Захтеве „медијске коалиције“:
- Утврђивање законске обавезе расписивања конкурса,
- Да се предвиди казна за локалне самоуправе које то не ураде.
- Да се за конкурсе издваја 2% буџета локалне самоуправе,
- Да лиценцирају удружења,
- Да се лиценцирају новинари који могу учествовати на конкурсу,
- Да лиценцирају „медијске стручњаке“ који ће бити чланови комисија,
Допуњујем захтевима:
- Да се чланови „медијске коалиције“ прогласе свецима,
- Да се укину локалне самоуправе и дају на старање „медијској коалицији“,
„Тата, и ја бих ово радио“, „и тата би сине“.
Такође тражим да се ова дивна пракса примени и у осталим областима. При расписивања тендера неке локалне самоуправе, о висини износа, члановима комисије и о томе ко може добити средства да одлучују учесници тендера. Тиме би се са „Закона о сукобу интереса“ прешло на „минимум поверења у професионалну честитост и морал“ што је нова тенденција у развијеним државама.
Како ћемо сада имати ситуацију да при некој позоришној представи, глумац у тој представи живи од 0,1% буџета а извештач са те представе од 2% буџета, да се глумци прогласе „медијским стручњацима“ а о томе ко ће учествовати у представи да одлучује „медијска коалиција“.
Гледајући расправу „врхунских стручњака Удружења новинара“ о медијским реформама (http://www.webtv.rs/play/84668#698;rezultati-medijske-reforme–godina-iza-nas#698;–i-deo) уочио сам да ни једном речју није споменут новинар. О његовим правима да не говоримо. То већ није посао удружења новинара, они имају паметнија посла. Из тог разлога захтевам да се у класификацији занимања избрише „новинар“ као нешто потпуно непотребно и да се уведе класификација „медијски стручњак“ и „медијски коалитичар“.
Како је кршење Устава Србије сасвим нормална ствар и сви су изгледи да ће Србија и даље имати само један регионални јавни сервис и да ће грађани региона Јужне и Источне Србије бити принуђени, под претњом заплене имовине, да плаћају јавни сервис који и не виде, молим да при изради новог Устава се предвиди један члан којим би била регулисана обавеза дискриминације региона Јужна и Источна Србија. Тиме би смо ускладили Устав са медијским законима.
Такође, предлажем да се закон о привременој наплати таксе допуни са одредбама које ће важити само за становнике региона Јужне и источне Србије:
- Такса од 10 динара, при куповини новина, за читање штампе.
- Такса од 2.000 динара, при куповини телевизора, за гледање телевизије.
- Такса од 200 динара, при плаћању интернет услуга, за читање електронских издања и
- Такса од 5.000 динара за свако јавно изречено мишљење.
Средства би се искористила за унапређење рада „медијске коалиције“ и побољшање дискриминације грађана Србије. Један део би могао да се искористи и за унапређење ропског положаја грађана региона Јужне и Источне Србије, рецимо за куповину бичева, ланаца и друго.
Размотрити могућност постављања захтева Уједињеним нацијама о обавези расписивања конкурса за „суфинансирање буџета власника медија“ у Србији, наравно у организацији „медијске коалиције“.
Ради правилне информисаности грађана, скрећем пажњу да је тих 2% буџета Ниша тричавих 240 милиона. То је само 36% свих прилива у буџет Ниша из Републике. То је као целокупни порез који град убере од предузетника.
Може и овако, капиталне инвестиције за 2016-ту су предвиђене:
- Реконструкција улица у граду Нишу Орловића Павла, Наде Томић и Страхињића Бана,
- Изградња Булевара Сомборска,
- Реконструкција улица у граду Нишу,
- Реконструкција и доградња ОШ „Бранко Миљковић“,
- Реконструкција водосистема Кнежица-Ћурлина-Пеутина-Белотинац,
- Реконструкција водосистема Врело,
- Реконструкција и доградња ОШ „Мирослав Антић“,
- Изградња колектора од пута Доње Међурово до нишавског колектора у радној зони „Доње Међурово“,
- Санација, затварање и рекултивација депоније „Бубањ“ у Нишу,
- Набавка опреме за управљање отпадом у циљу унапређења животне средине.
Те капиталне инвестиције коштаће Нишлије 207 милиона а „медијској коалицији“ мораћемо да испоручимо на располагање 240 милиона! Нормално, зар не?
