• Gradovi

    Kalendar poljoprivrednih radova za mart

    PRVI SETVENI POSLOVI

    Smena godišnjih doba primjećuje se u vremenu i prirodi, iako se ona ne događa odjednom.

    Naš narod slika ovaj mesec kao staru babu koja ima nepredvidivu ćud i vrlo lako menja mišljenje.

    Naši krajevi imaju pretežno umereno kontinentalnu klimu (iako imamo područja i sa mediteranskom, ali i područja sa planinskim tipom klime), koja se odlikuje uglavnom blagim prelazima iz jednog u drugo godišnje doba, a ti prelazi su ipak najnestabilniji tokom marta.

    U ovom periodu naše područje se često nalazi pod uticajem ciklonske aktivnosti iz zapadnog Sredozemlja, zatim prodora hladnog vazduha sa područja Karpata.

    Zbog ovakvih situacija mart karakteriše vrlo promenljivo vreme.

    Sunčane i relativno tople dane vrlo brzo smjenjuje kiša, a često i susnežica i sneg, dok tople južne vetrove smenjuje hladni severac.

    Krajem marta pojavljuje se period veoma toplog vremena, a za vreme stabilnih vedrih dana jutra su hladna s mrazevima, a poslijepodneva vrlo topla, pa razlika između minimalne i maksimalne temperature bude i po dvadesetak stepeni.

    Mart je jedan od suvljih, ali i jedan od najvjetrovitijih mjeseci u godini, a u drugoj polovini ponekad se beleži i poslednji sneg.

    Ratari u martu nastavljaju prihranjivanje ozimih usjeva azotnim đubrivima.

    Siju se jari usevi – pšenica, zob, raž i ječam, ako to nije učinjeno tokom prethodnog meseca.

    Ove godine februar nije bio za bilo kakve setvene radove pa s pravom treba očekivati da će se ovaj posao završiti do kraja marta.

    Jari usjevi će se ovog proljeća sigurno naći na većim površinama nego što je uobičajeno jer su jesenas mnoge obradive površine planirane za setvu strnih žita ostale nezasijane i dobro bi bilo da se na njima nađu jara strna žita.

    Polovinom marta počinje setva jare grahorice, jarog stočnog graška i jare uljane repice.

    Setva jarih usjeva treba da se obavi u ovom mesecu, a ne u sledećem, jer se osjetno smanjuju prinosi.

    Treba da se nabavi seme, đubriva i sredstva za zaštitu za useve koji se siju u aprilu i maju.

    Ako ozimi usevi nisu prihranjeni, prihranjuju se sada, u vreme bokorenja.

    Poljoprivredni stručnjaci kažu da je ovo pravo vreme za uzimanje uzoraka za hemijsku analizu zemljišta.

    Povrtari u martu nastavljaju na otvorenom polju setvu ranih proletnih useva: mrkve, peršuna, paštrnjaka, rotkve, rotkvica, spanaća, graška, lukova.

    Sade se lukovi, ren, salata, kelj, kupus, keleraba.

    Mrkva klija i niče na temperaturi tri-četiri stepena, za tri do šest nedelja. Sije se od početka marta do početka juna, zavisno od cilja i uslova proizvodnje – navodnjavanja.

    Tako isto može da se sije i rotkva.

    U zaštićenom prostoru za proizvodnju rasada za srednjeranu proizvodnju siju se kupusnjače, plavi patlidžan, krastavac, a za kasnu paprika.

    Siju se i celer, salata, paradajz, praziluk.

    Već uveliko se beru spanać, mladi crni luk i jesenja salata. Krajem marta počinje direktna setva cvekle i paprika.

    Oprez u ishrani

    Stočari u martu moraju da budu oprezni sa ishranom stoke. U nizijskim krajevima jagnje se ovce i tom poslu treba pokloniti odgovarajuću pažnju. Ovce se često jagnje noću ili rano u zoru pa po mogućnosti treba dežurati. Ovcama poslije jagnjenja treba dati mlak slankast napoj od mekinja i najkvalitetnije sijeno. Ovcama, i drugim preživarima, treba davati stočnu so, koja se najčešće prodaje u obliku čvrstih komada u kojima su uz kuhinjsku so i drugi korisni mineralni dodaci. I u ovom mjesecu često se tele krave pa treba sa njima postupati oprezno. U jednom uglu, prethodno očišćenom, treba prostrijeti čistu slamu. Pri teljenju poželjno je da prisustvuju iskusna lica koja će pomoći ako dođe do nekih komplikacija. Proverite na vreme broj telefona dežurnog veterinara koji može zatrebati. Kada se krava oteli, pupak treba obavezno dezinfikovati u jodnoj tinkturi, a oteljenoj kravi dati mlak napoj: vodu u kojoj su razmućene najkvalitetnije mekinje. U jasle se stavlja najkvalitetnije seno. Ako tele treba da sisa, dovoditi ga na podoj svaka tri sata, ili ga ostavljati kraj krave da sisa po volji. Posle zimske ishrane stoku treba dovesti u dobru kondiciju. Posebnu brigu posvetiti izbalansiranoj ishrani. Stoku ne ispuštati na ispašu i čuvati je od prehlade jer se počinje linjati.

    Voćari i vinogradari u martu podižu matičnjake vegetativnih i generativnih podloga, rastila i zasade voćnjaka. Završava se rezidba jabučastih i koštičavih voćnih vrsta. Suzbijaju se korovi u voćnjacima i obavlja međuredna obrada oranjem. To je veoma važan posao jer vegetacija uveliko kreće i teba se pobrinuti da korov bude blagovremeno uništen kako ne bi korisnim biljkama trošio dragocjenu hranu. Obavlja se skraćivanje okulanata u rastilu, te podmlađivanje i prekalemljavanje voćaka.

    Orezuju se kupine i maline i izvodi plavo prskanje breskve i kajsije. U rasadniku i voćnjacima obavlja se prihranjivanje. Posađene sadnice se prekraćuju.

    U vinogradu se utvrđuje broj izmrzlih okaca. Kalemi se na zrelo. Obavlja se stratifikacija kalemova i sade se kalemovi vinove loze. Ogrću se mladi čokoti i uklanjaju površinske žile. Stajnjak i mineralna azotna đubriva rasturaju se po vinogradu. Vrši se rezidba vinograda na zrelo. Treba skinuti staru koru sa čokota. Obavlja se duboka obrada zemljišta u redovima i između njih. Popunjavaju se prazna mesta u vinogradu.

    U vrtu i na okućnici sadi se ukrasno drveće i grmlje. Korovi pored puteva pršću se herbicidima. U drugoj polovini meseca treba okopavati ili odmotavati ruže i propisno ih orezati. Ukrasno drveće i grmlje koje nije orezano u prošlom mjesecu, što prije orezati. Svi koji sakupljaju ljekovito bilje kreću na posao. Kucnuo je njihov čas. Vreme je za hrastov lišaj, podbjel…

    Piše: Petar Ilić, zamenik glavnog i odgovornog urednika „Poljoprivrednog kalendara“

     

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com