У потрази за животним причама о злоупотреби интернета, дошли смо до врло занимљивог саговорника – Драгана Лазаревића, реномираног адвоката из Сврљига.
„У својој десетогодишњој адвокатској пракси“, каже наш саговорник, „имао сам додира с више различитих случајева злоупотребе интернета које су завршиле на суду. Имао сам прилике, на пример, да браним окривљеног који је интернет користио за грубо вређање права интелектуалне својине, а на штету програмерских кућа из иностранства. Зашто бисте скуп и квалитетан рачунарски програм за, рецимо, пројектовање грађевинских објеката, купили од фирме која је тај програм осмислила и развила, када, истовремено, имате понуду да пиратску верзију истог програма купите много јефтиније? Понуду пиратских верзија рачунарских програма, наравно, наћићете на интернету.“
„На интернету се обављају и очигледне преваре. Већ је у кривично-правном жаргону присутан појам ,нигеријска превара`. Није реткост да из неке егзотичне земље добијете мејл на лошем српском језику у коме се објашњава да је некоме потребна релативно мала сума новца (рецимо петсто или хиљаду евра) како би извршио милионску трансакцију. Од примаоца мејла се тражи помоћ да се таква велика трансакција новца обави јер је земља из које му пишу захваћена ратом или немирима. Од примаоца мејла се тражи да уплати поменуту мању суму новца на одређени рачун у страној банци, а обећава му се награда – одређени проценат суме која треба да се ,спаси` из земље у немирима. Наравно, ко уплати новац како му је тражено, одмах може да сматра да је жртва преваре и да се опрости од уплаћене суме.“
„Ма ко би насео на тако нешто?“, пита се гласно ваш извештач.
„Такве преваре, на жалост, често успеју. Прошле године је Народна банка Србије била жртва преваре на интернету; преварена је за 175 хиљада евра.“
Јасно је да је интернет који се служе свакојаки преваранти, шверцери, утајивачи пореза и други преступници чији је циљ остваривање новчане или друге материјалне користи.
Жртве оваквих превара могу бити, наравно, и деца. Нарочито су у том смислу угрожена малолетна лица која самостално располажу новцем.
Седамнаестогодишњак који је на поклон за рођендан добио неколико стотина евра, може бити, помоћу интернета, преварен да новац уплати како би, рецимо, помогао становнику неке егзотичне земље да добије своје милионе вредно наследство блокирано у некој страној банци.
Не треба бити посебно наиван, па на интернету наручити маркиране патике или фармерице по цени нижој од тржишне.
Питамо нашег саговорника о злоупотреби интернета која није предузета из користољубља.
„Могу, из своје адвокатске праксе, да издвојим и такве случајеве. Пре неког времена, јавила ми се оштећена Милка из Ниша. (Наравно, измишљено име жртве, у стварности се оштећена сасвим другачије зове и из другог је места.) Госпођица Милка, млада и лепа жена ведрог духа, била је у страственој љубавној вези с једним својим суграђанином, али је живот имао друге планове, па се са својом љубављу раставила.“
„Бивши Милкин момак је, из чисте осветољубивости, искористио заједничке интимне фотографије и видео снимке и представио их на сајтовима са сличним неприличним садржајима. Притом, није се бавио никаквим уценама, није тражио од Милке новац или било шта друго. Једноставно, желео је да је увреди.“
„Повређена Милка подноси кривичну пријаву и поступак против кривца тече. Међутим, нема механизма да фотографије и видео снимци буду уклоњени са интернета! Милка мора сама да претражује интернет сајтове са свакојаким гадостима и појединачно захтева, тамо где пронађе материјал који се на њу односи, уклањање истог. Што је најгоре, интернет сајтови преузимају један од другог материјал и врло је тешко похватати где је све која фотографија или видео запис отишао.“
„Иначе, кривац за наведено је поступио врло перфидно. На заједничким фотографијама и видео записима, Милкино лице се јасно види, а лице њеног љубавника је замагљено.“
„Тек суочен са судским поступком и могућом затворском казном, бивши Милкин љубавник почиње да се понаша примереније, па сам нуди помоћ и обавештава интернет сајтове којима је послао недолични материјал да треба да уклоне исти. То му је, вероватно, помогло да буде осуђен на условну казну и да од њега не буде тражена новчана одштета.“
„Да ли су починилац и жртва пунолетни?“, питамо.
„У овом случају се ради о одраслим особама. Има примера да су починиоци или жртве сличних злодела малолетници. Тада је ствар много озбиљнија. Пунолетни починилац сличног кривичног дела у коме би жртва била малолетна, готово је сигурно да би завршио у затвору на неколико година.“
Ето поуке за наше читаоце, и оне с преко и оне с мање од осамнаест година. Не играјте се интернетом, а, нарочито, не играјте се својим осећањима и интимом на интернету. Биће вам жао, ма у каквој улози се у томе нашли.
Драгана Костић
Фото: Љубомир Костић
(Израду овог медијског садржаја суфинансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
