Посетили смо једну основну школу у околини Ваљева. Упутили смо се у Бранковину, у Основну школу „Прота Матеја Ненадовић“.
За село Бранковина, знају сви у Србији. Из овог села су Ненадовићи, а овде је одрасла и Десанка Максимовић.
Из Ваљева се до Бранковине лако стиже широким асфалтним путем који води даље за Шабац. Бранковина је туристичко место, па је све лепо обележено.
Бранковинску основну школу нам представља директор Милица Остојић, иначе учитељица, и школски психолог Ана Ракић.
„Основна школа “Прота Матеја Ненадовић“ у Бранковини се састоји од матичне школе и четири издвојена одељења. У матичну школу долазе ученици из Бранковине, Козличића, Близоња и Слатине.
Осмогодишње издвојено одељење у Голој Глави похађају деца из тог села и из Дружетића.
Ученици из Котешице прва четири разреда завршавају у свом селу, а настављају школовање у Голој Глави. Исто чине и деца из Јошеве. Ученици из Бабине Луке четири разреда похађају у свом селу, а затим долазе у матичну школу.“
„Наша школа има доста специфичности. Ученици су разасути у девет села и још више заселака. Трудимо се да идемо у корак с временом. Набавили смо паметну школску таблу, уредили дигитални кабинет, свако издвојено одељење има лап-топ рачунар.“
„Основна школа ,Прота Матеја Ненадовић` у Бранковини је део културно-историјског комплекса, што користимо као погодност у свом раду у великој мери. Укључени смо у пројекат Српске академије наука и уметности која се односи на развој продужених делатности сеоских школа.“
„У школи организујемо и производњу здраве хране у школском повртњаку, а укључени смо у пројекат Strenght of Food.“
„Наша основна школа је најбројнија од осам сеоских основних школа у Граду Ваљеву.
Ове школске године смо имали 202 ученика, а број ученика се није значајније мењао последњих година.
Пре десетак година, број ученика је био знатно већи, од 300 до 350, а пре тога и више од 400. (Притом, треба знати да су ученици из два облжња села, до пре двадесетак година, похађали нашу школу, а сада иду у другу, градску основну школу.)“
Да ли сте запазили исељавање ученика у друге средине?
„Да се ученици испишу из школе јер се селе у друга места или у друге земље, то се дешава, али врло ретко.“
„Код нас постоји једна друга појава. Од 202 ученика које школујемо, 54 ученика су Роми из засеока Балачка у селу Близоње.
Међу овим ученицима се дешава да деца напусте школу јер, заједно с родитељима, оду у страну земљу (обично Немачку или Аустрију), где родитељи траже политички азил. Таква деца одсуствују из школе три до шест месеци, а затим се врате јер родитељи не добијају азил и бивају враћени у Србију. Ове школске године, девет ученика нам је отишло на наведени начин, а шест се вратило.“
„Колико смо успели да схватимо из приче повратника, у прихватним центрима у страним земљама власти покушавају да организују наставу за децу тражилаца азила, колико је то могуће. Међутим, углавном је време проведено у страној земљи, у смислу школовања, за ову децу изгубљено време. Зато улажемо велике напоре да ова деца заврше разред који су започела, најчешће полагањем разредног испита.“
Директорка истиче начело којим се руководе у свом раду: „Ако деца не могу да дођу до школе, школа стиже до њих!“.
Тако живи школа у Бранковини, селу које је дало толике великане српског народа. Девет села која, по попису из 2011. године, имају преко 4 700 житеља – двеста ђака основаца. Од тога, више од једне четвртине из само једног засеока, из Балачке у селу Близоње. Према попису из 2002. године, у овом селу је живело 36 лица ромске националности. Сада, у основну школу из истог села долази 54 ученика Рома.
Требало би да се, у погледу репродуктивне културе, више угледамо на своје суграђане Роме. Роми у Србији спадају, статистички гледано, у најсиромашнију групу становништва, уз многа ограничења која су им, признавали ми то или не, наметнута у друштву. И поред наведеног, Роми представљају демографски највиталнији део становништва Србије.
Шта ли би на то рекли Алекса, Јаков, Прота Матеја, Јеврем, Сима и Љубомир Ненадовић, или Персида Карађорђевић, рођена Ненадовић, или Десанка Максимовић?
Драгана Костић
Фото: Љубомир Костић
(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ваљево. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
