Мала, неформална група, која је окупљена у нерегистровану лобистичку организацију под називом “медијска коалиција“ још једном је показала да је јача од државе и њених институција.
Колико је моћна и јака, показује састанак премијерке Ане Брнабић са представницима самозваних репрезентативних удружења.
Наиме, та група је тражила да том састанку не присуствују министар културе Владан Вукосављевић и државни секретар Александар Гајовић.
Већ месецима ова малобројна нерегистрована група стално и нападно тражи да о медијској сцени одлучује медијска коалиција, а не они које су на најважнија места у овој земљи у области информисања изабрали Народна скупштина и Влада.
Држава и премијерка су наравно изашли у сусрет и овом њиховом захтеву јер шта је логичније од тога да се о будућности медијске сцене и новој стратегији разговара без ресорног министра и ресорног државног секретара?
Месецима се показује на делу да је титула “француског, холандског или немачког витеза“, као и оебсовог “експерта за саморегулацију“ са средњом стручном спремом у Србији значајнија и важнија од места министра културе и информисања или позиције државног секретара или помоћника министра?
Срамно и понижавајуће за државу од које су јача малобројна лобистичка удружења за остваривање личних и партикуларних интереса.
Иза очију јавности та група је уз отворену помоћ из појединих амбасада успела да заустави рад на Медијској стратегији.
Та неформална група од 2007. године има кључну улогу у формирању медијске сцене, а њени челници су одавно отуђени од проблема новинара и медијских радника.
Наиме, та група у последњих 10 година има кључну реч у свим кадровским решењима на медијској сцени.
Имала је помоћнике министара културе и информисања Сашу Мирковића (АНЕМ) и Драгана Јањића (НУНС), државне секретаре истог министарства Нина Брајовића (УНС) и Сашу Мирковића (АНЕМ).
У свим телима која су последњих 15 година одлучивала о судбини српских медија имали су одлучујућу и искључиву реч.
Све који су имали другачије миљшење чекала је иста судбина, избацивање из радних група и комисија, медијски линч и сатанизација.
Ефекат њиховог деловања је тајкунизација и концентрација медијске сцене, уз потпуно урушавање јавног интереса у области информисања на регионалном и локалном нивоу.
Медијска коалиција (УНС, НУНС, АНЕМ, НДНВ, ЛОКАЛ ПРЕСС) била је кључни заговорник кршења Медијске стратегије из 2011. године која је предвиђала регионалне јавне сервисе.
Убрзана приватизација медија за само 3 месеца 2015. године довела је до монополозације регионалних и локалних медија у рукама различитих Радоица и претварање угледних медија који су постојали више деценија у партијске или тајкунске билтене.
Пројектно суфинансирање медија челници медијске коалиције креирали су тако да нема уређеног система већ је замишљено као начин на који ће самозвана репрезентативна удружења додељивати новац сами себи, својим послушницима, а финансијски исцпрљивати или гасити непослушне медије.
Челници медијске коалиције све су учинили да ставе ван снаге и Уредбу о контроли државне помоћи како би њима блиски медијски тајкуни могли да неограничено арче државна средства.
Медијска коалиција је кључно допринела потпуном уништењу медијске сцене, а нова стратегија која је израђена у другој половини 2017. и прва 3 месеца 2018. године очекивана је као шанса за заокрет на медијској сцени и промену погубне медијске политике која је вођена последњих 15 година.
Опструкције тог процеса су трајале од момента када је медијска коалиција изгубила место државног секретара, односно након смене Нина Брајовића.
Одједном је нови секретар Александар Гајовић постао персона нон грата, иако су са њим 2014. и 2015. године креирали медијске законе у тадашњој раднох групи за узраду сета медијских закона.
Гајовић који није био члан радне групе за израду Медијске стратегије одједном је постао велика сметња, односно изговор за опструкцију рада на изради нове медијске политике.
Медијска коалиција грчевито је покушавала да задржи статус кво на медијској сцени који једино тој самозваној репрезентативној коалицији и њеним медијима одговара.
И у томе су у потпуности успели.
Медијска стратегија је повучена, а они ће поново креирате нову у складу са искључиво личним интересима.
Након приватизације 1200 медијских радника је остало без посла и протерано је из новинарства.
За већину оних који су желели да раде професионално и у складу са етичким и моралним стандардима више није било места у приватизованим медијима.
Једини новинар који је завредео пажњу и саосећање медијске коалиције била је њихова ведета са Студиа Б Предраг Сарапа.
Захваљујући медијској коалицији и њиховом поимању демократије које је у служби свих режима, Сарапа наставља да едукује народ и показује како изгледа “независно“ новинарство по замисли и визији “независних“ и “репрезентативних“ медијских удружења.
Пошто су ниподаштавали и саботирали радну групу која је написала радну верзију медијске стратегије у којој је било шест доктора наука из различитих области који су месецима радили на том документу, вероватно ће репрезентативни сада свог идеолога Предрага Сарапу предложити за челника нове радне групе.
Па није ваљда медијска коалиција без разлога организовала протест за заштиту независног лика и дела свог репрезентативног идеолога Предрага Сарапе???
А та њихова репрезентативност се најбоље види на њиховим скупштинама на којима се окупи по 2 или 3 процента њиховог наводног броја чланова које су пре неколико година из медија протерали у малињаке, вишњаре или фабричке хале.
Н.П.
