BEOGRAD – Pitanje granica na Balkanu, kako kažu stručnjaci za tu oblast, nije u jednom delu rešeno i kao mogućnosti za prevazilaženje tog problema ističu arbitražu, sud ili kao najbolje rešenje bilateralni dogovor.

Tako je Ivica Maštruko, doktor sociologije, u emisiji novog serijala „Okruženje“, medijskog projekta u produkciji Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistocnoj Evropi govorio o sporu Hrvatske i Slovenije navodeći da oni nisu bili samo teritorijalne naravi već su se odnosili i na nuklearku Krško, zatim LJubljansku banku…

On je naveo da je Hrvatska odustala od arbitraže i da sada predstoji samo jedna mogućost, a to je sud.

Kako je rekao postoji i mogućnost na kojoj svi političari insistiraju, a to su bilateralni dogovori.

„Međutim, ti bilateralni dogovori kada su u pitanju teritorijalna pitanja i kada je u pitanju i kvadratni metar zemlje ne prolaze. Neće biti nijedne vlade, u ovom slučaju na slovenačkoj i hrvatskoj strani, koja će prihvatiti ili pristati na neki predlog međusobnog dogovora dve vlade, jer će obe biti izložene opoziciji u svojim zemljama i biti napadane. Zato je najbolje i najjednostavnije ići na sud, a taj proces traje“, rekao je Maštruko.

Političar i diplomata Jožef Kunič rekao je da je granica, pogotovo za male države veoma važna ističući sa druge strane primer Holandije i Nemačke uz objašnjenje da su to područja koja ne utiču baš jako na život ili spoljnu situaciju velikih zemalja.

Kako je rekao, „kod nas su granice veoma važne iz dva razloga“, navodeći da se dešava da na jednom delu ljudi žive i imaju svoja imanja, šume, njive na drugom, a da je na primer more simbolni problem Slovenije i Hrvatske.

On je dodao da je zbog toga ta granica rešavana više puta.

Na pitanje da li je sada, kada su i Hrvatska i Slovenija članice EU postoji mogućnost racionalnog i brzog rešenja Kunič je rekao da je to jako teško reći.

Prema Kuničevim rečima, za sada izgleda da arbitraža radi, ali je i podsetio da je Hrvatska od nje odustala tako da će se ići na sud.

Doktor pravnih nauka Boris Bastijančić je rekao da se pitanje, kako kaže, „granica između Crne Gore i Kosova“ rešilo na Bečkom samitu država zapadnog Balkana.

Kako je rekao, stvari su jasne i postupa se po onome što je bilo rešenje iz Ustava SFRJ 1974. te da su se oko toga složili zvaničnici „i Kosova i Crne Gore“.

On je dodao i da je Johanes Han rekao da se mora poštovati „ono što se zove demarkaciona linija“ kao i da su iste poruke stigle i iz SAD.

U istoj emisiji predstavljeni su i rezultati istraživanja agencije IPSOS po kojem građani Srbije snažno stoje na stanovištu da je državni i politički vrh naše zemlje posvećen rešavanju međudržavnih sporova sa susedima.

Slična situacija je i u Crnoj Gori, gde nešto više od polovine građana deli takvo uverenje kad je reč o njihovim vlastima, javnost Makedonije i Hrvatske je po tom pitanju podeljena, dok građani BiH imaju negativan stav i većina procenjuje da njihovo političko vođstvo nije previše posvećeno rešavanju međudržavnih sporova.

Pokazalo se, takođe, i da je javnost u regionu podeljena po pitanju u kojoj meri je moguće da se međudržavni sporovi u regionu reše u narednih pet godina, kao i po pitanju stabilnosti međudržavnih granica.

Istraživanje agencije IPSOS urađeno je za potrebe emisije novog serijala „Okruženje“, medijskog projekta u produkciji Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistocnoj Evropi (CDRSEE), koju Novinska agencija Tanjug emituje danas nakon što je emitovana na Radio-televiziji Srbije.

Anketa, dostavljena Tanjugu, sprovedena je u zemljama regiona krajem prošle godine, metodom razgovora „licem u lice“ i obuhvatila je po 1.000 ljudi u svakoj državi.

Istraživanje je pokazalo da oko 35 odsto ispitanika u Crnoj Gori smatra da njihovo rukovodstvo nije posvećeno rešavanju bilateralnih pitanja, 51,6 odsto smatra da jeste, a od toga 11,5 odsto ispitanika smatra da su u potpunosti posvećeni.

U Hrvatskoj polovina ispitanika veruje da je država posvećena rešavanju sporova, a samo četiri odsto da je u potpunosti posvećena tome.

Po pitanju u kojoj meri je moguće da se međudržavni sporovi u regionu reše u narednih pet godina, javnost je potpuno podeljena.

Većina ispitanika procenjuje da ti sporovi neće biti rešeni u narednih pet godina, a jedino građani Crne Gore imaju nešto optimističniji stav jer više od 54 odsto njih procenjuje da je takav pozitivan i optimistički ishod sasvim izvestan.

Zapravo, 39,6 odsto ispitanika u Crnoj Gori smatra da je takav ishod uglavnom moguć, 14,1 odsto da je veoma moguć, 22,2 odsto smatra da uglavnom nije moguće, dok 12,8 odsto smatra da uopšte nije moguće.

Skoro polovina ispitanika u Hrvatskoj smatra da nije moguće rešiti međudržavne sporove u narednih pet godina, pet odsto da je veoma moguće, a 34,6 odsto anketiranih da je uglavnom moguće.

Oko 10 odsto ispitanika ne može da pruži odgovor na to pitanje.

Javnost u regionu je podeljena i po pitanju stabilnosti međudržavnih granica.

U Srbiji dominira ocena da granice Srbije sa susedima nisu čvrste i nepromenjive i da će se još usklađivati i menjati.

U Crnoj Gori vlada uverenje da je ovo pitanje, sa stanovišta Crne Gore i njenih suseda, manje-više rešeno, a slično je i sa građanima Bosne i Hercegovine.

Oko 54 odsto ispitanika u Crnoj Gori smatra da su granice sa susedima čvrste i nepromenljive, 37 odsto da nisu konačne i da će morati da se usklade sa susedima, dok 9 odsto ispitanika ne zna.

Za građane Makedonije i Hrvatske ovo pitanje i dalje problematično i bez jasnog odgovora.

Kad je reč o Hrvatskoj, 48 odsto ispitanika smatra da su granice nepromenljive, dok 43 odsto smatra da jesu.