Услов да би неко био преведен из једне у другу категорију је да му се укине инвалидска пензија јер је на контролном лекарском прегледу утврђено да нема више потпуног губитка радне способности

Ђорђе П. из Беле Паланке, 79-годишњи инвалидски пензионер с примањима од 23.650 динара месечно, чуо је, каже, ових дана, да је још пре 14 година могао пензијском фонду да поднесе захтев за старосну пензију. Односно да с инвалидског пензионера пређе на старосног. Управо у часу када је напунио 65 година, имао 20 година радног стажа и када је законски стекао услов за редовну пензију.

Лекар опште праксе код кога одлази на контролу, скренуо му је, каже, пажњу на ову могућност, па се Ђорђе после дугог распитивања, јавио „Политици” да види каква су заиста његова права.

– Добијао сам половичне и контрадикторне одговоре. Инвалид сам треће категорије. Јавна је тајна да је Даница Драшковић, супруга Вука некада примала инвалидску, а сада старосну пензију. Има их сигурно још. Па зашто не бих могао и ја, ако постоји таква законска могућност – пита овај пензионер.

Примања која му стижу су минимална па би му, истиче, и те како значило да може да добије већу пензију, али му није јасно да ли ће до краја живота ипак примати инвалидску. И како то неко има право да после инвалидске пензије постане старосни пензионер, а неко не.

Уколико би то законски било могуће, он се интересује и да ли би то значило, да би он ретроактивно могао да потражује од пензијског фонда да му се исплате све те пензије од 65. године до данас.

Упитани да ли заиста постоје двоструки аршини, па неки пензионери могу законски да буду преведени у старосне, а неки довека остају у истом статусу, у Фонду за пензијско и инвалидско осигурање, кажу, да нема двоструких стандарда и да је Закон о ПИО јасан.

Одредбама Закона о ПИО није предвиђено да корисници инвалидске пензије, када напуне године живота потребне за остваривање права на старосну пензију, могу да постану старосни пензионери. Међутим, уколико се деси да инвалидском пензионеру пензија у међувремену буде укинута, јер је на контролном прегледу констатована промена у здравственом стању, односно утврди се да нема више потпуног губитка радне способности, нема сметњи да он оствари право на старосну пензију када испуни за то законом прописане услове.

Пензија, и инвалидска и старосна, јесте лично право чија висина зависи од укупно остварене зараде и навршеног пензијског стажа осигураника, кажу у ПИО.

Међу европским земљама, извесно је да Србија има далеко најригорозније услове за одлазак у инвалидску пензију, поготово после открића да су се до 2003. године ове пензије делиле и шаком и капом.

Изменама Закона о ПИО услови су максимално пооштрени како се не би поновила ситуација да је уз лепу надокнаду појединцима у ПИО фонду било могуће добити пензију, а да неко није био ни болестан, а не инвалид. То су службе ПИО фонда убрзо откриле и санкционисале, после чега више није било продукције инвалидских решења.

Закон је изричит, право на инвалидску пензију може да добије само онај код кога се утврди потпуни губитак радне способности, а при томе се тај губитак не односи на посао, радно место или квалификацију коју осигураник има, већ на општу радну способност.

Пооштравање услова за инвалидске пензионере дало је одмах позитивне резултате. Међу онима који су од 2003. године добијали решење готово сваки трећи је био са тешким обољењем система крвотока, а након овог најучесталијег узрока инвалидности, следе тумори, душевни поремећаји, болести мишићно-коштаног система и везивног ткива.