Analize I Kolumne

СУФИНАНСИРАЈМО СЕ

Milosav Jukic

 

            Како сами кажу, стубови медијских закона су приватизација медија и конкурсно суфинансирање медија. Стуб звани „приватизација медија“ је приватизација медија локалне самоуправе парама локалне самоуправе? Како би код нас могло другачије? Зар човек да даје своје паре за наше добро? Стуб звани „конкурсно суфинансирање“ је пребацивање пара грађана у приватне џепове? Ништа ново и необично.

Елем, Медијска коалиција (УНС, НУНС, АНЕМ, ЛОКАЛ ПРЕСС, НДНВ) се све време жали на лошу примену сета медијских закона. Шта им је ту лоше? Непланирано, развила се велика борба власника медија блиских власти са власницима медија око Медијске коалиције. Први добили много више него други, значи примена је „лоша“. Следе обиласци градова, протести, позиви „послушним новинарима“ да се супротставе цензури…

Сада, у овогодишњој подели пара пореских обвезника, изгледа да су сви задовољни. Пупа је пуна, нема разлога за саопштења, за протесте, све је идеално. Ипак не, министар решио да удара пацке – занели се у комбинацијама. „Свирај, свирај, па за појас задени“. Реаговао је УНС, помиње квоте и жали се. Друга удружења имају једнак број чланова у комисијама а мање чланова! Зашто је то тако битно када је све часно и поштено, па је свеједно ко је у комисији. Или није свеједно?

Новинари листа Спорт штрајкују. Очекујем да ће добити подршку добитника у поступку „суфинансирања медијских садржаја“. Саопштењем. Нешто као „дајемо вам пуну подршку у борби за ваш бољи статус у који смо вас ми увалили“. Можда и затраже од владе да удели који пројекат власнику Спорта како би новинари примили плате. Наравно, пројекат од јавног интереса.

Како конкурси изгледају на републичком нивоу? Медијска коалиција направи комисију, учествује на конкурсу и после „свеобухватне, стручне анализе“ чланова комисије, добијају паре. Сами себи дали паре. И то за пројекат који је „врхунског квалитета“, нема разлога у сумњу. Ако је, игром случаја, неки члан Медијске коалиције и власник медија и „пројекат“ његовог медија „пролази“. Наравно, и „ту се ради о квалитету“. Власницима медија блиским властима овде нема места. А, новинари? „Полако Ђоле“ с ти новинари.

08f2c2b072.jpeg

На локалном нивоу друга прича. Чланови комисија, које опет већином даје Медијска коалиција, као да су неки други људи. Већину средстава односе власници медија блиских властима, а мрвице осталима. Ове године су те мрвице порасле, постале кришке и то овеће. Шта све добија паре? Непостојећи медиј, тик пред заседање комисије новоформирани медиј, интернет портали без новинара и шта све не.

Образложења „медијских стручњака“, чланова комисије, су за добар хумористички програм. Не прихватају све емисије из пројекта, само 3 али персонални трошкови остају онолики колики су тражени, као да нема смањења броја емисија! Ала су зајебали власника медија, свака им част. Уместо 10 чоколада за 1.000 динара ви узмете 3 такође за 1.000 динара! Продавац увређен. Да сте му дали хиљадарку и ништа нисте узели, скочио би да вас бије. „Да му дамо 1 милион преко“! Виде људи да се ради о сиротињи па рекоше да му дају. Ваља се. За шта му дају? Немају појма, власник медија ће накнадно одлучити за шта је то. Онда следи други „велики медији“. Када смо онима дали 1 милион преко, ред је и овоме да дамо нешто, рецимо 2 милиона преко. И тако редом, спрдња са грађанима и њиховим „јавним интересом“.

Новинари? „НОВИНАРИ, О КОЈИМА МИ ТОЛИКО ВОДИМО РАЧУНА, ВИШЕ НИСУ ТАКО БИТНИ“, рече једна чланица комисије.

Стварно, како су прошли новинари у овим велелепним медијским законима? У старту је неколико хиљада новинара остало без посла. Они што су остали на „послу“ имају две могућности, да ћуте и трпе или да и они остану без посла. Њихов посао једва чекају они што остадоше на улици. Власнику медија нису значајни, он живи на рачун буџета, шта га брига за квалитет емисије. Камеру у руке и гледај где иде локални шериф и ти за њим. Од јутра до мрака имамо приказе функционера. Још једино нема слика њиховог, за заједницу значајног, одласка у WC.

medijski mrak

Медијска коалиција – посебна прича. Човек 3-у-1. И члан управе удружења, и власник медија и новинар! Удружење добија средства и на Републичком и на локалном нивоу. На више места по мало па се сакупи. То „мало“ је десетак хиљада евра. Власници медија, што наш народ каже, ваздисали. Новинари? Па не може баш за све, мора за некога и да нема.

Онда следи позив Медијске коалиције да се новинари супротставе цензури, да пишу слободно! Биће то, него шта. Новинар ће пружити отпор, остати без посла и егзистенције али ће зато Медијска коалиција, добро ситуирана, да штедро даје подршку новинару. Живела слобода говора у модерној варијанти.

Јавни интерес? Ту нема дилеме, јавни интерес је да сви живимо боље. Мора се од нечега почети, нека то буде од Медијске коалиције и власника медија. Идимо редом, можда некада и на нас дође ред.

Остаје један мали проблем, шта када Србин укапира о чему се ради? Хоћемо ли следеће године имати милион власника медија, а сваки власник ће имати по стотинак портала?  Да ли ћемо шлеперима преносити конкурсну документацију до комисије. Хоће ли заседање комисије бити вишемесечно? На ком ТВ програму ће се преносити тај ријалити?

На крају дајем пуну подршку захтеву Медијске коалиције илити власника медија, ко ће знати, да се сума из буџета („за финансирање медијских садржаја“) повећа на 2%. Треба још више, 100%, узети све. Ако не буде довољно, угасити РТВ и та средства пребацити у „суфинансирање“.  И РТС, ако загусти. Него шта.

 

Милосав Јукић

1 Komentar

1 Komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh