Више од годину дана након приватизације Радио-телевизије Крагујевац (РТК), коју је, заједно са седам других медија, купио контроверзни бизнисмен Радоица Милосављевић, ова медијска кућа је у блокади – програм се не емитује, а новинари су, уместо на терену – у штрајку. Ово није једини случај пропале приватизације у Милосављевићевој медијској империји, коју је, како сматрају поједини познаваоци прилика, овај привредник из околине Крушевца основао да би служио политичким интересима владајуће странке.
Уместо модернизације, Радио-телевизија Крагујевац распродаје своју имовину.
Иако је нови власник Радоица Милосављевић обећао да ће у осавремењивање опреме некада највећег медија централне Србије уложити 150.000 евра у првој години приватизације, ту уговорну обавезу, према речима запослених, крушевачки бизнисмен није испунио.
Целокупан возни парк РТК је распродат на лицитацији, као и део опреме за продукцију, па је, како каже председник Удружења гранских синдиката „Независност” РТК Горан Антонијевић, та медијска кућа доведена на ивицу колапса.
„Више је немогуће да радимо. Немамо возила, камере, немамо тонер, немамо основна средства да бисмо могли професионално да обављамо свој посао, а да не причамо о достојаноству“, каже Антонијевић.
У међувремену су извршитељи пописали и сву преосталу опрему, тако да ће РТК остати без целокупне опреме за продукцију и емитовање, а 67 запослених без својих радних места.
Програм Радио-телевизије Крагујевац не емитује се од марта ове године, када су запослени у овој медијској кући ступили у штрајк, јер им није исплаћено шест плата.
Бивша уредница РТК Гордана Мировић објашњава да је та медијска кућа приватизацију дочекала са високим задужењима, ненамиреним дуговима и хонорарним сарадницима, али да ју је нови власник купио знајући за све те проблеме, као и за број запослених.
„Ми запослени смо очекивали да ћемо те дугове да намиримо као приватни медиј, да ћемо кренути напред и продукцијски, међутим ништа од тога се није догодило. Само смо све више тонули. Дошли смо у ситуацију да месецима не примамо зараде, да нам нису уплаћени доприноси, а од идуће године нам неће бити оверене ни здравствене књижице. Остаје нам велика непознаница каква је судбина свих нас и ове медијске куће“, каже Гордана Мировић.
Осим Радио-телевизије Крагујевац, коју је платио 85.500 евра, Радоица Милосављевић купио је прошле године још седам медијских кућа, од Војводине до јужне Србије.
Овај бизнисмен је од 2009. до 2012. године као кадар Социјалистичке партије Србије (СПС) био заменик градоначелника Крушевца, а медији га повезују и са потпредседником Српске напредне странке (СНС) Братиславом Гашићем, такође Крушевљанином.
Те 2015. године у Милосављевићевом поседу нашли су се још и Радио-телевизија Крушевац, ТВ Панчево, Центар за информисање Нови Кнежевац, ТВ Пирот, ТВ Пожега, ТВ Брус и ТВ Цариброд из Димитровграда.
Након што је за мање од 500 евра преузео Центар за информисање Нови Кнежевац – у оквиру којег су радиле „Новокнежевачке новине“ и ТВ Нови Кнежевац – сви запослени су узели отпремнине, а на врата редакције стављен је катанац који стоји и дан-данас, рекла нам је бивша главна и одговорна уредница „Новокнежевачких новина“ Даница Кнежевић Попов.
„Ми смо 31. августа 2015. године напустили просторије и оне су закључане. Од тада до данас господин Милосављевић се није појавио. Нити је неког контактирао, нити је одјавио постојање ’Новокнежевачких новина’, нити регистрацију Центра за информисање Нови Кнежевац. Ето, то је цела прича“, каже Даница Кнежевић Попов.
Гласила за владајућу коалицију
Ту се, међутим, прича не завршава. Медији су претходних месеци извештавали да је, осим случаја у Крагујевцу и Новом Кнежевцу, један број кућа у власништву Радоице Милосављевића прекинуо рад. Помињале су се ТВ Пожега, ТВ Пирот и ТВ Брус. Контактирали смо све ове медије и речено нам је да у овом тренутку раде.
У незваничном разговору за РСЕ директорка ТВ Брус Светлана Ескић рекла нам је да се програм емитује током последња два месеца, колико је она на челу куће, док за период пре тога она, како каже, не одговара. Уз констатацију да о томе треба да разговарамо са самим власником, остали смо ускраћени и за одговор на питање да ли је Радоица Милосављевић испоштовао уговор по којем би у првој години телевизији Брус требало да исплати 30.000 евра за осавремењивање опреме.
Упркос покушајима, до Радоице Милосављевића нисмо успели да дођемо до закључења овог текста.
Због чега се бизнисмен, који се до 2015. године бавио производњом пластичне амбалаже, одлучио да купи не један, него осам медија, који свакако нису јефтина играчка? За новинарку и чланицу Савета за штампу Тамару Скрозза, нема дилеме:
„Мислим да је циљ био да се од медија направе службена гласила владајуће коалиције. Најочигледније је то било током предизборне кампање ове године, када су се сви ти медији отворено ставили на страну владајуће коалиције и извештавали супротно свим могућим професионалним стандардима“, оцењује Скрозза.
Локални медији били уцењени
Још 2014. године, када је усвојен пакет медијских закона, власт у Србији отворено је ставила до знања да ће протерати јавно власништво из медија, а тај је предлог прихватила и тадашња опозиција. У општу приватизацију ушло се под изговором да ће медији бити заштићени од политичког утицаја уколико се буду финансирали посредством оглашивача и конкурса за пројектно финансирање. Како су у малим срединама приходи од рекламирања мизерни, медијима је остало да пријављују пројекте на општинским натечајима.
У појединим случајевима то је за Милосављевићеве куће било више него исплативо: РТВ Цариброд из Димитровграда је, на пример, добио чак 80 посто новца на конкурсу који је расписала општина. Директор РТВ Цариброд Мирослав Нацков каже за РСЕ да у томе нема ничег спорног.
„Овде желим да напоменем да је реч о општини на чијој територији је у службеној употреби и бугарски језик и значајан део средстава и Општина Димитровград је прошле године наменила значајна средства производњи садржаја на бугарском језику и остваривању интереса бугарске националне заједнице која живи у Димитровграду и ја се надам да ће тај тренд бити настављен и наредних година“, каже Нацков и наглашава да запослени у РТВ Цариброд добијају плате на време, те да је власник испунио обавезе из уговора и уложио први део средстава у модернизацију куће.
Са друге стране, Крагујевац у протекле две године уопште није расписвао конкурсе за пројектно суфинансирање медија. Синдикалиста Радио-телевизије Крагујевац Горан Антонијевић је уверен да је Милосављевић очекивао да ће Град Крагујевац и након приватизације наставити да финансира ту медијску кућу.
Међутим, десило се супротно.
„Не знам да ли је Милосављевић очекивао да и Град Крагујевац да 80 посто пројектног финансирања за медије и да ли ту постоје неке несугласице између Града и господина Радоице. Мени на то личи. Али, ми запослени у РТК заиста нисмо криви ни за шта од тога“, каже Антонијевић.
Проблем са доделом средстава из локалног буџета је превеликој аутономији коју имају локалне власти, оцењује Тамара Скрозза.
„Захваљујући тој аутономији и чињеници да није било неке снажније контроле, локалне власти су само на основу личних политичких преференци додељивале, односно нису додељивале средства“, каже Скрозза, те закључује:
„Мислим да су заправо локални медији били уцењени: или ћете извештавати онако како нашој политици одговара или на следећем конкурсу нећете добити ни динара.“
Контроверзе у вези са ликом и делом Радоице Милосављевића испливале су на површину 2015. године, када се примакао крајњи рок за приватизацију медија у јавном власништву.
Ентертаинмент медиа група која се такође надметала у куповини појединих медија, тада је тврдила да је Милосављевић у бившој СФРЈ осуђиван за кривична дела за која је запрећена казна од пет или више година затвора што би требало да га дисквалификује из надметања.
Он је то демантовао тврдњом да је крајем 1970-их осуђен на свега 16 месеци због прекорачења овлашћења на месту председника Спортског клуба Напредак.
У краткој изјави коју је дао недељнику „НИН“, Милосављевић је подцртао да се не каје због тога што је купио осам медија.
Чини се да данас жале само они који су због пословних потеза крушевачког бизнисмена морали да напусте редакције у којима су годинама радили.
Аутор:
Извор: РСЕ
