Frojda iz 1908, „Karakter i analni eroticizam“, Alan pokazuje kako, kada kažemo da neko ima „analnu ličnost“, možda pokazujemo svoju potrebu da uzmemo anus, sa svim „svojim zadovoljstvima i neprijatnostima“ i „potisnemo“ ga. Nadalje autor razmatra sve, od filmova kao što je „Planina Brokbek“, do kompleksa nevinosti, analnog zadovoljstva i nasilja, pa čak i u kakvoj je vezi čmar sa kolonizacijom Kanade.

Kontaktirali smo telefonom profesora i šefa katedre kvir teorije na kanadskom Univerzitetu u Brendonu, da napravimo intervju s njim. Opipavali smo ga oko analnih stvari kao što su tverkovanje i o oko toga u kakvoj je vezi anus sa socio-ekonomskim disparitetom i rodom.

Dr Džonatan Alan kaže da slika Kenta Monkmana „Cree Master 1″ izvrće tradicionalni kolonijalni narativ. Fotografija: University of Regina Press

VICE: Šta podrazumevate pod „demokratizacijom anusa“?

Dr Džonatan Alan: Jedna od stvari koje me najviše zanimaju je kako definišemo rod na osnovu razlika. I naravno, rod je ta uvrnuta stvar koja se stalno dovodi u vezu sa seksom. Kada popunjavate neki zvanični formular, tu je pitanje kog ste pola – muškog ili ženskog. Biti muško ili žensko je stvar biološkog pola, ne roda, a to je kako živimo svoj svakodnevni život. Razlike su najvažnije. Jedina stvar koja nas sve ujedinjuje je dupe. Svi ga imamo, imamo pristup njemu, i veći deo dana na njemu sedimo. To je ono što mi je toliko zanimljivo.

Takođe povezujete anus sa nečim što nazive „mitom granica i kolonijalizma“.

Kada sam počeo da predstavljam ovaj rad na konferencijama, neko me je pitao za kolonijalizam. Uputili su me na umetnika Kenta Monkmana. Monkman izvrće kolonijalne narative. On prikazuje kako urođenik šiba belog doseljenika po dupetu. To je izvrtanje uobičajenog narativa. Zašto baš ti prizori? Povezao sam ih sa romanom iz 1966. pod nazivom „Pesma nevaljalca“, koji govori o erotskim avanturama između urođenika i doseljenika. Tu su i izrazi kojima opisujemo kolonijalizam – kažemo „zemlja je silovana“, i tako dalje – kako bi bilo kada bismo izvrnuli taj narativ?

Pročitajte i: Zašto nerado govorimo o lizanju anusa

Ovo će možda zvučati prosto, ali dupeta su prljava. Smatra se da je neprimereno razgovarati o njima u određenom društvu.

To je tačno. Ne mogu da zamislim većinu nas kako sedimo za stolom tokom praznične večere i razgovaramo o našim dupetima. Ali u isto vreme, obratite pažnju kako ih pominju na televiziji. Stalno ih pominju u medijima. Gledao sam jedan od onih serijala na TLC-u o hitnoj pomoći, i naravno, pojavio se tip kome se nešto zaglavilo u dupetu, i ne može to da izvadi. U „Štreberima“ postoji sjajna scena sa „analnim autogramom“ i „rektalnom posetnicom“. U filmu „Sestre“, postoji scena kada se nekom tipu u dupetu zaglavi mala muzička kutija sa balerinom. Deset minuta se šale o tome kako će muzička kutija zasvirati u njegovom dupetu. Kada razgovaramo o rektumu, pominjemo ga izokola. Dajemo nagoveštaje, zato što je prljav. Njegova svrha je defekacija, ali kod njega postoji nešto izuzetno univerzalno.

Fotografija: University of Regina Press

Možemo li da razgovaramo o tverkovanju?

To je sramotna, a opet, poželjna stvar. Prkosi pravilima gravitacije i ispred nosa nam je. To nije prvi put da vidimo dupe u popularnoj kulturi. Imali smo Rikija Martina i njegovu pesmu Shake Your Bon Bon, Honky Tonk Badonkadonk, Fat-Bottomed Girls, Siskovu Thong Songs, i druge. Ali tverkovanje je to podiglo na novi nivo.

U svojoj knjizi pišete da su žene najvatreniji čitaoci gej ljubavnih romana.

Ima veoma malo ozbiljnih analiza ljubavnih romana, nažalost. Treba sesti i čitati te stvari, ne iz zezanja ili da bi ih osudili kao nešto što čitaju domaćice, i ja sam želeo da otkrijem šta se tu zbiva. Ali ima ih posvuda. Mislim da su gej ljubavni romani podžanr koji se najbrže razvija. Uglavnom ih pišu žene, za žene. Govore o strahovima oko muških tela i o zadovoljstvima u kojima muškarci uživaju i kojima su im dostupna.

Da li ste tokom istraživanja oblepili zidove fotografijama anusa koje su bile povezane kanapom? Nešto slično „Blistavom umu“?

[Smeh] Postoje sve te veze koje se konstantno prave. Jedna od stvari koje su mi zanimljive je to kako se dupe pominje u političkom diskursu. Metafore koje koristimo – „dogovori iz zadnje sobe“, na primer. Ili Donald Tramp, i ono njegovo „isprašiti tur“. Reč je o odbijanju falusa, zar ne? A on je tako opisao Hilari Klinton. Ili Dag Ford: nakon pokrajinskih izbora u Ontariju, rekao je da je Progresivnoj konzervativnoj partiji potreban „klistir“.

Fotografija: University of Regina Press

Hajde da popričamo o eroticizmu.

Za neki deo tela koji je toliki tabu, mi mu posvećujemo mnogo energije. Bilo da je u pitanju to da imamo savršeno dupe, ili da ga smanjujemo ako je preveliko, ili ga popunjavamo ako je malo. U jednom muškom časopisu sam video – možda u GQ ili u Men’s Health, u jednom od tih časopisa – da je 2015. bila godina muškog dupeta. Na pravim stranicama moje knjige, ističem kako su MTV News 2014. proglasili godinom dupeta uopšte. Opsednuti smo. Želimo da ga izvajamo; nosimo pantalone za jogu.



Dr Džonatan Alan. Fotografija: University of Regina Press

Možete li da nam kažete nešto više po pitanju nasilja i anusa?

U knjizi govorim o sceni kada žena analno siluje muškarca u filmu Gora Vidala „Majra Brekinridž“. Ta scena je veoma eksplicitna. Tu postoji određeno nasilje i mnogo igre moći. Mislim da je moć uvek promenljiva i fluidna. Anus će uvek biti tu. Svi smo iskusili bol u dupetu. Svi smo iskusili analno zadovoljstvo. Svi smo imali neko pražnjenje creva koje nam je izuzetno prijalo. Kada to stavimo u te okvire, to postaje nešto drugo. Ne verujem da ćemo se ikada osloboditi sramote zbog dupeta, ali jasno je da smo veoma zainteresovani za njega.

Ima li šta da se kaže o društvenim klasama i dupetu?

Dupe je proletarijat tela. Ako se radi o bogatstvu, Kardašijanovima izgleda ide dobro. Ali postoje i klasni komentari vezani za njega. Citirao sam kolumbijskog pisca Gabrijela Garsiju Markesa, koji kaže, „Onog dana kada govna dobiju vrednost u novcu, siromašni će početi da se rađaju bez čmara“.

Intervju je redigovan zbog dužine i jasnoće.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh