Ilustracija by Brandon Bird

Za bivšeg zavisnika, raditi razne lude stvari sa svojim telom iz ludih razloga i nije tako ludo.

Ja sam jednom prilikom umočila cigaretu u kokain pre nego što sam je zapalila da bih videla kakvog će ukusa biti. Drugom prilikom sam ceo dan života izgubila zbog amsterdamskih svemirskih kolača, a trećom sam svesno i namerno bila jegermajster. Od kako sam se skinula, idem ka drugom ekstremu. Vezala sam stimulator mišića oko butina da bih smršala. Satima sam išla iz saune pod tuš pa opet u saunu da bih pročistila toksine. Kožu sam dala da mi ribaju do kosti da bi bila glatka. Ukratko, ekstremni uslovi koji vode ka vrhuncu zadovoljstva ili lepote su moja šolja čaja.

Dakle, mora da je bilo suđeno da se nađem smrznuta i polugola, obučena u hiruršku masku, kapicu, i klompe negde u dubinama Zapadnog Holivuda.

Odlučila sam da probam krioterapiju, tretman u kom te drže u kadi ili komori na dubokom zamrzavanju između dva i četiri minuta. Par minuta u ovim arktičkim uslovima košta 35-65 dolara, u zavisnosti od lokacije. Bila sam u probranom društvu – Kobi Brajant, Lebron Džejms, i Flojd Mejveder koriste krioterapiju da bi se brže oporavili od bolnih povreda. Derek Hou, Mendi Mur, i Minka Keli su samo neke od slavnih ličnosti koje su preko Instagrama podelile svoje slike pre i posle zamrzavanja. Incident u kom je dvadesetčetvorogodišnja radnica u salonu poginula unutar krio-komore jer je nivo kiseonika greškom bio podešen na samo 5% naizgled nije uticao na rast popularnosti.

Lebron Džejms u svojoj krio-kapsuli

Možda se pitate zašto bi se bilo ko tome izlagao. Krioterapija nudi rešenja za čitav niz problema, otprilike sve što može da zaboli odraslog čoveka godine 2016. Samo jedan tretman navodno može da: pokrene metabolizam, ubrza zarastanje tkiva, poboljša cirkulaciju, pomogne kod nespavanja, unapredi sportske performanse, podigne nivo serotonina, i uspori starenje. Drugim rečima, ako su vas oštetile godine, opijanje, i loša ishrana, bacite se u zamrzivač.

Evo kako to radi: komoru hladi tečni azot, što se momentalno prenosi na kožu i tako na brzinu daje navodno iste rezultate (zategnutu kožu) kao sati provedeni u kadi punoj leda. Kad ga zamrzneš, telo ti se naravno užasne i pokuša da se spase da bi zadržalo vitalne funkcije – temperatura čini da se organizam oseća kao da je na dnu zaleđenog jezera, ili da si na vrhu planine u sred oluje. Telo šalje signale da krv mora što pre da procirkuliše raznim delovima tela. Ovo navodno ubrzava metabolizam, jer se troši energija da bi se preživela hladnoća.

Iako je krioterapija nedavno postala modni trend, za nju se zna još od sedamdesetih kada su je Japanci koristili za lečenje reumatičnog artritisa. Mnogo kasnije, 2008., doktor iz Los Anđelesa po imenu Jonas Kuene je u Nemačkoj video da Evropljani koriste ovaj metod u oporavku od hirurgije. Kad se vratio u Ameriku, Kuene je zajedno sa bratom i ženom otvorio firmu Cryohealthcare, koja danas ima nekoliko lokacija širom Južne Kalifornije a uskoro otvara jednu i na Menhetnu.

Kad sam stigla u njihovu zgradu u Zapadnom Holivudu, već sam drhtala ali od straha.

„Ma ne brinite, svideće vam se“ rekla mi je vesela brineta na prijemnom dok mi je merila pritisak.

Gledam naslovne strane časopisa i pravim se da mi nije čudno da se pre kozmetičkog tretmana meri pritisak.

„Jeste li sami došli?“ pita me slatka meračica pritiska, a ja klimam glavom. Da li me pita zato što treba da me razgovorom opusti ili zato što je neophodno da imam pratnju za slučaj da mi naglo padne pritisak pa mora neko da priskoči i pomogne? Ne smem da je pitam.

U čekaonici par minuta gledam kako hladna para curi ispod raznih vrata, i čujem kako kompjuterski glas objavljuje „još 30 sekundi“, „još 15 sekundi“, i na kraju „3, 2, 1″. Vode me u privatnu svlačionicu, kažu mi da se presvučem u njihov mantil i čarape, stavim kapu i hiruršku masku.

Opremam se i ne razmišljam previše. Ne mogu valjda nešto ozbiljno da zajebem u tretmanu od 40 dolara na Bulevaru Santa Monika, jel’ tako?

Pogledajte i naš dokumentarac „Pravi Dosije Iks“:

U kabini skidam ogrtač i stupam u arktičku komoru. Dišem duboko i prisećam se da mi je brineta rekla da posle 30 sekundi neće ništa da boli.

Ne bih baš rekla da je lagala, ali znate ono kad ljudi na dijetama kažu kao, „Posle prva dva dana, nisi više ni svesna da ne jedeš“ – e pa ista stvar. Prvih 30 sekundi bilo je užasno, a preostalih 90 sekundi je takođe bilo užasno.

Ali bilo je i fantastično u isto vreme. Kao da su mi celo telo potopili u sladoled, čak sam se iznutra osećala hladno, oko srca, i znala sam da mi puls raste. Pošto vežbam dosta intenzivno i često, redovno me muče neki blagi bolovi . Tih par minuta u komori, bolovi su potpuno nestali, bar dok nisam osetila da me hladnoća ubada u potiljak.

Stajala sam tu i gledala kroz prozorčić na vratima komore, udisala na nos a izdisala na usta kako su mi rekli; osetila sam se strašno ponosnom. Ona devojka što uvek kuka o januarskom vremenu u LA, uopšte je više ne poznajem. Mogu ja to. Mada istini za volju, bila su jebeno duga dva minuta u pitanju. Imala sam vremena da se prisetim razgovora koji sam dan ranije vodila sa životnim stilistom (da, i to zanimanje postoji; tu je negde odmah pored eksperta za velnes).

„Krioterapija je povratak prirodi,“ rekao je lajfstilista Luk Stori i objasnio da voli da skače u ledena jezera. „Za tri minuta uradiš ono za šta bi ti inače trebalo dvadeset. Mogao bih da se vozim dva sata do planine i skočim u jezero, ali lakše je skoknuti iza ugla.“

Vraćam se prirodi, mislila sam. Udah na nos, izdah na usta.

Najzad se javio i robotski glas: „Još 30 sekundi“, a onda mi je i odbrojao do nule. Izašla sam trijumfalno.

Nema sumnje da sam osetila određeni haj. Kao bivši kokainski zavisnik, kad je nos počeo da mi curi u glavi sam se vratila na sva ona holivudska kupatila iz tamo negde 1999. Da, ova kombinacija euforije i slinavog nosa je ono što mi zavisnici u oporavku zovemo „džaba-padom“.

Pitala sam brinetu šta da očekujem. Kaže da ću u sledećih par dana sagoreti 500 do 800 kilokalorija više. Takođe bi trebalo da osetim trkačko uzbuđenje. „Vidim po osmehu da je to već počelo“, dodaje ona. Pogledala sam u ogledalo; jebiga, bila je u pravu.

Odlučna u nameri da optimalno iskoristim ovo stanje, odlučila sam – bez šale – da smislim neke nove i uzbudljive načine da unapredim karijeru. (Kao pravi zavisnik, uvek ciljam na veliko.) Idem kući, rekla sam sebi, da napravim spisak svih novih ideja kojima bih mogla da počnem da se bavim. Svratila sam na par mesta usput, od pet šopa do prodavnice zdrave hrane, i brinula se da ovo osveženo stanje uludo trošim.

Par dana kasnije, kad je već popustilo ali sam i dalje bila razgovorljiva, kontaktirala sam Robina Kuena, Jonasovog brata i jednog od osnivača Cryohealthcare, da ga pitam šta to tačno osećam, i da li i dalje sagorevam te dodatne kalorije? „Svakako,“ rekao je. „Kad telo iskusi ovu vrstu šoka, treba mu 48 sati da se vrati u normalu.“

Možda zvuči malo zastrašujuće, ali izgleda da niko nema tačne podatke o štetnim efektima svega ovoga. Glavni kritičar krioterapije, Džozef Kostelo sa Univerziteta Portsmut u Engleskoj, izvršio je studiju koja je pokazala da krioterapija nema pozitivnog efekta na oštećene mišiće . Nije odgovorio na brojne mejlove koje sam mu poslala.

Što se tiče kalorija, Kuene je istakao da ne dovodi krioterapiju u vezu sa mršavljenjem. „Kad ljudi dođu kod nas, obično se već trude da žive zdravo na razne načine, što znači da postoji mnogo potencijalnih faktora.“ Naravno, nije samo spoljašnja lepota bitna; Kuene pominje socijalnu radnicu čiji pacijenti dolaze na terapiju da bi videli da li će im pomoći sa duševnim zdravljem.

Kad sam ga pitala o devojci koja je poginula u komori u Vegasu, uzdahnuo je zamišljeno. „O tome se netačno izveštavalo. Jedna od zaposlenih u tamošnjem postrojenju ušla je u komoru van radnog vremena, bez nadzora, što nikako nije dozvoljeno.“ Kaže da su mediji pisali da je bila zaključana u komori, ali vrata ni nemaju bravu, samo magnet. „Preko dva milina tretmana izvedena su tokom poslednjih 40 godina, a to je bio jedini slučaj sa negativnim posledicama.“

PREPORUČUJEMO: VICE u kraju: Zvuk ozloglašene Karaburme

Sramim se priznati, trenutno razmatram ideju da se učlanim kod njih, 299 dolara za mesec dana a neograničeno korišćenje.

Da li o tome mislim zato što mi je toliko prijalo to jedno iskustvo? Pa ne baš. Više je razlog to što sam tašti optimista pa sebe ubeđujem da ću uz redovno korišćenje krioterapije postati zdravija i možda atraktivnija. Ako za tako nešto treba platiti po 40 dolara i istrpeti hladnoću, zašto da ne.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu