• Društvo

    Јужна и Источна Србија – део земље у демографском одумирању

     

    Републички завод за статистику посматра Србију кроз четири велика статистичка региона: Београдски регион који обухвата Град Београд, Регион Војводине који обухвата Аутономну покрајину Војводину, Регион Шумадије и Западне Србије и Регион Јужне и Источне Србије.

    Регион Јужне и Источне Србије чине подручја на простору од Прешева до Смедерева и од Куршумлије до Неготина, или, другачије речено, подручја следећих управних округа: Пчињског, Јабланичког, Пиротског, Нишавског, Топличког, Зајечарског, Борског, Браничевског и Подунавског.

    Републички завод за статистику је ових дана објавио податке о виталним догађајима и унутрашњим миграцијама становништва у 2017. години, укључујући и податке за Јужну и Источну Србију.

    Како нас званична статистика обавештава, на овом подручју је прошле године живело око милион петсто двадесет једне хиљаде људи, а број становника је опао, због негативног природног прираштаја, за око 12 400. Негативни природни прираштај становништва износи 8,1 промила.

    Гледано по окрузима, ниједна средина на Југу и Истоку Србије нема позитиван природни прираштај становништва. Рецимо, Нишавски управни округ је по основу природног прираштаја изгубио готово 2 200 људи, а Подунавски више од хиљаду и по.

    Само две општине су богатије становништвом услед позитивног природног прираштаја – Прешево за 142 становника и Бујановац за 39. С друге стране, Неготин има 536 становника мање због већег броја умрлих од броја живорођених, Пожаревац 455 становника мање, Смедерево 573, а Зајечар 725 становника мање. На Југу Србије је стање још теже. Ниш има негативан природни прираштај становника од 919 људи, а Лесковац чак 1 027. Невелики Алексинац је изгубио читавих 509 становника, Смедеревска Паланка 576, а Књажевац 473.

    Четири општине на Југу и Истоку Србије имају негативни природни прираштај већи од 20 промила (већи од 2%): Жабари, Црна Трава, Гаџин Хан и Бабушница.

    С друге стране, због унутрашњих миграција, Регион Јужне и Источне Србије је изгубио 3 020 становника. На читавом подручју, позитиван миграциони салдо (гледано по миграцијама унутар земље, не посматрајући одсељавање у иностранство) имају Град Ниш у који се доселило 385 становника више него што се одселило, Општина Дољевац која је богатија за 118 људи и Општина Жагубица која има осам становника више. С друге стране, Јабланички округ има 610 више одсељених него досељених, а Пчињски округ 599. Топлички округ има негативан миграциони салдо од 360 људи.

    Општина Бујановац има позитиван природни прираштај од 39 људи, али негативан миграциони салдо од 113 становника. Једино Прешево може да се похвали да је природни прираштај становника (142 душа) већи од негативног миграционог салда (21 становник).

    Општина Дољевац има већи позитиван миграциони салдо од негативног природног прираштаја за 54 особа.

    У Граду Нишу је негативни природни прираштај већи од позитивног миграционог салда за 534 становника, а слично је и у Жагубици – разлика је чак 164 становника.

    Све остале локалне самоуправе на Југу и Истоку Србије имају истовремено и негативан природни прираштај и негативан миграциони салдо становништва.

    Наравно, уколико бисмо обухватили и међународне миграције становништва, слика би била далеко неповољнија.

    Где одлазе становници с Југа и Истока Србије? Према подацима званичне статистике, имиграциона подручја у Србији (с позитивним миграционим салдом, опет посматрајући само унутрашње миграције) су, на Југу Србије, Град Ниш и Општина Дољевац. И заиста, и непосредним увидом се може приметити да је подручје од Нишке Бање, па низ Нишаву и Јужну Мораву до нишких села Трупале и Поповац, густо насељено. Тако је и у долини Јужне Мораве од Ниша до дољевачког села Пуковац.

    Међутим, у ово подручје је досељен мањи део становника који се исељава с Југа и, нарочито, с Истока Србије. Најистакнутија имиграциона подручја у Србији су градске општине Града Београда које обухватају периферне делове Београда и приградска насеља – Палилула у Београду, Гроцка, Вождовац, Раковица, Нови Београд, Земун, Сурчин, Обреновац, Барајево, Сопот, Младеновац. На њих се наслањају локалне самоуправе које нису далеко од Београда – Панчево, Уб, Пећинци и Рума. Град Београд има позитиван миграциони салдо од 6 437 душа.

    Други центар досељавања становништва Србије је Град Нови Сад и суседне општине Бачки Петровац и Темерин. Јужнобачки округ има око 1 800 више досељених него одсељених.

    У много мањој  мери, становништво се досељава и у Крагујевац, Јагодину и неколико суседних општина, а мањи позитиван миграциони салдо постоји и у Суботици, Чајетини и Новом Пазару и још неким мањим локалним самоуправама.

    Очигледно је да се простор Јужне и Источне Србије демографски празни, а да становништво тежи Београду и Новом Саду.

    Узроци наведене појаве су врло сложени, али указали бисмо на један детаљ који би могао да буде део објашњења исељавања становништва и негативног природног прираштаја Југа и Истока Србије.

    У Граду Нишу, у који се, још увек, више становника досељава из других делова Србије него што се из њега исељава, живи око 257 хиљада људи. Према подацима које смо добили од Фонда ПИО, у Граду Нишу има нешто мање од 88 хиљада осигураника пензијског и инвалидског осигурања. (Број осигураника је, иначе, прошле године порастао. Претходних неколико година је био око 85 хиљада.)

    С друге стране, у Граду Нишу има око 61 700 пензионера, а број пензионера има тенденцију раста. На једног пензионера долази само 1,42 запослених, рачунајући и приватне предузетнике и осигуране пољопривреднике!

    Од укупног броја становника Ниша, само око 34% су запослени, а чак око 24% су пензионери. Осталих 42% су незапослени, деца, ђаци, студенти и издржавана лица.

    Стање у другим срединама на Југу и Истоку Србије је још неповољније.

    Какав се наталитет и какво механичко кретање становништва може очекивати у средини у којој само једна трећина становништва привређује?

    Драгана Костић

    Фото: Љубомир Костић

    (Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ниш. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

     

     

     

     

     

     

     

    Ниш, 30. јун 2018. године

     

     

     

     

    Драгана Костић

     

     

     

     

     

     

     

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com