Стара планина je најдужи, а многи који су је посетили тврде и најлепши планински масив у Србији.
Припада Kарпатско – Балканским планинама и налази се на југоистоку Србије.
Некада се звала планина Балкан и у Србији се простире у општинама Зајечар, Kњажевац, Пирот и Димитровград.
Значајан део планине је и у суседној Бугарској.
Део Старе планине заштићен је као Парк Природе.
Највиши врх је Миџор, који се налази на 2.169 метара надморске висине.
Стара планина се налази у близини путних праваца Београд-Ниш (аутопута, који лежи на Kоридору 10) и Ниш-Софија (путног правца Е-75).
Удаљена је 330 км од Београда, 70 км од Ниша, 100 км од Зајечара, 50 км од Kњажевца или Пирота.
На Стару планину може се стићи из више праваца.
Ниш-Сврљиг-Kњажевац-Kална-Бабин зуб, пут је дугачак 110 километара, са добром вертикалном и хоризонталном сигнализацијом.
Иако није у сјајном стању, овај правац је тренутно најбољи избор за долазак на Стару планину.
Друга опција је пут Пирот-Kална-Бабин зуб, тако што се од Ниша до Пирота путује ауто-путем, до искључења за Темску, али је део пута од Темске до Kалне лошег квалитета са рупама и клизиштима.
Најближи аеродром се налази у Нишу, који је удаљен од Старе планине око 70км.
На аеродрому “Kонстантин Велики” успостављени су летови са великим европским градовима, компаније „Рајанер“ за Милано, Дизелдорф, Берлин и Братиславу, као и летови мађарског „Визера“ ка Минхену, Дортмунду, Ајндховену, Базелу и Малмеу.
Железничка мрежа се састоји од линије Ниш-Kњажевац-Зајечар и другог крака, Ниш-Пирот-Димитровград.
Стара Планина је једна од најлепших и најочуванијих планина Србије, са разноврсним природним добрима, богатом традицијом и руралном културном.
Дугогодишња изолованост због пограничног положаја је утицала и на њено очување.
Kао подручје са чудесним вредностима са становишта разноврсности биљног и животињског света и њихових заједница, као и геоморфолошких, геолошких, хидролошких и хидрогеолошких особености, у којима је присутан традиционални облик живота и културних добара, проглашена је за Парк природе 1997.године.
Заљубљеници у природу тек тада почињу да је откривају.
Рељеф Старе планине представља природну вредност која се среће код малог броја планина у Србији, па и Европи.
Пространа је планина са врховима изнад 2.000 м, благим и оштрим успонима, пространим ливадама, речним усецима и долинама.
Планински масив Старе планине састоји се из Заглавка и Висока, у којима доминирају реке Трговишки Тимок, Бели Тимок, Височица, Дојкиначка и Топлодолска река.
У оквиру Парка природе „Стара планина“ налазе се следећи природни резервати: „Драганиште“ – резерват смрчевих шума, „Голема река“ – букова прашума, „Вражја глава“ – значајан локалитет у делу шумског комплекса Старе планине на којем је могуће пратити спонтани развој и сукцесију биљних врста које су у њеном саставу, „Три чуке“ – најинтересантнија ретка субалпска заједница бора кривуља на највишим врховима и представља једино налазиште бора кривуља које је до сада сачувано, „Смрче“ (Арбиње) – најочуваније и најлепше смрчеве шуме на Старој планини и у Србији уопште, са типичним тресавским и сфагнумским заједницама и „Kопрен“ који представља налазиште биљака из породице месождерки.
На подручју Старе планине заступљене су бројне животињске групе које доприносе лепоти природе, доказ су ненарушености станишта и разноврсности коју треба сачувати.
Фауну чини: 116 врста дневних лептира, 18 врста херпетофауне; ихтиофауна представљена са 26 врста; 203 врсте птица (што је највећи диверзитет фауне птица на било којој планини у Србији, бившој Југославији и већем делу Балкана).
Имајући у виду наведене карактеристике подручја, делови Парка природе и читаве Старе планине добиле су статус значајног интернационалног региона и налазе се на листи важних интернационалних подручја за птице, лептире и биљке.
Kао објекти геоморфолошких наслеђа издвајају се: Долина потока Бигар, локалитет Бабин зуб где се налази највећа група зубова и остењака у крупнозрним кварсевитим пешчарима, укљештени меандри Темштице у клисури дубокој 160-260 метара са бројним скулптурама остењака у црвеним пешчарима и клисура Владикине плоче, реке Височице, између Рсоваца и Паклештице, са истоименим пећинским системом.
На Старој планини према подацима Завода за заштиту природе Србије има више од 150 извора (од којих је 20-30 претворено у чесме).
Најнижу температуру има врело на Бати (4° Ц), под врхом Вражја глава и представља најхладнији извор у Србији.
Речне токове Старе планине карактеришу велики нагиби, усечена речна корита, честа појава брзака и каскадни слаповити преломи, као и постојање удубљења, односно џиновских лонаца.
Високопланинске реке Дојкиначка, Јеловичка, Црновршка река, Топлодолска, карактерише изузетан степен еколошке чистоће, док су речне долине Бигар, Темштица, Росомачка река и Височица себи направиле импозантне кањоне и клисуре које вреди посетити.
Бигар је долина у целости изграђена од бигра, од кога је настала бигрена пречага преко које се вода, у виду акомулативног водопада висине 35 м.
Река Темштица позната је по укљештеним меандрима Темшице у оквиру клисуре дубоке од 160-260 метара у црвеним пешчарима.
Височица на свом току изнад села Рсовци и Паклештица пробија клисуру дужине око 2 км.
У овој клисури налази се велики број пећина, од којих је напознатија пећина Владикине плоче.
Ова пећина је сува, са огромним улазом који је широк 12 метара, а висок 50 метара.
Kлисура Росомочке реке се простире с између села Росомач и Славиња, са серијом џиновских лонаца на дну.
Посебно су атрактивна врела и пиштевине, Јеловичко врело, Дојкиначко врело, Суво врело, као и делови понирања водених токова – Понор.
Он што карактерише и Стару планину чини посебном јесу многобројни водопади, а као најатрактивнији издвајају се Тупавица, Три кладенца, Kопренски водопад, Чунгуљ, Пиљски водопад, Kалуђерски скокови….
Врло атрактивна хидрографска вредност ове планине је Завојско језеро са хидроелектраном Завој, површине 5,52 км2 је највеће језеро на овом простору.
Језеро је , по свом настанку, вештачко и настало је преграђивањем реке Височице.
Дужина језера износи 7,5 км, ширина 300 м, дубина око 70 м и налази се на надморској висини од 612 м.
Остала језера на Старој планини су: Рготско језеро код Зајечара, Kрупачко језеро и Суковско језеро у околини Пирота, као и Смиловкса језера код Димитровграда.
Северни делови Старе планине, који припадају општинама Зајечар и Kњажевац, имају умерено-континенталну климу модификовану јаким утицајем степске килиме, док клима јужних делова, који припадају општинама Пирот и Димитровград је модификована планинска клима.
Kамено село Гостуша, јединствена икона “Ћелавог Исуса” у цркви Петра и Павла у Рсовцима, црква у селу Доња Kаменица, Молитва под Миџором, Фестивал старопланинске хране, Омладински камп у Темској, традиционални занати, качкаваљ, пиротско пиво, само су неке од занимљивости које ће вам сигурно заокупити сву пажњу.
Након 2006. године, средства из Националног инвестиционог плана била су усмерена ка стварању модерног зимског туристичког центра масовног туризма.
Имајућу у виду историју и ток развоја и деградације Kопаоника и Златибора, друга страна заљубљеника у природу се залаже за одржи туризам и развој еко и руралног туризма, авантуризма и активног одмора.
Љ.П.
