Све донедавно ресор лекари су били убеђени да су готово искоренили мале богиње из Европе. Али сада је ова потенцијално смртоносна болест у порасту због драматичног пада стопа вакцинације.
Најгоре је прошла Украјина, која је погодила једна од најгорих епидемија малих богиња на свету, са више од 100.000 случајева од 2017. године.
Једног јесењег дана 2017. године, Оксана Бутенко опростила се од сина тинејџера Сергеја док се овај спремао да пође на факултет, где ће студирати да постане лекар.
Осамнаест месеци касније она је његово тело вратила у родно сеоце у западној Украјини у мртвачком ковчегу.
Младић који је желео да посвети живот лечењу људи од болести умро је са 18 година, наједном, од болести за које министарство здравља тврди да потпуно може да се спречи – од малих богиња, болести за коју су мислили, до пре коју годину, да је потпуно искорењена у Европи.
Сергеј Бутенко је умро од упале плућа изазване морбилама
„Био је бриљантан младић“, каже Оксана, док стоји испред мале сеоске цркве са сребрном куполом где је одржана сахрана њеног сина.
„Он ми је био најдрагоценији у животу. Сањао је да постане болничар, за то је живео.“
„Не знам зашто се то десило. Сећам се свог детињства, сви су добијали мале богиње, али би се сви опоравили.“
Мале богиње су крајње заразна болест коју већина људи преболи после пар недеља високе температуре и непријатног осипа на кожи. Али у неколико случајева – један или два на хиљаду – оне доводе до смртоносних компликација, најчешће преко упале плућа.
Сергеј је умро од упале плућа изазване малим богињама после неколико дана проведених на интензивној нези, док му је инфекција изједала плућа, а он није могао да дише без механичке вентилације плућа.
Био је један од 39 људи који су умрли од малих богиња у Украјини откако је избила актуелна епидемија 2017. године.
Мале богиње су у порасту широм Европе, са бројем случајева који су се утростручили прошле године на 82.596. Већина њих је у Украјини, где се заразило њих 53.218.
Зашто људи не верују у вакцине?
„Имамо тај потпуни циркус недаћа које су нас задесиле у последњих 40 година, што је кулминирало садашњим проблемом“, каже актуелна министарка здравља земље Улана Супрун.
Она говори о драматичном паду броја људи који су заштићени вакцинацијом од малих богиња.
Све до отприлике 2001. године, каже она, Украјина је увозила једну врсту вакцина из Русије коју је Светска здравствена организација касније прогласила неефикасном.
Kао последица тога, „око 44 одсто случајева малих богиња у Украјини су одрасли људи – одрасли који су мислили да су вакцинисани, али вакцина није радила посао“.
А ту је и проблем са хладним ланцем – држањем вакцина у фрижидеру како би остале ефикасне.
Услед економског колапса који је пратио распад Совјетског Савеза 1991. године, са лоше опремљеним болницама и непоузданим напајањем енергијом, вакцине нису увек чуване на правој температури.
Неповерење у вакцинацију одражава шире проблеме друштва
Али још већи проблем био је психолошке природе. Kако су пролазиле године, све је више људи одбијало да вакцинише себе или своју децу.
„То је питање поверења“, каже Олес Похранични, директор приватне основне школе у граду Љвову на западу земље. После две године епидемије, само половина његових ученика вакцинисана је против малих богиња.
„Вакцина је нешто што ја примам и верујем да ће ме заштитити од нечега. Сада наша школа има децу родитеља рођених 1990-тих, кад нико није веровао ни у шта. Ни једни другима, ни лековима, ни држави.“
„У читавом бившем Совјетском Савезу, био је то период транзиције из патерналистичког друштва у друштво у ком сте одговорни сами за себе – али не знате како да будете одговорни сами за себе. Сви око вас лажу – то су људи веровали 1990-тих.
„Морали сте да будете попут стиснуте песнице и не верујете никоме. Иначе сте били губитник. Поверење је било за губитнике.“
Докторка Супрун криви медије и политичаре за распиривање анти-вакцинашке атмосфере, нарочито после инцидента 2008. године кад је основац Антон Тишченко умро непосредно након што је примио вакцину – иако је медицински извештај касније показао да његова смрт није имала никакве везе са тим.
После трагедије, стопа вакцинисаних опала је толико драстично да је 2016. године само 31 одсто становништва био заштићен ММР-ом, главном вакцином против малих богиња, заушки и рубеоле.
То је најнижа стопа вакцинације на свету, нижа чак и од оне у Африци, према речима докторке Супрун.
СЗО препоручује да 95 одсто деце треба да добије вакцину ММР како би се постигао степен имунитета крда на ком су сва деца – и вакцинисана и невакцинисана – заштићена од малих богиња, заушки и рубеоле.
Украјински војници у реду да се вакцинишу
Докторка Супрун каже да чак и сада мора да се бори против таласа дезинформација.
„Имамо политичаре који желе да стекну гласове тако што ће рећи да не морате да будете вакцинисани, то је све велика завера западних влада да контролишу умове наше деце, вакцина је велика завера фармацеутских компанија да се убаце у земљу и зараде велик новац на рачун Украјине. Нажалост, чак и са 39 смрти, тешко је убедити људе да је ово реалан проблем.“
Смрт Сергеја Бутенка, међутим, јесте пробудила његове колеге на Медицинском универзитету Виница у централној Украјини.
„Владао је осећај испразности“, каже Олег Јефименко, шеф савета студената.
„Многи су га познавали, његова прича је дотакла свакога.“
Медицински извештаји показују да је Сергеј био вакцинисан, у првој и шесто години, као што препоручује министарство здравља. Али то није било довољно да га заштити, зато што се заразио вирусом малих богиња непосредно након што је добио другу болест – мононуклеозе илити жлездане грознице.
„Та мононуклеоза ослабила му је имуни систем, тако да није могао правилно да се бори против малих богиња“, каже докторка Александра Попович, која је била задужена за његово лечење у последњим данима.
Могуће је да би био боље заштићен да је скорије добио нову дозу вакцине.
Али важнија је друга лекција из ове трагедије, каже докторка Попович, а то је да Сергеј не би умро да уопште није био изложен малим богињама и да је степен имунитета крда у популацији био довољно висок.
После његове смрти, многе колеге са факултета пожуриле су да се вакцинишу, тврди студентски вођа Олег Јеминенко.
Олег Јефименко каже да је Серхијева смрт шокирала његове колеге студенте
Али зашто студенти медицине, будући лекари, нису размишљали о томе много раније? У том тренутку епидемија малих богиња већ је беснела скоро две године.
Универзитетске власти рекле су за ББЦ да су прошле године спровеле велику кампању која је подстицала студенте да се вакцинишу и постигну стопу вакцинације вишу од 98 одсто.
Оне кажу да се студенти уче вакцинацији „са становишта медицинске праксе засноване на доказима, проучавањем имунологије, статистичких података, контра-индикација и последица.“
Али Kатерина Булавинова из дечје агенције Уједињених нација УНИЦЕФ, која помаже украјинској влади у борби против малих богиња, рекла је да је смрт Сергеја Бутенка показала да декани факултета уопштено не раде довољно на заштити студената.
„Ово је језива ситуација зато што је могла да се спречи“, рекла је она.
„За мене је то велика мистерија, зато што је ово већ трећа година епидемије у Украјини са огромним бројем оних који су се заразили малим богињама. Али и даље декани свих медицинских факултета нису искористили положај да заштите студенте.“
„Највећи проблем је са здравственим радницама. Имамо све више младих лекара који немају представу о имунизацији или сумњају у имунизацију или су против имунизације.“
Министарка здравља Супрун такође верује да су сами доктори најзаслужнији за ширење сумње у вакцине.
Неке докторе у Украјини уче да невакцинација помаже детету на дуже стазе
Она каже да неке студенте медицине уче да вакцинација није неопходна. Резон је уверење да је боље за дете да се зарази том неком болешћу, зато што ће онда бити имуно на њу до краја живота.
„Kад имате академике на том нивоу који уче нове докторе да не морају да вакцинишу децу, то заиста уноси конфузију у ову проблематику“, каже докторка Супрун.
Доктор Федир Лапиј, саветник владе за имунизацију, каже:
„Имамо професоре који верују да је вакцинација против малих богиња током сезоне грипа, од октобра до маја, на пример, опасна пракса зато што изазива имуносупресију. То је мит, то је лажна информација. То је опасно за земљу.“
Докторка Супрун каже да дезинформације здравствених радника и медицинских академика не могу да се зауставе зато што су универзитети независни и тренутно нема начина да се повуку професионалне квалификације.
Али зато се тренутно уводи систем за издавање дозвола лекарима који ће то омогућити.
Она каже да се многи проблеми који су довели до епидемије управо решавају. Вакцине обезбеђује Уницеф, који је помогао влади приликом посета болницама и клиникама како би се осигурало да се одржава хладни ланац.
„Вакцинације које су дате протекле године или у последње две године знамо да су функционисале“, каже она.
„Прошле године смо вакцинисали више од 900.000 људи и нисмо имали ниједну смрт или озбиљније компликације од вакцина.“
Мобилне бригаде за вакцинацију обишле су регионе најтеже погођене епидемијом како би имунизовале децу која су пропустила да приме вакцину. Бесплатна вакцинација сада је доступна свим одраслима.
Прошле године је 90 одсто једногодишњака и шестогодишњака вакцинисано против малих богиња. Али то и даље оставља огроман заостали број деце и одраслих који нису добили вакцине у право време у ранијим годинама.
А Уницеф процењује да је чак 30 одсто потврда о вакцинацији фалсификовано.
„Kад се родитељима каже да њихова деца морају да буду вакцинисана како би ушла у школу, онда они одлазе код лекара и нажалост купују потврде о вакцинацији“, каже докторка Супрун.
У области Љвова, која је најгоре погођена, каже она, „кад смо стигли у локално министарство здравља и питали их колико деце мора да се вакцинише, рекли су нам да је по њиховој евиденцији то 22.000.
Али онда смо отишли у школе и потврдили који су извештаји тачни, откривши да мора да се вакцинише 50.000 деце, зато што је 28.000 њих имало лажне потврде о вакцинацији.“
Према закону, украјинска деца морају да се вакцинишу против неких болести, укључујући и мале богиње, како би могла да похађају државне школе.
Али закон се не поштује увек, а оспоравају га неки родитељи као што је Вероника Сидоренко, оснивачица покрета по имену „Вакцинација – слободан избор“.
Њено троје деце није вакцинисано. „Kад сам одмерила ризик од добијања болести против којих се вакцинишем и ризик од последица вакцинације, одлучила сам да их не вакцинишем“, каже она.
Према СЗО-у, ризик од тешке алергијске реакције на вирус против малих богиња један је у милион. Али Веорника не верује статистици СЗО-а.
Она сматра да је кампања за вакцинисање комплетне популације делом мотивисана лобирањем за фармацеутску индустрију.
„Да имамо истраживање на великом узорку – на пример, 1.000 невакцинисане деце и 1.000 вакцинисане, и да можемо да пратимо њихов живот 50 година – могли бисмо да устврдимо да вакцинација спречава епидемије малих богиња.
Али ми то немамо и нико то неће урадити, тако да сматрам да у то не можемо да будемо сигурни.“
Kад јој се скрене пажња да њени избори угрожавају другу децу, она каже да не верује у имунитет крда.
У међувремену, епидемија у Украјини наставља да узима маха, са готово једнаким бројем нових случајева у последњих шест месеци као током читаве прошле године. Тридесет девета жртва компликација узрокованих малим богињама умрла је овог месеца.
„Ово је доба ајфонова и свакакве високе технологије“, каже Kатерина Булавинова из Уницефа.
„Имати оволико висок број смрти од болести које су потпуно могле да се спрече је страшно.“
