Незапосленост је већ деценијама уз сиромаштво, миграције и наталитет највећи проблем неразвијених општина у Србији.
Девастиране општине у Србији су оне са степеном развијености испод 50% од републичког просека.
То су општине: Бела Паланка, Бабушница, Блаце, Бојник, Босилеград, Бујановац, Варварин, Владичин Хан, Власотинце, Гаџин Хан, Голубац, Дољевац, Жабари, Жагубица, Житиште, Житорађа, Kнић, Kрупањ, Kуршумлија, Kучево, Лебане, Љубовија, Мали Зворник, Мало Црниће, Медвеђа, Мерошина, Мионица, Нова Црња, Осечина, Пландиште, Прешево, Пријепоље, Ражањ, Рача, Рековац, Сврљиг, Сјеница, Трговиште, Тутин, Црна Трава.
Крах великих друштвених предузећа и споро прилагођавање људи на промене условили су високу стопу незапослености.
Деценијама у Србији, а посебно у неразвијеним општинама, није подстицана и развијана предузетничка активност.
Образовни систем није прилагођен новонасталој ситуацији у привреди и на тржишту рада.
Људи немају довољно знања и свести о потреби свакодневног учења.
И потенцијалне прилике за самозапошљавање, коришћење различитих домаћих или иностраних фондова за покретање сопственог бизниса, не користе се довољно.
Поготово у мањим и девастираним срединама, људи немају довољно знања о томе и нису довољни информисани.
Пољопривреда и сточарство, такође, нису довољно искоришћене развојне шансе.
Кроз процесе ликвидације или стечаја угасила су се бројна друштвена предузећа у девастираним општинама: фабрике из области текстила, грађевинарства, машинства, прерађивачке индустрије.
Страни и домаћи донатори, Влада Србије преко Националне службе за запошљавање и локалне самоуправе девастираних општина покушавају да подстицајним средствима пруже шансу људима за покретање малих и средњих предузећа.
Због недовољног знања и недостатка информација, незапослени често не аплицирају чак и за бесповратна средства. Житељи девастираних општина имају приступ додатним фондовима за самозапошљавање.
Током 2016. године било је конкурса и подстицајних средстава за самозапошљавање из иностранства, државе и локалне самоуправе. Неки су то искористили.
Према нашем истраживању, велика већина људи, преко 70%, тражи посао или га чека у јавном сектору. Ту већ постоји вишак радника. Зато је неопходно користити могућности које се пружају.
Посао се тражи, а не чека.
Према подацима СИЕПЕ стопа незапослености у Белој Паланци је међу највишима у Србији.
Кроз процесе ликвидације или стечаја угасила су се бројна друштвена предузећа у Белој Паланци: фабрика дечије обуће “Весна“, Будућност, Украс, погон Електронске индустрије, Првог маја из Пирота.
Дуги низ година није било значајнијих инвестиција у Белој Паланци.
Без посла у Белој Паланци је 1.900 људи од укупно 12.501 становника ове општине.
Међу незапосленима велики је проценат неквалификованих људи са само основном школом, по неким подацима и преко 40 %.
Додатно образовање, преквалификације и обуке незапослених, али и помоћ државе очигледно су неопходни како би се овај део Србије економски опоравио, чиме би се значајно смањио и одлив становништва из Пиротског округа где је за само једну деценију, што због повећане стопе морталитета, што због миграције, број становника смањен за чак 13.337 људи.
Без посла је на подручју Беле Паланке је сваки пети радно способни становник, а просечна плата износи око 230 евра.
Неколико стотина нових, производних радних места много би значило у овако тешкој ситуацији.
Слична ситуација је и у осталим девастираним општинама.
Љ.П.
Фото: Н.П.; Љ.К.
(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Бела Паланка. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства)
