Заштита деце на интернету је изузетно важна и у породичном окружењу.
Подразумева физичку, психичку и моралну заштиту и безбедност малолетних лица током обављања свакодневних активности на интернету, као што је претраживање информација преко безбедних претраживача, сурфовање, четовање, коришћење друштвених мрежа, онлине игрице и слично.
Неопходно је да заштитимо своју децу од непримерених садржаја, негативних ефеката и ситуација које могу да се десе у том виртуелном свету.
Ево неколико савета који могу помоћи родитељима да кроз разговор са сопственом децом утичу на већу безбедност у овом виртуелном свету:
• Важно је да сви у породици користе претраживаче који имају своје заштитне системе, као што су ГGoogle Chrome, Mozilla Firefox, Opera, Internet xplorer. . Ови претраживачи континурано раде на обезбеђивању безбеднијег онлајн окружења, јер се број корисника свакодневно повећава, а са тим бројем безбедност је све више угрожена.
• За отварање профила на друштвеним мрежама неопходно је указати деци да је потребно да имају одређен број година. Већина друштвених мрежа наводи 13 година као доњу границу календарског узраста за отварање профила, управо због тога што се степен личне безбедности повећава са годинама и у онлајн окружењу. Деца треба да буду оспособљена да се колико толико старају о својој безбедности и у онлајн окружењу.
• Наши профили би требало да су безбедни на било којој друштвеној мрежи. Информишите се на које све начине можете да обезбедите како своје тако и профиле ваше деце. Свака друштвена мрежа даје могућност пријаве непожељних порука и блокирања. У разговору са децом неопходно је указивати да у ситуацијама које су им непознате и узнемирујуће обавезно потраже помоћ од старијих чланова породице. Мада и поред чињенице да је профил на некој друштвеној мрежи осигуран од јавног увида, треба децу саветовати да имају на уму да пријатељи наших пријатеља без проблема и у овим ситуацијама могу посматрати наше профиле и преузимати податке. Управо због овога сваки профил се може наћи у небезбедном окружењу.
• Једном објављена фотографија или реченица (статус, коментар) на некој друштвеној мрежи не може да се трајно избрише. Може се наћи у претрагама чак и после уклањања. Важно је указивати деци и на ову чињеницу, а заједничке консултације око тога шта може да се објави на интернету у великој мери смањује могућност злоупотребе постављених статуса или фотографија.
Kако би се деца заштитила, важно је да пазе и коме све шаљу своје фотографије. Њих треба слати само особама којима верујемо, мада је најбоље када се деца консултују са родитељима или старијим укућанима о томе колико је безбедно то што планирају да ураде.
• При четовању и слању брзих порука деца треба да користе веб-сајтове за младе, најбоље оне које имају некога ко надгледа садржај четовања, како би били безбеднији. Имајте у виду да је мало оваквих сајтова, зато указујте деци да буду опрезна у електронској комуникацији и давању информација.
• Зашто није добро слати поруке, фотографије, снимке или други материјал који некоме може нашкодити? Зато што оваква комуникација ставља појединца у небезбедну ситуацију, која лако може да склизне у дигитално насиље.
• Децу треба научити како да одбију и блокирају поруке непознатих особа. Свака друштвена мрежа даје могућност блокирања и одбијања комуникације са непознатим особама. Истражите заједно са децом како одбити и блокирати непознате особе.
• У разговору са децом неопходно је указивати и на то да се могу наћи у ситуацији да непознате особе хоће да успоставе било какав контакт са њима, јер иако профили нису јавни, свако може да пошаље поруку свакоме.
• Деца често не размишљају о томе да ли особе које не познају треба да буду њихови пријатељи. Наравно да не. Ово правило је важно за безбедност на интернету. Продискутујте са децом о томе. Важно је истицати у разговору са децом да не прихватају састанке са непознатим особама, јер они не могу никако бити другови вашој деци, напротив, могу се наћи у веома опасној ситуацији, па је важно да и ви знате ко покушава да успостави контакт са вашим дететом, јер можда је потребно пријавити узнемиравање полицији.
• Последњих година све популарнији су ,,изазови’’ на друштвеним мрежама. Деца, не размишљајући о последицама и зарад пријатељства са вршњацима, често се одлуче да испуне задатак кроз ,,изазов’’. И овакве ситуације могу детету нарушити безбедност на интернету. Зато је најбоље не прихватати ,,изазове’’.
• Kако би сви у породици били безбедни, са децом треба разговарати и о томе колико је важно да не размењују праве адресе и бројеве телефона током било каквог четовања, јер неко може то злоупотребити и дете, као и целу породицу, ставити у небезбедну ситуацију.
Децу треба саветовати како би им безбедност на интернету била што већа да је важно и то да не објављују информације о друговима и другарицама и драгим особама, да не преузимају фотографије и документа од непознатих особа и да обавезно овакве ситуације пријаве родитељима.
• Kомуникација путем веб камере треба да је фокусирана само на нама познате особе, а када је не користимо, пожељно је да буде искључена како се не би нашли у некој ризичној ситуацији да нас неко снима, и да те снимке поставља јавно.
• И наравно, уколико ништа не радимо на интернету, нема потребе да смо конектовани нон-стоп.
Безбедност је најважнија, и у разговору са децом неопходно је указивати да се не устручавају да затраже помоћ од родитеља или неке друге особе у коју имају поверења како би повећали своју безбедност у онлајн окружењу.
Због великог броја пријава које је Национални контакт центар за безбедност деце на интернету примио, а које су се односиле на „хаковање“ налога на друштвеним мрежама тј. приступање нечијем налогу без дозволе власника, одлучили смо да скренемо пажњу на важност јаких лозинки.
До неауторизованог приступа нечијем налогу долази, када друга особа користи пропусте у подешавањима приватности налога, смањен ниво безбедности вашег рачунара, телефона и небезбедне WиФи мреже.
Kако бисте унапредили и повећали сигурност ваших налога на друштвеним мрежама, препоручујемо да:
користите двофакторску аутентификацију за пријављивање на налоге;
не користите једну лозинку за све налоге и е-маил адресе;
инсталирате антивирус програм на свом рачунару;
не остајете улоговани на уређајима које користи више људи;
не чувате лозинке у претраживачу;
не делите лозинке другим особама осим родитељима;
не попуњавате форму за потврду лозинке која вам је случајно стигла јер то може бити „пхисхинг“;
редовно ажурирате апликације и софтвер на уређајима које користите;
с времена на време промените лозинке за пријављивање;
и на крају, користите јаке лозинке!
Јака лозинка садржи слова, бројеве и знакове, лако је памтите, а другим људима је тешка за препознавање.
А ево и листе лозинки које су корисници најчешће користили у 2017 години:
123456
Password
Име љубимца
Датум рођења
Сви ми који користимо интернет имамо могућност избора који претраживач ћемо користити. Пре него што напарвимо избор неопходно је да се што више информишемо о њима.
Интернет претраживач је програм који нам омогућава тражење информација. Интернет претраживачи су програми који скуплјају све документе wеб страница и сортирају и обрађују исте у својим базама података. На wеб страницама ових претраживача можемо погледати све скуплјене информације у бази података. Помоћу претраживача поред претраге можемо гледати видео записе онлине, играти игрице и сл.
Постоји више интенет претраживача, то су:
Google Chrome
Firefox
Safari
Opera
Intenet Explorer
Претраживачи имају могућност да прате претраге корисника. Личне иформације могу бити откривене путем претраживања помоћу ставки које се траже, помоћу времена претраге као и много тога другог. Претраживачи тврде да је потребно задржати такве информације у цилју пружања што болје услуге, безбедносних притисака као и заштите од превара. Претраживачи узимају све своје кориснике и сваком од њих доделјују одређени идентификациони број. Kонтролом базе података често се води евиденција о томе где је корисник одлазио на интернету.
Mozilla Firefox
Mozilla Firefox
подржава апликације које се додатно инсталирају да би било сигурнији и да би знали који су сајтови имају вирусе, а који нису.
Мозила је тзв. претраживач од поверење. Милиони корисника оценили су га као безбедан и на тај начин препоручили другим корисницима. Kорисници имају могућност да лошом оценом обележе заражене сајтове и на тај начин упозоре друге да их не посећују.
Google Chrome
Саветује се да који год претраживач изаберете обратите пажњу на своју безбедност.
Google Chrome рецимо има сигурносне мере које помажу у вашој заштити док претражујете wеб. За прилагођавање тих подешавања следите ове кораке:
Одаберите “Подешавања“;
Kликните “Прикажи напредне подешавања“;
Тада долазите до подешавања која можете прилагодити како желите.
За многе младе, YouTube нуди прилику да достигну ниво „озлоглашености“, који, како они сматрају, обично поседују вршњаци популарнији и успешнији од њих. Нека деца се могу осецати социјално изолованим због посебних интересовања или личних карактеристика, они могу веровати да њихово присуство на YouTube каналу омогућава да буду видљиви, да стекну добру репутацију или осећај повезаности са вршњацима.
Велики број корисника сајта указује на то да влогери често праве шокантне садржаје како би осигурали максималну популарност.
Одрасли морају да пруже подршку детету у вези са политиком и законима који се тичу ауторских права, правилне употребе, клевете и узнемиравања.
Нека деца ће имати осећај ослобађања и прихватања након објављивања видеа чији је садржај истинит. У току таквих видеа они говоре о њиховом менталном здрављу или питањима са којима се суочавају и очекују да ће добити позитивне реакције од других људи. Међутим, родитељи треба да разговарају са својом децом о утицајима који су вазни за њихов имиџ, како у садашњости тако и у будућности када би се њихови погледи и вредности могли променити.
Зависност од свиђања, дељења и прегледа
Популарност сајтова као што је YouTube и распрострањеност деце која гледају и праве садржај, јасно показује да је влоговање веома популарна активност. Kао и у случају писања текстова и размене и интеракције на свим друштвеним сајтовима, постоје докази који указују на то да неки млади људи и одрасли постану зависници од свиђања, прегледа, дељења и коментара који примају као повратну информацију и осећају се несрећно или чак депресивно када признање изостане.
Долази до ослобађања хемијског допамина, ужитка неуротрансмитера у мозгу, што заузврат мотивише појединца да понови акцију или искуство како би опет доживео налет допамина.
Тинејџери у будућности могу бити инспирисани да праве нов садржај, можда по цену неспавања, школских обавеза или њихових личних веза.
Млади људи праве садржај за које знају да ће изазвати негативну реакцију других. Ово се може сматрати у неким случајевима дигиталним самоповређивањем, током којег појединац намерно провоцира друге како би обезбедио одговор од особа за које сматра да заслужују непримерен садржај.
Важан аспект у дијалогу између детета и родитеља треба да буде и мотивација и очекивања младих људи да постоји могућност да се утврде прави проблеми који се могу решити само у оквиру породице.
Љ.K.
