Najznačajniji i običajima najbogatiji hrišćanski praznik kod Srba je Badnji dan.– Ne valja bos ići po slami, jer će ukućane boleti noge, zato se odmah posle izuvanja navlače čarape na noge.
– Kada ukućani poležu, baba ili neka druga starija žena zabode nož u vrata iznutra ili stavi glogov kolac iza vata i na njega obesi malo luka da bi se ukućani sačuvali od uroka, veštica i nečistih sila.
– Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži natrag, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.
– Na ovaj dan žene bi trebalo da zaklapaju grebene, jer će se tako zverima zatvoriti usta.
– Na Badnji dan i Božić ne valja da se vatra na ognjištu raspiruje duvanjem, da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne nadima od trave. Umesto duvanja, vatra se raspiruje lisnatim granama.
– Na Badnji dan uveče se stoka se pospe solju, žitom i projom da bi se sačuvala od čini.
– Posle večere poređaju se sve kašike uza zid po starešinstvu, pa čija preko noći padne, taj će umreti dogodine.
– U nekim ovčarskim krajevima, čobanin na Badnji dan nosi pod jezikom kamičak, jer će se vuku tako skameniti vilice ako se približi stadu, pa neće moći da kolje ovce.
– Ako na Badnji dan bude oblačno, biće rodna godina.
– Ako se na Badnji dan nakupi dosta pepela na badnjaku koji gori na ognjištu, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.
– Ako varnice iz badnjaka iskaču same iako niko ne džara po vatri, veruje se da će biti dosta meda.
Evo šta bi trebalo da se nađe na trpezi za Badnje veče
Ovom praznovanju posvećena su tri crvena slova u crkvenom kalendaru, pa i četvrti dan, Badnji dan, jer mu prirodno prethodi. Velikom prazniku prethodi i velika priprema oličena u četrdesetodnevnom Božićnom postu.
Važan smisao Badnje večeri, kao praznika koji je posvećen porodici, bilo je okupljanje sve čeljadi na posnoj trpezi, najčešće na podu.
Osim toga, interesantno je da je za večeru pripreman neparan broj posnih jela, što, kako se verovalo, ima veze sa kultom predaka.
Trpeza se spuštala na pod jer se smatralo da će tako biti najbliža dušama pokojnika. Zato je večera proticala u miru i tišini, a ako je ko i bio zavađen, Badnjeg dana se morao obavezno izmiriti.
Neki običaji su se u međuvremenu prilagodili vremenu i mestu u kojem živimo, te se danas ne praktikuje večera na podu, već sa stola ispod kojeg je prostrta slama.
Jelovnik za Badnje veče ponavlja se iz godine u godinu i gotovo nikada se ne menja. Od jela, na stolu, pored hleba i soli, treba da se nađe i riba pržena na ulju, presan kiseo kupus preliven uljem, rezanci s orasima, turšija, med, vino i pasulj (obično prebranac).
Svaki deo ove praznične posne trpeze ima svoju simboliku. Badnjačka pogača simboliše samog Gospoda Isusa Hrista („Ja sam hleb živ, koji siđe sa neba; koji jede od ovog hleba živeće va vijek; i hleb koji ću ja dati za život svijeta“ – Jovan 6,51).
Riba, kao i hleb, simboliše Gospoda Isusa Hrista, jer na grčkom jeziku, preko koga su naši preci primili hrišćanstvo, riba je IHTHIS, a to je skup inicijala Isusa Hrista.
So simboliše silu božansku, koja čuva delo božje, kao što so čuva hleb i ribu od plesni i truleži.
Vino predstavlja krv Spasiteljevu kojom je On na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske, dok med simboliše sladost večnog života.
Pored toga, na sto se postavlja božićna sveća i sito ili tepsija u koju domaćica stavlja četiri velike rumene jabuke, žito, kukuruz, novac, suve šljive i orahe. Sve to simbolično predstavlja želju za berićetom i dobrim životom u kući.
Pravoslavni vernici u Srbiji danas slave Badnji dan kada se u hramovima i domovima pale badnjaci i služe povečerja uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića.
Na Badnji dan pravoslavci odlaze u šumu po hrastovo drvo badnjak koje se uveče pali na kućnom ognjištu, kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.
Pod kuće posipa se slamom da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se po predanju rodio Hrist.
Božić je porodični praznik i slavi se u kući. Smatra se da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svadji, trebalo da se pomire i oproste uvrede.
Na Badnji dan patrijarh Irinej služiće u 16 časova čin osvećenja badnjaka ispred crkve Svetog Save.
Patrijarh će posle toga služiti praznično bdenije u kripti Svetosavskog Hrama, navedeno je na sajtu Slova ljubve, radija Arehiepiskopije beogradsko-karlovačke.
Patrijarh Irinej je u Božićnoj poslanici pozvao na praštanje i pomirenje narode sa prostora bivše Jugoslavije.
Ukazujući na značaj božićnog praznika, patrijarh Irinej je naveo da je „Hristos došao kao Spasitelj svih naroda“ ali da „radost darovanog nam spasenja zajedno možemo doživeti samo kroz medjusobno praštanje i izmirenje“.
„Imajući ovo u vidu, duboko žaleći i saosećajući sa srpskim i svim ostalim žrtvama nesrećnih ratova na prostoru Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, molimo se novorodjenom Bogomladencu, Darodavcu svakog mira, da se mir konačno useli u naša srca, da oprostimo jedni drugima jer je i Gospod oprostio nama sagrešenja naša“, rekao je patrijarh Irinej.
„Jedini način da se oslobodimo robovanja prošlosti i dnevno-političkim interesima jeste praštanje i pomirenje na koje pozivamo sve narode sa kojima smo nekada živeli u jednoj državi“, poručio je patrijarh Irinej.
Patrijarh Irinej je „duhovnu decu“ SPC pozvao na medjusobno razumevanje, ljubav i praštanje.
„Čuvajmo se teških i neoprezno izgovorenih reči, imajući na umu da društveno okruženje u kome živimo stvaramo upravo rečima“, naglasio je poglavar SPC.
On je naveo da „blaga reč leči, gruba reč povredjuje“, a da su „rane od reči često grublje i od fizičkih rana“.
„Ukoliko vidimo da nam bližnji nanosi nepravdu, postupimo po jevandjelskom načelu, razgovarajmo sa njim, čineći sve što je u našoj moći da dobijemo brata svoga“, naglasio je patrijarh Irinej.
Patrijarh Irinej se u poslanici osvrnuo i na Kosovo i Metohiju navodeći da se Srbima na Kosovu oduzima čak i osnovno pravo na život dostojan čoveka, kao i da sloboda za srpski narod i sve druge nije moguća u „samoproglašenoj lažnoj državi Kosovo“.
On je naveo da to dokazuju i „uvodjenje zloglasnih taksi“ na srpsku robu, „stalne pretnje, hapšenja, osnivanje takozvane kosovske vojske, čiji je cilj dalje zastrašivanje i konačni izgon svih Srba“ sa Kosova.
„Ponovo ističemo da je za nas pitanje Kosova i Metohije, izmedju ostalog, pitanje opstanka našeg naroda, sveštenstva, monaštva, i naročito, naših drevnih svetinja, bez kojih ne bismo bili ono što jesmo“, rekao je patrijarh Irinej, navodeći da su one prvenstveno mesto liturgijskog sabiranja naroda.
SPC smatra, naglasio je patrijarh Irinej, da je jedan od bitnih preduslova za rešenje problema na Kosovu „izgradnja društva zasnovanog na vladavini prava, u kome ljudi različitog porekla mogu da žive u miru, uz punu zaštitu i poštovanje svačijeg verskog, kulturnog i narodnog identiteta“.
„Govoriti o trajnom rešenju problema na Kosovu i Metohiji bez uvažavanja ovih preduslova značilo bi prihvatiti ratno i poratno etničko čiščenje kao svršen čin i odbaciti sve vrednosti na kojima, bar načelno, počiva hrišćanska Evropa, ali i čitav svet“, naglašeno je u poslanici koju u ime SPC njen poglavar tradicionalno upućuje na Božić.
Badnji dan u severnoj Kosovskoj Mitrovici
Pravoslavni vernici sa severa Kosova rano jutros otišli su u obližnje šume da poseku badnjake i tako su započeli obeležavanje najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića.
U automobilima sa srpskim trobojkama i uz zvuke sirene oglasili su da u svoje domove donose badnjake.
Gradjani koji nisu išli u šumu na Trgu cara Lazara mogu kupiti badnjake i druge praznične djakonije.
U organizaciji Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica planirano je lomljenje česnice u kojoj su dukati za decu, a biće priredjen i prigodan program.
Paljenje badnjaka počeće u 16 časova u portama crkava na severu Kosova.
Izvori: opanak.rs/Kurir/Novosti dana/Beta
