• Gradovi

    DIJALOGOM PROTIV AUTOCENZURE

    20170530_115126Klasične cenzure i otvorenih pritisaka u Leskovcu nema, rekli su leskovački novinari koji su prisustvovali Okruglom stolu “Dijalogom protiv autocenzure“ koji je održan u organizaciji Sindikata novinara Srbije.

    Na skupu koji je održan u Centru za stručno usavršavanje u obrazovanju novinari iz lokalnih i regionalnih redakcija, ali i troje poslodavaca, istakli su da poslednjih godina nije bilo poziva, otvorenih pritisaka ili pretnji.

    Glavni problem medija na jugu Srbije, pa i u Leskovcu, je finansijska održivost.
    Privatizacija je ostavila katastrofalne posledice. Radio Leskovac je ugašen posle 44 godine, a broj radnika na Televiziji Leskovac je drastično smanjen.
    – Umesto nekadašnjih 60 medijskih radnika, danas program Televizije Leskovac realizuje nas petnaestoro – rekao je urednik informativnog programa TV Leskovac Dragan Trajković. – Mi smo najveća redakcija u gradu sa najobimnijom televizijskom produkcijom. Projektno sufinansiranje nije ispunilo naša očekivanja. Mi dobijamo isti novac kao i redakcije koje imaju samo nekoliko radnika, mnogo manji obim programa. To je po meni neodrživo i nepravedno. Mi smo želeli da pomognemo i radnicima koji su ostali bez posla u Radio Leskovcu. Četvoro bivših radnika ove ugašene radio stanice sada radi na našoj televiziji.
    Novinarka televizije K1 Jelena Marković ukazala je na težak materijalni položaj medijskih radnika.
    – Plate su male, sindikata nema. Klasična cenzura nije bilo usmerene prema meni, ali postoji autocenzura.
    Vlasnica televizije 4S i novinarka ovog medija Vesna Stojiljković kaže da su ogromni troškovi medija.20170530_114527
    – Mi mesečno bez plata imamo obaveze prema državi, OFPS-u, Sokoju preko 250000 dinara – tvrdi vlasnica TV 4S. – Nema medijskog tržišta, privreda je u teškoj situaciji, nema novca za marketing. Zato su cene reklama u Leskovcu izuzetno niske. Mesec dana reklamiranja na našoj televiziji, dakle, 30 dana sa 10 emitovanja dnevno, košta manje od 10000 dinara. Jasno je da je to nedovoljno za funkcionisanje televizije. Zato imamo samo troje radnika, uključujući i mene. Jedva sastavljamo kraj sa krajem.
    Vlasnik portala Dnevnik juga Ivan Stojanović kaže da je nov u medijskom biznisu.
    – Ne živim od medija, već od drugih poslova. Novinari koji rade na našem sajtu imaju potpunu slobodu. Sve što zaradimo dajemo za plate i dalje širenje. Plan nam je da “napadnemo“ Niš i budemo tamo jedan od čitanijih portala. Želja nam je da ne budemo samo lokalna, već regionalna medijska kuća.
    Miroslav Mihajlović novinar Dnevnika juga kaže da nema pritiska vlasnika, ali ni mogućnosti da se od novinarstva živi u Leskovcu.
    – Bio sam novinar Radio Leskovca, sada sam na portalu. Nadam se da sam dobio novu priliku zato što je prepoznat kvalitet mog rada. Ali mnoge kolege koje su ostale bez posla na TV ili Radio Leskovcu više nikada nisu našle posao u medijima. I mi radio neprijavljeni, a svesni smo koliko je teško i našem vlasniku. Moram da priznam da što se uređivačke politike imamo potpunu slobodu na Dnevniku juga.
    Vlasnik Radija 016 Jugoslav Tomić izneo je niz kritika na način kako se sprovodio konkurs za projektno sufinansiranje medija u gradu na Veternici.
    – Mi smo 25 godina najslušaniji lokalni radio u Leskovcu. Godinama ne dobijamo ni dinar na konkursima za projektno finansiranje. Prema mojim informacijama gradski čelnici naložili su Komisiji da ne smeju da daju radio stanicama ni dinar, pošto je ugašen Radio Leskovac. Na sudu smo uspeli da poništimo rešenja iz 2015. i 2016. godine, a tvrdim da ćemo na Upravnom sudu dokazati da je i ovogodišnji konkurs bio protivzakonit.
    20170530_114547Na skupu je vođena oštra diskusija između Jugoslava Tomića i novinara Kurira Aleksandra Davinića koji je bio član komisije za projektno sufinansiranje medija. Pale su teške reči i optužbe da će sve biti rešeno na sudu.
    Suzana Stojiljković novinarka televizije “Studio mt“ rekla je da je razočarana medijskom scenom.
    – Sve svoje novinarske bitke sam izgubila. Nemam više iluziju da je moguće nešto ispraviti i poboljšati položaj novinara – ističe Suzana.
    Novinar Večernjih novosti i nekadašnji novinar TV Leskovac Igor Mitić smatra da je privatizacija medija bila velika greška.
    – Umesto unapređenja profesije, napravili smo korak nazad – smatra Mitić. Ugašen je veliki broj medija, novinari su ostali bez posla, a projektno finansiranje se pretvorilo u vid pritiska i kontrole medija. Zbog straha da li će i naredne godine dobiti projekte i budžetske pare, novinari pribegavaju autocenzuri.
    – Novinarstvo je danas na velikoj nizbrdici – rekao je predsednik Izvršnog odbora Profesionalnog udruženja novinara Srbije i član IO SINOS-a dr Milan Petković. – Posle tri godina od donošenja seta medijskih zakona, svedoci smo da su imali katastrofalne posledice. Ugašen je veliki broj medija koji su postojali decenijama. Kao primer Petković je naveo  „gašenje“ dve najveće medijske kuće na jugu Srbije: Radio Niša i Radio Leskovca.
    Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa kaže da joj je izuzetno dragoceno što je od kolega u Leskovcu čula šta su njihovi najveći problemi.
    – Granski kolektivni ugovor, sindikalno organizovanje i naša stalna borba su preduslov da se izborimo za bolji položaj. Poslodavci nisu naši protivnici ili neprijatelji, već partneri na istom poslu. Mi želimo da radimo, ali i da možemo da živimo od tog rada. Pokušaćemo da formiramo sindikat u nekom od leskovačkih medija. Nažalost, posle gašenja Radio Leskovca i privatizacije TV Leskovac, tamo su ugašeni i sindikati. Mi želimo da Vas ohrabrimo da se borite unutar svojih redakcija, da ne podlegnete autocenzuri. U Sindikatu novinara Srbije uvek ćete imati partnera i možete da računate na našu podršku.
    Čabarkapa je rekla u Leskovcu da priča o pristojnim medijima počinje sa pristojnim uslovima rada i pristojnih plata.
    – Tamo gde su zaštićena radna prava, možemo govoriti i o profesionalnim. Ako vam neko kaže: “Napiši šta ti ja kažem ili izvoli izađi“, naravno da tu nema priče o slobodnim medijima, ocenjuje ona. Čabarkapa podseća da je Sindikat više puta upozoravao na tabloidizaciju i tajkunizaciju medija, ali da novinari moraju da imaju obezbeđena svoja radna prava kako bi se bavili svojom profesijom.
    – Sindikat novinara Srbije (SINOS), jedini sindikat u Srbiji član Međunarodne federacije novinara (IFJ) i Evropske federacije novinara (EFJ), poziva kolege da ignorišu zabranu poslovodstva o sindikalnom organizovanju. Zajednička borba za radna prava jedini je način da se izborimo za svoju profesionalnu slobodu. I zato pozivamo kolege da nam se pridruže u zajedničkoj brobi. Nekada moćna, odgovorna i poštovana profesija, novinarstvo se danas uglavnom svodi na propagandnu mašineriju u rukama političara i njima bliskih tajkuna. Sedmu silu nasledili su novinari sa malim i neredovnim platama, nesigurnim statusom i neizvesnom budućnošću, od kojih poslodavci zahtevaju bespogovornu poslušnost, zaključila je Čabarkapa.
    Izvor: SINOS
    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com