• Analize I Kolumne

    ПИРОВА ПОБЕДА АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА

     

    Расписивање ванредних парламентарних избора обило се о главу свим лидерима у Србији од увођења вишестраначког система.

    Председник СПС-а Слободан Милошевић није морао за 24. септембар 2000. године да расписује превремене председничке изборе и та самоувереност га је коштала губитка власти.

    Слично је прошао децембра 2003. године и тадашњи лидер ДС-а Зоран Живковић, када је расписивањем превремених парламентарних избора изгубио власт.

    Исту судбину доживео је председник ДСС-а др Војислав Коштуница који је вратио мандат народу на ванредним изборима маја 2008. године.

    Коалиција око Српске напредне странке на чијем је челу Александар Вучић је у прошлом сазиву парламента имала 158 посланика.

    СНС је и без малих странака на њеној листи попут СДПС-а, Покрета социјалиста, СПО, НС и осталих имала стабилну апсолутну већину од преко 135 посланика.

    И у таквој ситуацији  Вучић се определио за превремене изборе.

    4d2f41f91b.jpeg

    Иако су резултати славодобитно саопштени, по изразу лица Вучића и напредњака већ у изборној ноћи је било јасно да није остварио све оно што је желео.

    Коалиција око СНС сада ће имати танку већину од 131 посланика, а сама Српска напредна странка мање од 100, тачније 98. Са тим бројем посланика ником, па ни Вучићу неће бити лако да влада иако нема дилеме да ће СНС формирати нову Владу.

    Поготово када имате у виду какве све прелетаче и уцењиваче има на својој листи а да има танку већину.

    Уз чињеницу да је на овим изборима СНС имао нове партнере, попут ПУПС-а, СНП-а, Самосталног ДСС-а, јасно је да 27 посланика мање у скупштини не може да се тумачи као разлог за велико славље Александра Вучића.

    Зато је, осим у Врању, бучно славље и изостало у ноћи 24. априла, иако је то председник СНС-а објашњавао својим умором.

    Исувише је он искусан политичар да би му промакли ови детаљи који ће га натерати на компромисе, договоре, контролисану и ограничену власт.

    Јер без 10 посланика ПУПС-а нема већине. Имајући у виду какви су трговци представници династије Кркобабић нема сумње да ће знати да искористе и ову прилику да уграбе значајан и сладак колач власти.

    Исто важи и за 9 посланика СДПС-а Расима Љајића.

    Нова Србија имаће пет посланика па ће и Веља Илић сада моћи да има став пред Вучићем. Поготово ако поново делује заједнички са Вуком и СПО-ом, јер без њих двојице опет Вучић нема већину.

    У лојалност три посланика Покрета социјалиста Вучићу не треба сумњати, али је Премијеру свакако јасно да поверење не може да има у три посланика СНП-а и Ненада Поповића.

    Ако је неко могао да изда странку у којој је био потпредседник и челник Економског савета, зашто не би у одсутном тренутку окренуо леђа и новом коалиционом партнеру.

    Јасно је и Вучићу да из истих разлога не може да се ослони ни на Андрију Младеновића, Кариће …

    Како би обуздао све ове амбициозне политичаре које носи на леђима, Вучић ће можда морати поново да невољно прихвати Ивицу Дачића.

    Поготово ако му пријатељи са запада испоруче нове уцене које сада могу бити везане и за промену Устава.

    Такву мисију без социјалиста Вучић више не може да изврши, за разлику од прошлог сазива парламента.

    Уколико одустане од промене Устава, Вучић може да се одлучи да и социјалисте гурне у опозициони табор а да привуче мањинске странке са чијом подршком би лакше контролисао жеље и амбиције коалиционих партнера.

    828ae3cd27.jpeg

    Нема дилеме да ће председнику СНС-а бити много теже и у скупштинским расправама јер ће сада осим у Живковићу, Чанку, Тадићу, Чеди и Пајтићу имати опоненте из такозваног патриотског блока које ће предводити Шешељ, Санда Рашковић Ивић и Бошко Обрадовић.

    Саша Радуловић је вероватно најнепријатније изненађење ових избора за напредњаке јер ће и он у парламенту моћи да говори о учинцима власти и са позиције бившег Вучићевог министра привреде.

    А уз све то, народ чека испуњење бар делића од силних слаткоречивих обећања изречених у кампањи од Београда на води преко брзих пруга до Новог Ниша на сувом.

    Нови Ниш је требао да буде готов до 11. априла 2016. године, а тек је у кампањи стављен камен темељац.

    Време није више савезник СНС-а јер вађење на претходну власт жутих и зле тајкуне више не делује убедљиво после трећег изборног тријумфа и трећег мандата напредњака.

    Зато време може показати да је ово била пирова победа Александра Вучића.

     

    НОВОСТИДАНА.РС

    Љ.П.

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com