Републички завод за статистику је објавио прве резултате Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године.
Резултати нису ни мало ружичасти. Србија је, од претходног пописа 2011. године, изгубила око 496 хиљада становника, што чини око 7% укупног броја становника.
Званична статистика дели територију Србије на пет великих региона: Београдски регион, Регион Војводине, Регион Шумадије и Западне Србије, Регион Јужне и Источне Србије и Регион Косово и Метохија. У Београдском региону, број становника је порастао, у последњих једанаест година, за око 1,5%. У свим осталим регионима, број становника се смањио између 9% и 10%. (За Косово и Метохију нема поузданих података.)
Званична статистика, даље, дели територију земље на области, које се поклапају с територијама управних округа. Расинска област, која обухвата Град Крушевац и општине Александровац, Брус, Варварин, Трстеник и Ћићевац, садa има око 215 хиљада становника. Пре једанаест година, Расинска област је имала 242 хиљаде становника, тако да је забележен пад броја становника од 27 хиљада глава, за више од 11%.
Град Крушевац је пао, са 129, на 117 хиљада становника. Укупно, 12 хиљада људи мање; смањење за око 9,3%.
Међутим, у мањим срединама, опадање броја становника је много веће. Општина Александровац је смањила број својих житеља, са око 26 и по хиљада, на 23 и по хиљаде, за око 11,3%. Општина Трстеник је, од 43 хиљаде становника, дошла до 37 хиљада; смањење од 13,7%. Општина Варварин је 2011. године имала готово 18 хиљада становника, а сада 15 и по хиљада, за око 13,8% мање. Општина Брус је спала, од преко 16 хиљада, на мање од 14 хиљада људи, смањење за око 15,2%. Општина Ћићевац је, 2011., бројала око 9 и по хиљада људи, а 2022. осам хиљада; пад од 15,2%.
Бројке јасно показују да је Град Крушевац изгубио становништво у мери која одговара просеку Србије, не рачунајући Београд. Остале општине у Расинском округу су изгубиле део становника, знатно већи од просечног. Општине Брус и Ћићевац су, за једанаест година, изгубиле сваког седмог житеља.
Опадање укупног броја становника у Крушевцу је на нивоу просечног пада броја становника у Србији, изузимајући Београд. Приликом разматрања изнетих података, треба имати у виду да је смањење броја становника у Граду Крушевцу, у ствари, веће него у другим локалним самоуправама у Србији сличне величине и географког положаја. Рецимо, Град Јагодина је, између два пописа, изгубио око 7,5% становника, Град Пожаревац 3,4%, Град Чачак 7,3%, а Град Смедерево око 6% становника. Пад броја становника у Граду Крушевцу је, очигледно, осетно већи.
Очекујемо нове податке прикупљене на последњем Попису. Биће нарочито занимљиво сагледати старосну структуру крушевачког, све малобројнијег становништва.
Крушевац, децембар 2022. године
Љубомир Костић
