Jedan od mnogih, mnogih memova o frendzoni
Moram nešto da vam priznam: bilo je mnogo primera u prošlosti kad sam mislio da sam bio „frendzonovan“. Bilo je devojaka za koje sam mislio da među nama ima nešto posebno, zahvaljujući celodnevnoj razmeni porukica, gledanju filmova jedno uz drugo, pukom fenomenu da su želele da provode duge vremenske periode sa mnom. Ali onda bih stisnuo petlju i pitao ih da izađemo, a uporno mi je govoreno da to ne bi funkcionisalo. Dopadalo im se da se druže sa mnom kao sa prijateljem i brinule su se da ja, ako bi rekle nešto, ne bih više želeo da se družim s njima. U ono vreme bio sam ogorčen. Kako se usuđuju! Kako se žena usuđuje da želi samo muškog prijatelja?!
Neprijatno je prisetiti se tih misli. Pre mog ubrzanog kursa na Otvorenom univerzitetu #Buđenja, zaista sam verovao da postoji „frendzona“, platonsko čistilište u koje vas prognaju devojke koje znaju da vam se dopadaju, ali nemaju elementarnu pristojnost da tom dopadanju uzvrate.
Kako je došlo do toga da definišem svoj položaj na taj način? Dok sam odrastao, imao sam dugu kosu farbanu u crno i slušao Slipknot; redovno sam nailazio na odbijanje devojaka. I bolelo je, a ponekad bih za to krivio devojku, ali nikad tu situaciju nisam ni na koji način etiketirao. Prema internetu, čini se da taj izraz – kao i svo fundamentalno zlo na ovoj hladnoj, mračnoj Zemlji – korene vuče iz epizode Prijatelja iz 1994. godine. Konkretno, „One u kojoj je nestalo struje“:
Iz Džoijevog traktata izrodilo se čitavo jedno milenijumsko stanje svesti. „Frendzona“ je postepeno postala glagol, baš kao i imenica. Dobila je sopstvenu stranicu na Vikipediji; postala je osnova za bezbroj memova; inspirisala je seriju na MTV-ju u kojoj učesnici moraju da priznaju da su zaljubljeni u najboljeg prijatelja pred čitavom snimateljskom ekipom u nadi da će „pobeći iz frendzone“ i odmah potom odlaze na neverovatno neprijatan snimljeni zajednički sastanak.
Dakle, kako biste definisali ovo stanje? Gugl kaže da je to „situacija u kojoj postoji prijateljstvo između dvoje ljudi, od kojih se jedno neuzajamno romantično ili seksualno zanima za ono drugo“. Dakle, praktično neuzvraćena ljubav ili strast. Jedino što je realnost da je to postalo mnogo komplikovanije od toga (plus, podeljeno po polovima).
Džefri (26) definiše frendzonu kao „precizan način da se opiše jedna od surovijih, neprijatnijih istina koje izađu na videlo kad poverujete u sopstvenu zabludu i pomislite da imate šanse kod nekoga“. Vesli, 26-godišnji muzičar, kaže da je to „ime za nešto čemu se većina muškaraca prepušta [situaciji u kojoj su pokušali da zavedu ženu], ali njihovi napori da se dođe do jebačine ili sastanka omanu. Mislim da je upotreba izraza frendzona priznanje neuspeha – kao kad se vaši drugari sprdaju sa vama i kažu vam da ste bili ‘frendzonovani’.“
A kod žena? Emili (24) kaže da je frendzona „glupavi način muškaraca da opravdaju osećaj da polažu pravo na ženu. To je pretpostavka da su žene, ako ste ljubazni prema njima, u obavezi da na neki način uzvrate vaše interesovanje.“ Vanesa, 28-godišnja pevačica, tvrdi da izraz ima „definitivni prizvuk agresije i prezira. On se često upotrebljava u smislu ‘ogrešila se o mene’ ili ‘nepravedno me je odbio’. Izraz sugeriše subjektivni doživljaj statusa žrtve i nepravde.“
Mnogi stručnjaci za muvanje postavljaju video snimke sa instrukcijama u vezi sa frendzonom. Ovaj, muškarac po imenu Tripp, misli da zna zašto vas je devojka koja vam se dopada ‘frendzonovala’ umesto da je pristala na seks sa vama.
Razlika u stavovima je upadljiva. Kako sam ja to shvatio, iz razgovora sa ljudima koje poznajem, muškarci izraz doživljavaju kao nešto što ima veze sa porazom i razbijanjem iluzija, kao da se radi o takmičenju ili igri u kojoj su oni prevareni ili izigrani. Žene ga doživljavaju kao nešto što ima veze sa polaganjem prava na nešto, antagonizmom i animozitetom – što ne iznenađuje, budući da su one „nagrada“ u tom tzv. takmičenju.
Kad sam ih zamolio da podele sa mnom neka svoja iskustva, momci su često prepričavali ista ona koja sam ja imao u prošlosti. Neka vrsta trajnih osećanja prema prijateljici dovela su do usijanja, istrtljala se izjava o ljubavi i onda se sve pokvarilo.
Pročitajte i: Pitali smo vas koliko ste ih imali do sada, o vezama i šta je za vas idealna veza
Kevin, međutim, kaže da je znao da njegova prijateljica ima dečka, ali se i dalje družio s njom „zato što je bila stvarno zgodna, a ja nisam imao samopouzdanja“. Jedne večeri odlučio je da je došlo vreme da „stavi karte na sto“ i kaže joj šta oseća prema njoj. Ona mu je rekla da je polaskana, kaže Kevin, ali da ne gaji ista osećanja prema njemu. „Ipak me je pozvala kod sebe. Spavali smo u istom krevetu, ali se ništa nije desilo“, kaže on. „Kad god se setim toga, počnem da vrištim na mlađeg sebe: ‘Beži kući i pokaži malo samopoštovanja!'“
Žene sa kojima sam razgovarao nisu delile ovu vrstu uglavnom bezazlenih iskustava. U njihovim pričama muškarac im je uglavnom bio dobar prijatelj, sve dok jednog dana nije priznao da ga ona privlači, naizgled iz vedra neba. Kada je bio odbijen, situacija je postala neprijatna: prijatelj se naljutio na ženu zato što ga je zavlačila ili je u najmanju ruku rekao da više ne može da se viđa s njom. Momak bi nastavio da se ponaša kao dete i prijateljstvo bi se tu naglo prekidalo.
Naravno, to ne znači da je svaki muškarac čiji su izjave ljubavi odbijene pao u histeriju zbog toga. Mnogi muškarci su savršeno sposobni za saosećanje i savladavanje osnovnih emotivnih i fizičkih znakova, tako da će razumeti da samo zato što im se neko dopada to nužno ne znači da se i oni dopadaju tom nekom. Međutim, isto je tako očigledno i da neki muškarci nisu sposobni za to – ili da im je makar potrebna naknadna pamet da bi shvatili da veze nisu čisto transakcijska pogodba. To govori nešto prilično ružno o strejt muškarcima kad su toliki od nas, čak i nesvesno, verovali da ako se budu ponašali pristojno i bili dobri prijatelji, na kraju svega će dobiti malo seksa koji im sleduje.
Kažem „strejt muškarci“ zato što su svi sa kojima sam pričao istakli da je frendzona čisto heteroseksualna pojava između muškarca i žene. Emili, na primer, koja je biseksualka, kaže da bi se obrela u „frendzoni“ sa „muškim ortacima“, ali nikad sa „kvir prijateljicama“. Slično tome, 25-godišnji Tod, koji je gej, kaže: „Mislim da mi se nikad nije desilo da budem ono što biste rekli frendzonovan. Gotovo svi moji gej prijatelji su momci sa kojima sam pre toga izlazio, tako da pretpostavljam da je to obrnuta frendzona? Bio sam dejt-zonovan i izvukao prijatelje iz svega toga.“
Svi sa kojima sam razgovarao složili su se da hetero muško-žensko prijateljstvo, hvala na pitanju, može da ostane platonsko i srećno. Strejt solo ljudi različitih polova mogu, ispostavlja se, provoditi vreme jedni s drugima bez jebanja ili da se jedna osoba ne oseti lično uvređenom zato što nema jebanja.
„Moguće je imati potpuno platonsku vezu, ali mislim da većinu prijateljstava pokreće najprizemnije dopadanje i da se u nekom trenutku ova želja za jebanjem profilterisala, ostavivši samo platonsku vezu“, kaže Kevin.
Lora, 26-godišnja sekretarica, slaže se, rekavši: „Mislim da većina muško-ženskih prijateljstava počne dopadanjem ili makar tako što ubedite sebe da vam se dopada jer si ti devojka a on je muškarac, i stvarno ti prija druženje, tako da mora da ti se dopada, zar ne?“
Dakle, šta nam to govori o ljubavi, seksu, muškarcima i ženama? Jeste – u zavisnosti od uzrasta, zrelosti ili stava prema borbi za prava muškaraca – neki muškarci veruju da ih je žena oštetila zato što neće više da se igra kad su joj najednom obznanili da sad žele da počnu da se ljube i pipkaju umesto samo da se druže.
Izraz „frendzona“ postao je prihvatljiv način da se na nekog svali krivica, što očigledno nije pozitivna stvar. Kultura koja okrivljuje žene kad nešto nije po volji muškaraca nije nešto čemu bi trebalo da stremimo leta gospodnjeg 2016.
Ali, znate već, tu je i naravoučenije: ako vam se neko dopada a vi se tom nekom ne dopadate, samo nemojte da odlepite i recite im da više ne možete da se viđate. To je stvarno brz način da pređete na novu avanturu zbog koje ćete se posle kajati.
