Sve fotografije: Aleksa Vitorović

Frižideri su srca i oltari kuhinja. Svo skriveno blago koje naše živote i apetite svakodnevno čini srećnima i sitima je tu: tegle bakinog ajvara, kiselih krastavaca, omiljene marmelade, i nezaobilazne dobre stare pašete za prvu pomoć. Dragi beli sanduci zadovoljstva radosno nam otvaraju svoja vrata u svim trenucima dobra i zla, sa uvek spremnim zalogajima podrške i utehe.

Obišli smo i fotografisali kuhinje i kupatila sing mladića i devojaka i skapirali da su mnogo čistiji i pedantniji od onih iz Engleske. Ovoga puta smo zavirili u njihove frižidere, igrali se detektiva, i pokušali da iz tegli, flaša, i namirnica provalimo kakve su im navike u ishrani, ali i načinu življenja. Usput smo otkrili i nekoliko recepta za prave gastronomske poslastice i naučili da su jaja i ajvar neozaobilazni mobilijar beogradskih frižidera.

PETAR, 31, radi u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“. Bavi se istraživanjima u oblasti obnovljivih izvora energije i skladištenja energije.

– Većinu namirnica kupujem u lokalnom Maksiju. Ne volim da kuvam. Nemam ni omiljeno jelo, ali sve volim da jedem. U frižideru uvek imam bar jednu limenku piva. Roditelji mi ne šalju i ne kupuju hranu, ja odlazim kod njih po hranu, ili na ručak. Voleo bih da u svoj način ishrane mogu da uvedem ta famozna tri obroka kao pravilo. Što se tiče para, trudim se da ne razmišljam koliko mi para ode na hranu, a verujem da svakako nije malo.

NEVENKA, 27, komjuniti menadžerka

– Živim blizu Bajlonija, pa skoknem često vikendom, to mi je postao mini ritual. Preko sedmice svratim po potrebi u hipermarket koji mi je usput sa posla ako znam konkretno šta mi se jede u trenutku, pa kupim da napravim. Volim da kuvam kada imam vremena, i od skoro sam se navukla na pečenu ribu, ne treba mi mnogo da je spremim a jako je ukusno. Obožavam i kapamu, to je starinsko jelo od jagnjetine i zelja, obično se pravi na proleće. Volim kada mi je neko spremi, toliko još nisam vešta.

U frižideru uvek imam pretop (jer sam iz Užica), što i društvo jako dobro zna, pa volim da im udovoljim i često pravim komplet lepinje. Uvek zaluta i neki kozmetički preparat koji mora da se drži u frižideru poput karmina ili maske za lice. I đumbir je uvek tu koji kupim, a nikad ne iskoristim.To je sve što mi moji šalju od hrane, ostalo se ispostavilo da se uvek završi svađom oko vraćanja praznih sudova i tegli, pa smo digli ruke od toga. Od skoro su mi se obroci jako količinski smanjili što se odrazilo i na budžet. Tek sada vidim zapravo koliko hrana puno košta.“

MIHAJLO, reper, producent studia Force Records

– Idem svaki dan u nabavku, uglavnom u male prodavnice u kraju ne znam kako se zovu. Obožavam da kuvam naviše testenine i tradicionalna srpska jela. Bez musake i pavlake ne mogu da živim. U frižideru uvek imam alkohol. U načinu na koji se hranim bih promenio sve. Nije skupo hraniti se zdravo, trošim skoro sve na hranu. Sada mi je prazan frižider jer mi je bilo neko društvo sinoć, pojelo se sve, ogladneli ljudi.

NATAŠA, master slikarstva

– Svakog drugog dana idem u nabavku i to uglavnom u velike supermarkete jer ne kupujem velike količine hrane odjednom. Povrće uglavnom nabavljam na pijaci Bajloni. Najviše volim da kuvam čorbice od povrća ili da spremam ribu. Uvek, ali uvek imam u frižideru crni luk! I jaja, da se nađu! Ponekad mi hranu šalje baba, to je njen način da se brine o meni i da oseća korisno. Po nekim mojim proračunama odvajam izmedju 15 i 18, 000 za hranu. Mislim da se hraniti zdravo ne znači da je i skupo.

ZORAN, 28, gejmer, haker i programer

– Skoro nikad ne idem ja da kupujem namirnice. Ili iscimam sestru kada dolazi da mi kupi zalihe za narednih mesec dana, ili čekam kevu da me poseti, i onda kao Deda Mraz donese paketiće, tačnije džakčinu. Možda ponekad strčim po hleb, blagoslovena bila trafika ispred zgrade u kojoj ga imaju. Stvarno nemam vremena.

Sa druge strane, volim da spremam hranu, ali ni za to nemam vremena. Keva mi pošalje šerpu pasulja ili kilo sarmi i to konzumiram. Posećujem i studentsku menzu. U frižideru uvek imam po pet tegli ajvara i kiselih krastavaca. To mi stalno šalju. Kao i jabuke iz dedine bašte, koje nikad ne pojedem. Uzmite jednu slobodno, bolje nego da istruli. Jogurt je nezaobilazan, pijem ga ko vodu. Novčano, moje prehranjivanje ne ispadne skupo, s obzirom da je sve to uglavnom domaća hrana ili obrok u menzi koji košta oko 80 dinara.

Nevenka, 24, studentkinja

– Uglavnom obavim onu ‘veliku kupovinu’, pa posle samo dokupim namirnice koje zafale dok ne potrošim sve, pa onda Jovo na novo. Metro, Tempo na Adi, Maksiji su uvek opcija za ovo dokupljivanje, a pijaca na Brdu je neizostavna. Ne volim preterano da kuvam, ne volim da prčkam po kuhinji (blago onom ko me oženi – ne), ali sve što spremim ispadne krajnje zadovoljavajuće tako da je to ok.

Radujem se svom grešnom obroku koji je uglavnom nedeljom,tad jedva čekam da zgranem palačinku sa nutelom i malinama. U frižideru se uvek, ali uvek, nađe gomila tegli, jaja, na primer, kečapi i majonezi koji su u suštini postali inventar, čeka se da im istekne rok. Jeste skuplje hraniti se zdravo. Definitivno skuplje od svakodnevnog konzumiranja pasteta, hlebova, salama, mesnih narezaka, krekera, džanka i tih stvarčica.

MARIO, 21, student FDU

– Ne kupujem puno stvari, u nabavci uzimam ono što mi je potrebno za dva-tri dana naredna, jer zbog obaveza retko jedem u stanu, pa se onda sve to pokvari i nastane haos. Kupujem malo, tačno koliko mi treba obično u Shop&Go ili Aromi, a volim da prošetam do pijace na Zelenjaku ili Bajlonija jer su mi blizu, i to uglavnom za neko povrće. Omiljeno jelo mi je burek, a onda to prate paste i bilo šta sa piletinom i spanaćem, a omiljena namirnica majonez! Uvek ga imam u frižideru, uz to sir i alkohol – uglavnom pivo ili vino.

Volim da odem kod mame na ručak, to su uglavnom neki obroci sa mesom i salatama i raznim stvarima, ne toliko zato što ne znam da to da spremim, nego zato što zna da preko dana ne stignem da skuvam, a iskreno, ne znam ni kad stigne ona. Dosta novca trošim na hranu svejedno da li zato što sam van kuće pa moram nešto da jedem s nogu, ili idem u neki restoran u blizini na doručak, ili gledam neki film sa prijateljima pa moram nešto da jedem. Zapravo sad sam shvatio da ja sve pare dajem na hranu.

Ne mislim da je samo hraniti se zdravo skupo, ali – iako zvuči nelogično – kupovati namirnice za jednu osobu je mnogo skuplje nego za celu kuću i to mislim da znaju svi koji žive sami. Tako da je nekad mnogo lakše otići na doručak i kafu za 300 dinara, nego da za 300 dinara jedva kupim jogurt, jaja, viršle i pavlaku, na primer, ako je i to moguće.

JOVANA, 29, grafička dizajnerka i didžej

– Recimo da jednom nedeljno idem u neku obimniju kupovinu, a ovako na svakodnevnom nivou su neke usputne potrepštine. Volim velike hipermarkete jer u njima mogu satima da razgledam i čitam deklaracije na miru i svakako je veći je izbor, ali idem i u lokalne manje prodavnice zbog povoljnijih cena, pogotovo u prodavnice zdrave hrane. U frižideru je uvek obavezna konzerva tunjevine. Nakon porodičnog ručka, mama uvek mora nešto i da zapakuje za poneti. Volela bih da više vremena posvetim pripremi svakog obroka, da više kontrolišem šta i kada jedem. Ovo sad je dosta stihijski. Dosta novca odvajam na hranu, ali bih odvajala i više da sam u mogućnosti, pogotovo na restorane. Zdrava i izbalansirana ishrana, što se kaže, jeste skupa.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu