Analize I Kolumne

Вратити „Спорт“ редакцији и поништити приватизацију

DNEVNI LIST SPORT

„Спорт“, најстарији спортски лист на Балкану, одлуком однедавног власника Саше Мирковића, естрадног менаџера – од суботе, 17. септембра, престаје да се штампа. Изненађење и шок за армију читалаца најугледнијег дневног спортског листа не само на овим просторима.

Да подсетимо, фирма „Беотон Р“ из Бора купила је 1. октобра 2015. године за 82.000 евра „Спорт“ од Компаније Новости у чијем је саставу овај дневни лист пословао. Нови власник је, између осталог, преузео уз обавезу да ће штампање наставити наредних пет година, да неће бити отпуштања радника следеће две године. Остало је од овог уговора само слово на папиру. Непоштовање договора почело је одмах на старту, претњама и омаловажавањем новинара. Плате су касниле, исплаћиване без трошкова за превоз, да би потом изостало плаћање зарада и доприноса. Радници су остали и без здравствене заштите. Тек на интервенцију инспекције исплаћиване су мрвице. Дуговања су била вишемесечна, последња исплата је била први део априлске плате. Уз то, Саша Мирковић је измишљао разлоге за дисциплинске казне запосленима, што је кулминирало отпуштањем са посла свих запослених – читаве редакције, закључно са 26. августом. Остала су само два новинара и два техничка сарадника, који су у дану 16. септембра преко секретарице Саше Мирковића обавештени да „Спорт“ више не излази.

Саши Мирковићу не требају закони папири и писани документи. Он поруком руши „Спорт“, традицију дугу 70 година, а да притом нема храбрости да дође на више пута обећане разговоре у редакцију.

Агонија „Спорта“ практично почиње од првог дана у компанији „Беотон Р“. Намеће се питање, одакле естрадни менаџер у медијима. Сумње да ће уништити српски спортски бренд, један од најстаријих спортских листова у Европи, обистиниле су се. Саша Мирковић и његови некомпетентни сарадници мењали су концепцију новине, да би потпуно изгубили препознатљивост „Спорта“, његову информативност, ексклузивност, брзину реакције, аутентичност и друге квалитете. Мењањем цене у више наврата као и непостојањем маркетинга уништили су новине. Укидањем плаћањем дописника потпуно су угасили дописничку мрежу. Све своје слабости и пропусте пребацивао је на актуелну власт, посебно на премијера Вучића, зато што је користио своје медије у пропагандне сврхе.

Мирковић је укинуо и ћирилично писмо, отео душу „Спорту“. За чудо ни тада од надлежних органа или макар Удружења за заштиту ћирилице није било реакције.

Намеће се питање ко је дозволио Саши Мирковићу да купи „Спорт“ – синоним спортског новинарства посебно ако се зна да је пре тога уништио сваки медиј кога се дотакао.

„Спорт“ је у континуитету 72 године афирмисао спортисте, ширио спортску културу и разумевање. Био је на свим светским меридијанима где су били спортисти и спорт. Радиле су то генерације најбољих новинара и спортских посленика, „Спорт“ је био школа новинарства и ишколовао је на стотине врхунских новинара. Све је то за непуних 11 месеци срушио човек коме се није смело дозволити да уђе у медије, у којима се понаша као да је на некој трећеразредној естрадној сцени.

С правом очекује се реакција шире јавности и одговарајућих државних органа. Најпре, реакција Компаније Новости која је продала „Спорт“ због непоштовања уговора, а затим надлежних министарстава од Министарства за спорт и омладину, инспекцијских органа, Удружења новинара УНС, НУНС, спортиста које је „Спорт“ афирмисао.

Саша Мирковић је заузео читав спрат у некадашњој згради „Борбе“. Можда му је и то био циљ, ако је и могао због неких својих циљева, па макар и они били наслоњени на неукост и незнање да угаси „Спорт“ , треба га деложирати – вратити „Спорт“ редакцији коју је незаконитим отказима отерао.

Аутор је пензионер,

Момчило Бекан

Извор: Данас

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh