• Društvo

    Демографија Градске општине Нишка Бања

     

    Дејан Јовановић, председник Градске општине Нишка Бања, примио нас је у свом врло укусно уређеном кабинету, а затим се, у нашем друштву, прошетао бањским парком. Ево како нам је председник Градске општине, иначе отац троје деце, представио демографију дела територије Града Ниша која обухвата Нишку Бању и околна села.

    „Број становника на територији коју данас обухвата Градска општина Нишка Бања стално опада од шездесетих година прошлог века. Резултати поменуте појаве су јасно видљиви. Село Коритњак, недалеко од Нишке Бање, је пре десетак година остало без иједног становника. У селу Раутово живи седам становника, сви старији од шездесет година. У селу Куновица не живи ни једно дете, тако да су основне школе и у Раутову и у Куновици затворене. Ни једног детета нема ни у селима Банцарево и Равни До. У селу Островица, у свих осам разреда основне школе, има 34 деце. У Лазаревом Селу живи само једно дете.“

    Како је до тога дошло?

    „На нашој територији, остала су пуста, или ће убрзо постати пуста, она села која не поседују инфраструктуру неопходну за пристојан живот човека у 21. веку. Преко атара села Коритњак пролази далековод. Међутим, никада није изграђена трафо-станица и Коритњак никада није електрификован. Према селу Раутово су саобраћајне комуникације врло лоше. Наведено је условило исељавање становника.“

    „У нашој Градској општини, само Нишка Бања и Насеље ,Никола Тесла` имају изграђену канализациону мрежу. Сва остала насеља немају савремену канализацију.“

    Која су демографски најугроженија насеља у Градској општини Нишка Бања?

    „Демографски су најугроженија села која сам већ поменуо, а која се налазе у планинском залеђу Нишке Бање. У самој Нишкој Бањи, Насељу ,Никола Тесла` и у саобраћајно боље повезаним селима, као што је, рецимо, Јелашница, стање је нешто боље. Међутим, депопулација је свуда присутна. Сваке године имамо све мање ученика уписаних у основне школе у нашој Градској општини.“

    На који начин Градска општина делује у циљу поправљања демографске слике Града Ниша?

     „У Градској општини Нишка Бања, популациону и демографску политику схватамо у ширем смислу, не само у делу непосредног подстицаја рађања деце. Сматрамо да сваки грађанин на нашој територији, и у Нишкој Бањи и у забаченим селима, треба да има исте услове за живот. Свако дете треба да има исте услове за школовање, ма где живело.“

    „Да би се становништво задржало у демографски најугроженијим насељима, као и у свим другим насељима, треба обезбедити приступ асфалтном путу, редован јавни превоз, градску пијаћу воду, канализацију, па и савремене телекомуникације, укључујући и интернет. То је начин да се спречи исељавање младог света и да се поправи демографија.“

    „Иначе, могу да истакнем врло леп гест народног посланика Јелене Жарић-Ковачевић, која нам је помогла да представимо проблем Основне школе у Островици амбасади Уједињених Арапских Емирата у нашој земљи. Амбасада нам је помогла новцем у износу од око милион динара, тако да је сада ова школа лепо сређена, у њој се налази нови школски намештај, замењена је грађевинска столарија.“

    „У априлу ове године, први пут смо организовали пријем за труднице из наше општине, а такви пријеми ће постати традиција. Иако је било предлога да се трудницама поклони пакет који се састоји од кухињског посуђа или постељине, био сам одлучан да се трудницама поклони нешто друго – ваучер за спа третман у Нишкој Бањи. Сматрам да су то заслужиле.“

    „У Градској општини постоји комисија за социјална питања која разматра захтеве за материјалну помоћ породица лошег имовног стања, а одлуку о помоћи доноси општинско веће. Увек предност имају породице с децом.“

    Према подацима званичне статистике за прошлу, 2017. годину, Градска општина Нишка Бања има скроман позитиван миграциони салдо, по основу миграција унутар земље, од  +51 становника. Исте године, забележен је негативни природни прираштај од -105 људи. Негативна стопа природног прираштај у Нишкој Бањи износи чак -7,4 промила и нижа је од негативне стопе природног прираштаја становништва у Граду Нишу (-3,6 промила),  а најнижа је од свих нишких градских општина. Имате ли коментар?

    „Бројке које сте ми изнели су катастрофалне. Негативан природни прираштај је присутан у читавој земљи и у читавој локалној самоуправи, а код нас је још израженији. Разлог је у недостатку услова за живот становништва примерених савременом добу у већини наших села.“

    „Код нас девојке са села не желе никако да се удају на селу. Уколико и нађу момка са села, инсистирају да заједнички живот започну у граду. Наведено је сасвим разумљиво. Нико не жели да живи и одгаја децу тамо где нема пута, пијаће воде и канализације.“

    „Општина Сокобања, на пример, има бесплатан јавни превоз на читавој својој територији, те њихова села не остају пуста као наша.“

    „У западним земљама постоји стратегија дигитализације села. У Аустрији, рецимо, није ништа необично да се људи чији је посао везан за интернет (а таквих послова је све више), да се преселе из града у село. Зашто да не? Незагађена животна средина, мир и тишина, сеоско окружење – све то привлачи људе који желе да раде и одгајају потомство. Наравно, аустријска села имају асфалтни пут, линије јавног превоза, квалитетну пијаћу воду, канализациону мрежу, а имају и брзи интернет. Ми смо од свега тога врло далеко.“

    „Треба, ако ништа друго, субвенционисати јавни превоз до удаљених села. Искуство показује да, тамо где постоји аутобуска линија и где постоји школа, да ту село опстаје.“

    Шта бисте поручили читаоцима за крај?

    „Доста смо причали. Предлажем да се мало одморимо у овом делу парка где смо поставили дечије играчке. Имамо и нешто јединствено – у овом мирном делу бањског парка смо поставили клупу за маме, посебно начињену тако да је згодна за пресвлачење и дојење беба.“

    Иначе, седиште Градске општине Нишка Бања се налази у репрезентативној згради која је припадала породици Тодоровић, адвокатима Краљевског дома Карађорђевића.

    Из просторије у којој је данас кабинет председника општине, на своје последње путовање у Француску је 1934. године кренуо Краљ Александар.

    Ниш,  јул 2018. године

    Драгана Костић

    Фото: Љубомир Костић

    (Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ниш. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com