Mноги, не само лаици, сматрају да Албанија и, нарочито подручје Косова и Метохије, имају највишу укупну стопу фертилитета у Европи, што није тачно.
Стопа фертилитета означава број живорођене деце и требало би, за просту репродукцију, да у просеку износи 2,1 дете по жени, али тренутно у Европи, ако изузмемо Грузију и Турску, таквих земаља нема.
Према подацима из 2016. највишу стопу фертилитета имају Француска (1,92 детета по жени) и Шведска (1,85), док су подручје Косова (1,66) и Албанија (1,54) на нивоу, па и испод европског просека!
На ове стопе фертилитета, у тексту објављеном на сајту „Макроекономије” „Српкиње и Албанке, статистика рађања у Европи”, указује економиста Мирослав Здравковић, објављујући и табелу „Евростата” с подацима за све европске земље.
Србија је с општом стопом фертилитета од 1,46 деце по жени при самом дну ове лествице, али то не изненађује, за разлику од поменутих подручја насељених претежно албанским становништвом.
Јер, као што за „Политику” наводи демограф Горан Пенев, у Албанији је на почетку транзиционог периода (1990) општа стопа фертилитета била 2,96 деце по жени, а на Косову и Метохији 3,59, и по томе је то подручје било с највишом стопом фертилитета у Европи.
Тада је само још у Македонији забележена стопа изнад два детета (2,06), док су на осталим подручјима бивше Југославије оне биле испод нивоа потребног за просту репродукцију (Хрватска 1,68, Србија 1,72…). Деведесетих година прошлог века у свим земљама у транзицији фертилитет је у паду, али реч је о тренду који је започет раније, примећује Пенев и наводи да је стопа рађања у Србији 2001. године била 1,58 (претходно је најнижа забележена 1999. године – 1,41), а у Албанији је истовремено доспела на 2,3 детета по жени. Података за Косово тада (од 1998. до 2010) није било, да би на попису 2011. на том подручју забележена стопа фертилитета 1,99 деце по жени. Исте године у Албанији је регистрована стопа 1,65, а 2016. године – 1,54. У исто време податак за Србију је 1,46, а за подручје Косова и Метохије 1,66 деце по жени. Дакле, на сва три подручја далеко испод стопе неопходне за просту репродукцију становништва.
Чиме се објашњава овако очигледан пад стопе фертилитета у Албанији и на Косову? Горан Пенев каже да се и на овим подручјима некад високог фертилитета очигледно прихватају ниске репродуктивне норме. То се односи и на Босну и Херцеговину, Црну Гору и Македонију.
Стопа фертилитета на Косову и у Албанији се смањује, каже овај демограф, и због укупног побољшања социјалног положаја жене и веће присутности планирања породице и контроле рађања, али и због бољег образовања становништва. На пад стопе утиче и боља здравствена заштита деце. Наиме, ако је здравствена заштита деце слаба, а стопа смртности одојчади релативно висока, онда ће у таквим срединама репродуктивне норме и стопе фертилитета бити више.
Паду фертилитета веома доприноси и исељавање становништва, када са подручја Косова и из Албаније, нарочито у периоду 2000–2016. оно масовно емигрира. Кад је о Косову реч, не исељава се само српско и остало неалбанско становништво, него и албанско, које одлази ка земљама западне Европе, а слично се дешава и са становништвом Албаније.
Пенев упозорава и на то да, с обзиром на масовна исељавања и недостатак правих информација о томе колико је исељених, тешко можемо говорити о поузданим стопама фертилитета. Примећује да су стопе рађања на Косову и Метохији проблематичне и због одсуства података из општина са севера покрајине, у којима живе претежно Срби, али све то не умањује значај чињенице да подручје Косова и Метохије бележи стопе фертилитета далеко испод неопходних за раст, па и за просту репродукцију становништва.
Жене рађају све старије
За разлику од земаља бивше Југославије, поједине државе Старог континента, према подацима Евростата, последњих година су успеле да повећају стопу фертилитета. Док је у периоду 2001–2016. у Србији она смањена са 1,58 на 1,46, у Летонији је повећана за 0,52 детета по жени, у Чешкој за 0,48, у Румунији за 0,37…
С друге стране, према подацима које у „Макроекономији” наводи Мирослав Здравковић, просечна старост жена у Србији приликом првог порођаја у периоду 2000–2016. повећана је са 24,1 на 27,8 година, док је у ЕУ тај просек 29 година, на Косову 26,9, а у Албанији 26 година.
Извор: Политика
